Evropa želi da pripremi građane za rat: Da li će oni ozbiljno shvatiti uputstva i planove za vanredne situacije?

Priručnici za preživljavanje, pravljenje zaliha i masovne vežbe evakuacije. Evropa ubrzano pokušava da pripremi svoje građane za sve veću pretnju od sukoba na njenom pragu. Nekoliko evropskih zemalja poslednjih meseci nudi ozbiljna uputstva - zamišljajući garaže i stanice metroa kao skloništa, a promovišu i psihološku pomoć.

Jedna od ključnih poruka je potreba za promenom mentaliteta stanovništva, kako bi bilo spremno za eventualni rat. Kako je generalni sekretar NATO Mark Rute rekao bezbednosnim stručnjacima u Briselu u decembru: "Vreme je da pređemo na ratni način razmišljanja".

Do ovoga dolazi u trenutku kada evropski lideri strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin, ohrabren dobicima u Ukrajini, mogao da pokuša da ide dalje na kontinentu. Istovremeno, SAD - dugogodišnji i moćan savetnik Evrope - zauzimaju sve više neprijateljski stav prema očuvanju evropske bezbednosti, što dovodi u pitanje koliko bi zaista bile spremne da intervenišu ako neka NATO zemlja bude napadnuta, prenosi CNN.

Ipak, ostaju pitanja koliko bi ti planovi za vanredne situacije zaista bili efikasni - i, još važnije - da li će ih civili uopšte shvatiti ozbiljno.

"Uđite u kuću, zatvorite sve prozore i vrata"

Evropska komisija je apelovala na sve građane da naprave zalihe hrane i drugih osnovnih potrepština dovoljne da ih održe najmanje 72 sata u slučaju krize. U smernicama objavljenim u martu, Komisija je naglasila potrebu da Evropa razvije kulturu "pripremljenosti" i "otpornosti".

I pojedinačne zemlje takođe su počele da implementiraju sopstvene smernice za vanredne situacije, uključujući sukobe.

Prošlog juna, Nemačka je ažurirala svoju Okvirnu direktivu za ukupnu odbranu, dajući smernice o tome šta treba da se radi u slučaju izbijanja sukoba u Evropi. Dokument predviđa potpunu transformaciju svakodnevnog života nemačkih građana u slučaju rata.

Švedska je izdala priručnik za preživljavanje pod nazivom "Ako dođe do krize ili rata". Brošura je distribuirana milionima domaćinstava u novembru, nakon što je ažurirana prvi put u poslednjih šest godina, zbog rastućih vojnih pretnji.

Tanjug AP/Claudio Bresciani/TT News Agency via AP, File

Ta brošura savetuje Šveđane o tome kako će biti izdavana upozorenja u slučaju rata, uključujući sistem spoljnih alarma za koji se navodi da je operativan u većini oblasti. "Uđite u kuću, zatvorite sve prozore i vrata i, ako je moguće, isključite ventilaciju. Slušajte švedsku javnu radio stanicu Sveriges Radio, kanal P4, za više informacija", navodi se u brošuri.

Nudi savete o tome gde potražiti sklonište tokom vazdušnih napada, uključujući podrume, garaže i podzemne stanice metroa. Ako se zateknete napolju bez neposrednog zaklona, savetuje se da legnete na tlo, "poželjno u malu jamu ili rov".

Specifični saveti su dati švedskim građanima u vezi sa napadima nuklearnim oružjem, savetujući ih da "potraže zaklon kao što bi to učinili tokom vazdušnog napada. Skloništa za civilnu odbranu pružaju najbolju zaštitu". Dodaje se: "Nivo radijacije će drastično opasti nakon nekoliko dana".

Takođe, uključuje savete o evakuaciji, kako zaustaviti krvarenje, suočavanje sa anksioznošću i kako razgovarati s decom o krizama i ratu.

Za Finsku – koja deli granicu dugu 1.340 kilometara sa Rusijom, najdužu od svih NATO članica – odbrana svoje suverenosti od Moskve dugo je bila deo nacionalne svesti.

Zemlja se priprema za mogućnost sukoba sa Rusijom decenijama. Od 1950-ih, izgradnja skloništa za bombe ispod stambenih zgrada i poslovnih objekata bila je obavezna.

Međutim, sigurno je da je nordijska država, koja je postala članica NATO 2023. godine nakon decenija neutralnosti, ubrzala svoju spremnost od kada je Rusija izvršila punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Pre dve godine, podstaknuta ratom, finska vlada je izvršila pregled dostupnih vanrednih skloništa, otkrivši da ih ima ukupno 50.500 – što bi moglo da pruži zaklon mogućim 4,8 miliona ljudi u zemlji sa 5,6 miliona stanovnika.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je u novembru izdalo nove smernice za krizne situacije, pružajući čitaocima savete o tome kako da se pripreme za duže isključenje struje, nestanke vode, prekide u telekomunikacijama, ekstremne vremenske uslove i vojni sukob.

