Noć u Beogradu: Tri saobraćajne nezgode, četiri osobe lakše povređene Ranđelović: Mala matura je jedini merodavan nacionalni ispit

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Društvo

Klikom do nasilja: Euronews Centar o uticaju "virala" sa brutalnim sadržajem na društvenim mrežama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/09/2024

21:10

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Društvene mreže su među nama više od četvrt veka. I od mesta na kojem su se na početku okupljali kul klinci i pričali o nekim pametnim stvarima, vrlo brzo su se pretvorile u mesta gde se sada okupljaju sredovečni ljudi, koji se svađaju, neretko šire čak i govor mržnje.

Društvene mreže, posebno neke, i dalje su prostori na kojima se mladi okupljaju, komuniciraju, zabavljaju i ispoljavaju svoju kreativnost. Međutim, samo nas jedan klik deli od nasilja koje se širi društvenim mrežama.

To pokazuje i nedavni incident u Pančevu, kada su četiri maloletnice učestvovale u fizičkom obračunu, a snimak ovog događaja vrlo brzo se proširio društvenim mrežama i ponovo otvorio pitanje koliko društvene mreže utiču na porast nasilja među mladima. Upravo to je bila tema emisije Euronews centar.

Nedavni incident u Pančevu, gde su četiri maloletnice, od kojih su tri rođene 2008. godine, a jedna 2009. godine, učestvovale u fizičkom obračunu u blizini dve škole. Događaj koji je potresao širu javnost, kada se ovaj snimak proširio na društvenim mrežama. Za razliku od nekih drugih situacija, ovaj put je reagovalo tužilaštvo.

Više javno tužilaštvo u Pančevu naložilo je policiji da ispita sve okolnosti i da utvrdi šta se zapravo dogodilo, a tužilaštvo je obavešteno o saznanjima policije da se na društvenoj mreži TikTok 18. septembra pojavio snimak u kojem učestvuju četiri maloletnice.

Posebno je zabrinjavajući podatak iz ovog saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, koje je navelo da je samo u toku ove godine to tužilaštvo dobilo čak 144 prijave događaja koji sadrže elemente nasilja, a u kojima su učestvovali maloletnici, u kojima je došlo do nanošenja lakih i teških telesnih povreda i drugog nasilničkog ponašanja.

Tužna je i statistika koju objavljuje Ministarstvo prosvete, a koja navodi da je u poslednje dve školske godine u školama prijavljeno više od 1.500 situacija nasilja, kako oni to navode, trećeg najtežeg stepena.

Kao jedan od odgovora na nasilje u školama, u februaru ove godine, Ministarstvo je izmenilo pravilnik u kome je uspostavilo i nešto što se sada zove tim za krizne događaje. Ovo je tim koji je, inače, reagovao i u ovim školama u Pančevu u kojima se i dogodio incident.

Škola je odmah preduzela sve neophodne mere, kaže da su uključili sve one koji treba da budu uključeni u ovakav jedan slučaj i kako je to navedeno, odrađeno je sve ono što treba. Ali ovaj primer iz Pančeva čak nije ni poslednji, jer se pre nekoliko dana na društvenim mrežama, tačnije na Instagram profilu "Moj Beograd", pojavio je i snimak na kome se vide mlađe, reklo bi se muške osobe maskirane kapuljačama koje u zgradama lome protivpožarne aparate, i ovaj portal je zatražio od svojih pratilaca da komentarišu ono što oni nazivaju jednom vrstom igre.

Inače, primera samo u poslednjih godinu dana nasilja, koje je na izvestan način povezano sa društvenim mrežama, ima zaista mnogo. Istine radi, treba reći da ni region nije pošteđen ovakvih slučajeva i primera, pa smo na mrežama i u onlajn sferi pronašli i nekoliko primera iz susednih država, jednog iz Bosne i Hercegovine, a takođe i jednog iz Hrvatske.

Inače, sasvim posredno za sve ovo je vezana i odluka kompanije "Meta" koja je odlučila da pod pritiskom američke javnosti izmeni način na koji maloletnici mogu uopšte da pristupe njihovim mrežama. Naime, uvedeni su tzv. "teenage nalozi" koji treba da ograniče vreme koje maloletnici provode na društvenim mrežama, a takođe i da povećaju kontrolu koju roditelji imaju nad onim što njihova deca rade na internetu.

Tim povodom gošće emisije Euronews Centar bile su Gorana Plemić iz Udruženja roditelja i Anđela Milivojević, istraživačka novinarka Cenzolovke.

