Prompt nedelje: Na koje načine Srbija koristi veštačku inteligenciju, i čemu služi "superračunar" u Kragujevcu?
Komentari22/10/2024
-20:52
Na koje načine država Srbija koristi veštačku inteligenciju u naučne svrhe, da li su jezički modeli dovoljno "hranjeni" podacima na srpskom jeziku i čemu služi "super računar" u Kragujevcu, teme su o kojima smo ove nedelje razgovarali sa Aleksandrom Linc-Đorđevićem koji je program menadžer Data Science Conference (DSC), ali i član Saveta za veštačku inteligenciju Vlade Srbije koji je takođe u emisiji "Prompt nedelje" najavio najveću konferenciju o veštačkoj inteligenciji u našoj zemlji.
Kao član Saveta, Đorđević-Linc naglašava da je ta institucija "jako bitan mehanizam za implementaciju strategije i koordinaciju".
"To znači da postoje neke teme koje su jako bitne za čitav ekosistem i za društvo, poput strategije veštačke inteligencije države Srbije, kako želimo da se u narednih 10 godina razvijamo, ili u narednih pet ili šest. Treba da postoji neko telo koje će koordinisati razvoj svega toga. Postoji radna grupa koja piše, međutim, potrebno je da postoji neki mehanizam koji će osigurati da to što se napisalo, da se pravi neki izveštaj, da možemo zaista u realnom vremenu videti šta smo dobro radili, šta smo mogli da uradimo bolje, a šta nismo dobro radili", objašnjava on.
Ističe da se Savet sastaje na nedeljnom nivou i da se na sastancima, uz jako intenzivan rad, prolazi veliki spektar tema.
"Postoji par kohorti projekata. Jedna kohorta svakako jeste razvoj jezičkih tehnologija, bitno je da se razvije korpus jezika, to je prva stavka. Druga stavka koju smo pričali jeste, na primer, razvoj u zdravstvenom sistemu. Imamo projekat EU mamografi koji je jako bitan i koji može da prevenira rak dojke kod žena i zapravo može spasiti dosta života", kaže on navodeći da se time bavi Institut za veštačku inteligenciju.
Zašto AI daje pogrešne odgovore?
Veštačka inteligencija neretko daje netačne odgovore, jer - kako objašnjava naš sagovornik - Srbija nema dovoljno razvijen korpus, tačnije "sve ono što je napisano, mora da se prebaci u mašinski čitljiv oblik".
"Da bi mašina mogla da čita, da rezonuje, i da se nahrani podacima. Ti podaci nisu toliko dostupni ili nisu u dovoljnoj meri dostupni na jeziku koji je nama bitan. Nisu dostupni ni na engleskom jeziku, s druge strane isto tako", dodaje on.
Ipak, ističe da jezički modeli nisu alati koji će nam dati "super znanje svega na svetu"-
"To nije tačno i to je jako opasno da se tako koristi bez ikakve provere. Mora da se proverava", jasan je Linc- Đorđević.
On navodi da postoji par projekata na kojima naša zemlja trenutno radi.
"Jedan potencijalno možda čak i bude i sa kompanijom koja je napravila ChatGPT - da zaista radimo na daljem razvoju korpusa srpskog jezika koji će, ja se nadam, kada se budemo malo više angažovali u tom smislu, da će dati bolje rezultate.
Šta je "super računar"?
U Kragujevcu već nekoliko godina postoji data centar, koji se još i naziva "super računar", a naš sagovornik nam je objasnio šta u ovom slučaju epitet "super" znači.
"On je zapravo napravljen tako da može jako veliki broj operacija da radi. Sada kad pričamo o tome, obični kompjuteri isto to mogu da rade, samo im treba tipa, ne znam, dva meseca, šest meseci, godinu, dana, zaista toga kakve su zapravo kalkulacije u pozadini", objašnjava on.
Naglašava da postoje dve vrste "super računara".
"Postoji generalni super računar i postoji super računar koji je optimizovan za veštačku inteligenciju. Razlike su u brzini procesorske moći, koji može da se radi na GPU".
Ističe da treba da budemo ponosni na "super računar" u Kragujevcu, te da se radi o investiciji države Srbije.
"On omogućava da istraživači, prvenstveno startapovi, da ga koriste za računanje nekih velikih broja kalkulacija i da mogu da rade. Na primer, ovaj projekat mamografije ne bi bio moguć da nemamo super računar koji bismo u Srbiji mogli da koristimo. Ok, ako bismo pričali malo šire, mi smo deo neke evropske mreže, koja se zove EuroHPC Joint Undertaking, koja nam zapravo dozvoljava da koristimo i evropske kapacitete", ukazuje on.
"Najbitnija stavka jeste ogromna brzina obrade podataka, višestruki procesori, visok nivo paralelizma, što znači da više različitih korisnika može da koristi. On može da vrši neke složene zadatke, komplikovane računske operacije, tipa kako se kreiraju proteini, to su neke zaista veoma velike formule koje je jako teško izračunati. S druge strane, on ima velike kapacitete memorije za obradu podataka", zaključuje on.
Najveća konferencija o veštačkoj inteligenciji u Srbiji
Naš sagovornik takođe je najavio "najstariju i najveću konferencija" koja se bavi veštačkom inteligencijom, naukom i podacima, pod nazivom Data Science Conference koja će biti održana od 18. do 22. novembra u hotelu "Metropol Palas".
"Ono što je negde lepa informacija je da smo mi treća najstarija u Evropi, šesta najstarija u svetu neakademijska konferencija posvećena veštačkoj inteligenciji. Ove godine će biti 4600 govornika od 18. do 22. novembra na preko 100 tema koje će biti veoma interesantne", objašnjava on.
Dodaje i da je bitna stavka što je Data Science Conference deo šire organizacije koju čini lokalni ekosistem, koja se nekada ranije zvala Data Science Srbija.
"Ono što jeste neki novitet koji mogu reći prvi put ekskluzivno, jeste da se menja ime u AI Srbija, i to je zapravo organizacija koja okuplja sve profesionalce i organizacije koje se bave ovom temom na teritoriji Republike Srbije", zaključuje u razgovoru za Euronews Srbija Aleksandar Linc-Đorđević.
Komentari (0)