Hoće li ljudi slušati?

Iako su zemlje ažurirale svoje smernice za zaštitu civila, i dalje nije garantovano koliko će pažnje pojedinci posvetiti tim uputstvima.

Klaudija Mejor, viša potpredsednica za transatlantsku bezbednost pri Nemačkom Maršalovom fondu, izjavila je za CNN da saveti zemalja moraju da budu shvaćeni ozbiljno. Mejor je ukazala na potrebu da se bude pripremljen ne samo za direktnu vojnu pretnju od Rusije, već i za ono što je nazvala "sivom zonom" između rata i mira – koja obuhvata niže nivoe agresije i hibridne ratove.

Međutim, dodala je: "Tanka linija po kojoj treba da hodamo očigledno je povećanje spremnosti, a da ne pređemo u alarmizam i katastrofizaciju. Želimo da ljudi budu svesni, ali ne želimo da se uplaše".

Za neke zemlje, naročito one koje se nalaze u sferi uticaja Moskve, pretnja od Rusije deluje stvarnija. Za druge je teže shvatiti.

profimedia

Mejor navodi Finsku – koja je izgubila teritoriju od Rusije tokom Zimskog rata 1939-40 – i baltičke zemlje, koje su bile anektirane od strane Sovjetskog Saveza između 1940. i 1991. godine, kao zemlje gde je pretnja od Rusije dublje ukorenjena u, kako je rekla, "DNK" tih zemalja.

"Egzistencijalna pretnja, strah od preplavljivanja, od nestajanja sa mape, veoma je stvaran u baltičkim državama. Pitaju se zašto druge zemlje to ne shvataju. Finci su tokom celokupnog Hladnog rata ozbiljno shvatali odbranu. Zašto sada svi idemo u Finsku i gledamo njihov sistem bunkera, njihove zalihe lekova i njihov sistem rezervoista? Naučili su iz istorije; niko nam neće pomoći. Moramo to da uradimo sami", rekla je.

Mejor je imenovala Portugal, Italiju i Ujedinjeno Kraljevstvo kao zemlje u kojima pretnja od Rusije manje postoji u nacionalnoj svesti. Italija, kako kaže, više brine o pretnji od terorizma i nestabilnosti od fragilnih država koje se nalaze blizu južne granice zemlje. 

"To je mnogo bliže njima. To je veći problem za njihovu stabilnost, prosperitet i domaću politiku" rekla je. 

Britansko kopno, ostrvska nacija, poslednji put je bilo napadnuto od strane sile 1066. godine, dok su mnoge zemlje Zapadne Evrope bile napadnute tokom Drugog svetskog rata. To znači da današnje generacije imaju manje iskustva na osnovu kojeg bi mogle da deluju, pa bi njihovi civili mogli biti manje skloni da poslušaju vladine savete.

"Pitanje je kako promeniti DNK jedne zemlje, to je ključno pitanje", rekla je Mejor.

Efikasnost ovakvih planova za zaštitu civila takođe ostaje nejasna. U prošlosti su čak naišli na podsmeh. Decenijama tokom Hladnog rata, britanska vlada pružala je zvanične informacije građanima o tome kako da se zaštite od nuklearne pretnje iz Sovjetskog Saveza.

Profimedia

Najistaknutiji britanski izvor javnih informacija bio je poznat kao kampanja "Protect and Survive", koja je proizvedena između 1974. i 1980. godine. Serija je nudila informacije o opasnostima od nuklearnog zračenja, uputstva koja treba pratiti u satima i danima nakon nuklearnog napada, i plan za preživljavanje.

Brošura objavljena u maju 1980. godine sadržavala je savete o tome kako napraviti improvizovani prostor za zaštitu od radioaktivnog zračenja u svom domu, uključujući tzv. unutrašnje utočište za zaštitu od radioaktivne prašine.

Kampanja je postala predmet kritika zbog nerealnih saveta i stvaranja lažnog osećaja optimizma u suočavanju sa nuklearnom katastrofom. Dugo je bila satirizovana u britanskoj popularnoj kulturi.

U poređenju s tim, britanska istraživačica Teas Jaung, autorka knjige "Nuklearni rat u UK" smatra da su saveti koje Evropa danas nudi – uključujući smernice Ujedinjenog Kraljevstva o pripremama za vanredne situacije – realniji i da uključuju više važnih psiholoških aspekata, poput načina suočavanja s traumama.