Milivojević, na pitanje kako viralnost nasilnog sadržaja utiče na porast nasilja među mladima, rekla je da je činjenica da su mladi danas i izloženi, i izazivaju nasilje, koje izaziva veliki šok i tugu u društvu. Novinarka ističe da postoji bitna razlika između mlađih generacija i njene primerom da mladi ranije nisu imali toliki pristup i izloženost nasilnom sadržaju.

"To je upravo razlog zbog čega postoji čitav niz aktivnosti u zemljama širom Evrope koje pokušavaju da mlade u školama, a i van škole zaštite od onoga što na internetu postoji. I meni se čini da je jedna od glavnih stvari o kojoj je veoma važno da pričamo, činjenica da su mladi, kada su izloženi nebrojenoj gomili video snimaka u kojima postoji konstantno nasilje, u kojima postoje takozvane igre ili trendovi koje oni pokušavaju da imitiraju kako bi dobili neku vrstu popularnosti, da je to ono što zapravo dovodi do čitavog niza mladih osoba koje nemaju neku vrstu empatije koju bismo očekivali od njih, koji ne vide često granicu između igre i nasilja i koji zapravo budu gurnuti u neku vrstu duboke depresije zbog toga što su konstantno izloženi nasilju i negativnim situacijama. Čini mi se da zaista imamo zadatak da priđemo mladima na potpuno drugačiji način i primenimo metode koje nikada do sad nismo radili", kazala je naša sagovornica.

Na pitanje kakva su iskustva roditelja, koji pored obrazovnih institucija treba prvi da priđu mladima, Plemić kaže da je ta tema još uvek potpuna nepoznanica i da se baš zato često pojavljuje.

"Mi najpre u svom roditeljstvu, u svom životu, uopšte nismo imali te situacije. Kao da nismo naučeni kako da reagujemo na situacijama kao što su društvene mreže, kao što je ta cela tehnologija i mislim da nam to pravi jedan veliki problem. I roditeljima je generalno potrebna podrška. Vi ćete se često naći u situaciji da kao roditelj, u stvari, morate da pitate dete kada se pojavi neka nova društvena mreža, da se uopšte upoznate, i na koji način tamo da pristupite. Tako da, kada pričamo, o ovom nasilju i društvenim mrežama, ja bih rekla da je najveći problem što mi u stvari nekako u celom društvu negujemo taj kult nasilja. Ni mladi ne mogu da budu izuzeti iz toga. I kada su u pitanju tehnologije i društvene mreže, i mi kao roditelji i obrazovne institucije, mi nekako bežimo od toga", smatra Plemić.

Plemić je zatim navela kako se srednjoškolci sa kojima je radi Udruženje roditelja, često kažu da su "nevidljivi" u društvu, pa čak i u porodici

"Mi pretpostavljamo kako bi oni trebali da žive i šta da rade. U tom smislu, ta neka saradnja sa njima, mi ćemo videti sada kroz obrazovni sistem, kroz škole, kada pričamo o internetu, telefonu, mi pričamo samo o zabranama. Mislim da je to jedna pogrešna stvar", navodi Plemić.

Iako sama kompanija "Meta" ide u tom pravcu zabrana pod pritikom javnosti, naša sagovornica smatra da škola treba da bude saveznik roditelju i detetu, tako što uči kako se društvene mreže i internet uopšte upotrebljavaju, a kako zloupotrebljavaju. Sa druge strane nije pobornik ideje da učenici treba da imaju mobilne telefone na času.

"Moramo ih učiti, jer deca, vrlo često, sada gledamo ove izazove na TikToku, to su neki izazovi koji su nama, odraslima, strašni. I generalno jesu strašni. Ali i u našoj mladosti postojali su neki izazovi koje su mladi i deca radili, samo što je to nekako bilo manjeg kapaciteta, manje ste imali prilika da vidite sve i svašta. Oni, vrlo često, nisu svesni posledica. A sa druge strane, ispada da samo neki videi koje oni snime, koji su nasilni, postaju viralni i postaju vidljivi. A sve ono drugo, neki uspesi ili neke druge stvari, nažalost, čak i od nas starijih nisu ni komentarisani, ni lajkovani, kako oni to kažu", ističe Plemić.

Ceo razgovovor sa Goranom Plemić i Anđelom Milivojević možete pogledati u snimku na početku teksta.

Siniša Arsić u Promptu nedelje: AI je već sada naširoko u upotrebi u Telekomu Srbija

Tema emisije Euronews Centar bio je i vrtoglav razvoj veštačke inteligencije, koji se odvija i u Srbiji.

Veštačka inteligencija (AI) je za veoma kratko vreme prošla put od novotarije i neke vrste nove "igračke" na internetu do nezaobilaznog elementa vodećih kompanija širom sveta, njihovih prizvoda koji nas okružuju, ali i radnih mesta, koja se sve brže trasformišu u skladu sa novim potrebama tržišta.

Deo globalne trke u ovom polju je i Telekom Srbija, koji koristi AI u svom poslovanju i već duži niz godina implementira modele mašinskog učenja. Tim povodom je gost emisije Prompt nedelje u okviru programa Euronews Centar, bio Siniša Arsić, direktor sektora za podatke, analitiku i automatizaciju poslovnih procesa Telekom Srbija.

Arsić je pre svega objasnio da ova kompanija ima interne timove koji se bave razvojem modela napredne analitike, čime se pomaže različitim poslovnim funkcijama da se unapredi korisničko iskustvo, da se smanje operativni troškovi poslovanja, da se unaprede poslovni prihodi, a ponekad i da se identifikuju nove prilike za poslove i projekte.

"Može se reći da je već sada naširoko u upotrebi veštačka inteligencija u našoj kompaniji", kazao je Arsić.

Na pitanje da li je neko izgubio posao zbog veštačke inteligencije naš sagovornik kaže da se to nije dogodilo i objašnjava kako se AI koristi za nadogradnju postojećih procesa, i time daje prostor zaposlenima da se bave nekim drugim, potencijalno važnijim, aktivnostima.

"Koristimo podatke koji su naši, da u što većoj meri unapredimo postojeće poslovne procese, tamo gde je moguće da ih automatizujemo, ali ne na način tako da naši zaposleni izgube, ne daj Bože, posao, nego da pomognemo u njihovom svakodnevnom izvođenju aktivnosti, tako da oni mogu, s jedne strane, da rade neke druge stvari, pametnije stvari, ali i veštačka inteligencija pomaže da se na jednom menadžerskom nivou asistira u donošenju odluka", kazao je Arsić.

On napominje da iza svakog AI modela zapravo stoje živi ljudi i da čitav sistem zahteva mnogo veštine i rada ljudi "iza scene", te da nije u pitanju nešto potpuno automatizovano.

"Svaki model veštačke inteligencije, bez obzira da li je dostupan javno na internetu kao OpenAI, odnosno ChatGPT, koji ćemo i danas malo testirati, tako i bilo koji model koji je vlasništvo kompanije, recimo za primer Telekoma, zahteva mnogo rada, ljudi iza scene. To su neke specifične role, i zahteva posebne veštine i kompetencije da bi taj jedan model mogao, s jedne strane i da se pripremi, da se razvije, da se kodira, a i, sa druge strane, jednog dana da se održava tako da stalno daje precizne i kvalitetne rezultate", ističe Arsić.

Kompletnu emisiju Prompt nedelje možete pogledati u posebnom tekstu.

Finski zatvorenici se rehabilituju uz AI

AI je danas prisutan čak i u zatvorima o, pa tako finski zatvorenici, u sklopu programa rehabilitacije, učestvuju u obuci za rad sa veštačkom inteligencijom. Cilj obuke je da se smanji ponavljanje krivičnih dela osposobljavanjem zatvorenika sa vrednim veštinama.

"Ovaj trenutni projekat označavanja AI sadržaja i podataka počeo je 2022. Program traje oko dve godine i trenutno se radi u tri zatvora, od kojih je jedan ženski zatvor. I to se radi u saradnji sa softverskom kompanijom", kazala je za Euronews menadžerka projekta "Pametni zatvor" Pija Pulaka.

Ono što zatvorenici rade u sklopu ove obuke, poput označavanja podataka, pomaže razvoju sistema veštačke inteligencije. Finski jezik govori samo pet miliona ljudi, pa zapošljavanje govornika maternjeg jezika može biti skupo u ekonomiji sa visokim platama, kao što je Finska.

"Kako naš softver pokušava da protumači tekstualni materijal i različite detalje o građevinskim proizvodima, tako i mi moramo da naučimo AI jezičke modele da razumeju finski jezik i kontekst i konstrukcije tema i pitanja", objašnjava osnivač finskog startapa "Metrok" Jusi Virnala.

Stručnjaci naglašavaju da su takvi programi ograničeni i da bi trebalo da se fokusiraju na rehabilitaciju.

"Dobro je dati zatvorenicima nešto da rade, da imaju strukturu tokom dana, da im pomognete da se prilagode eventualnom puštanju nazad u civilni život", navodi Tuka Lehtiniemi sa Univerziteta u Helsinkiju.