Telekom Srbija u trci sa AI gigantima: Prompt nedelje o prednostima, manama i "halucinacijama" veštačke inteligencije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/09/2024

22:31

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Veštačka inteligencija (AI) je za veoma kratko vreme prošla put od novotarije i neke vrste nove "igračke" na internetu do nezaobilaznog elementa vodećih kompanija širom sveta, njihovih prizvoda koji nas okružuju, ali i radnih mesta, koja se sve brže transformišu u skladu sa novim potrebama tržišta.

Deo globalne trke u ovom polju je i Telekom Srbija, koji koristi AI u svom poslovanju i već duži niz godina implementira modele mašinskog učenja. Tim povodom je gost emisije Prompt nedelje u okviru programa Euronews Centar, bio Siniša Arsić, direktor sektora za podatke, analitiku i automatizaciju poslovnih procesa Telekoma Srbija.

Arsić je pre svega objasnio da ova kompanija ima interne timove koji se bave razvojem modela napredne analitike, čime se pomaže različitim poslovnim funkcijama da se unapredi korisničko iskustvo, da se smanje operativni troškovi poslovanja, da se unaprede poslovni prihodi, a ponekad i da se identifikuju nove prilike za poslove i projekte.

"Može se reći da je već sada naširoko u upotrebi veštačka inteligencija u našoj kompaniji", kazao je Arsić.

Na pitanje da li je neko izgubio posao zbog veštačke inteligencije naš sagovornik kaže da se to nije dogodilo i objašnjava kako se AI koristi za nadogradnju postojećih procesa, i time daje prostor zaposlenima da se bave nekim drugim, potencijalno važnijim, aktivnostima.

"Koristimo podatke koji su naši, da u što većoj meri unapredimo postojeće poslovne procese, tamo gde je moguće da ih automatizujemo, ali ne na način tako da naši zaposleni izgube, ne daj Bože, posao, nego da pomognemo u njihovom svakodnevnom izvođenju aktivnosti, tako da oni mogu, s jedne strane, da rade neke druge stvari, pametnije stvari, ali i veštačka inteligencija pomaže da se na jednom menadžerskom nivou asistira u donošenju odluka", kazao je Arsić.

On napominje da iza svakog AI modela zapravo stoje živi ljudi i da čitav sistem zahteva mnogo veštine i rada ljudi "iza scene", te da nije u pitanju nešto potpuno automatizovano.

"Svaki model veštačke inteligencije, bez obzira da li je dostupan javno na internetu kao OpenAI, odnosno ChatGPT, koji ćemo i danas malo testirati, tako i bilo koji model koji je vlasništvo kompanije, recimo za primer Telekoma, zahteva mnogo rada, ljudi iza scene. To su neke specifične role, i zahteva posebne veštine i kompetencije da bi taj jedan model mogao, s jedne strane i da se pripremi, da se razvije, da se kodira, a i, sa druge strane, jednog dana da se održava tako da stalno daje precizne i kvalitetne rezultate", ističe Arsić.

Zvuči neverovatno, ali i sami inženjeri koji rade na AI modelima često ne znaju, tačnije više ne mogu da prate, kojim se sve podacima "hrani" veštačka inteligencija. Arsić napominje da je upravo to jedna od njihovih velikih mana, ali i da je očekivano da svi dosadašnji modeli zasnovani na tekstu greše .

"Izvor podataka je internet, tako da sve što je neko nekada uneo na internetu i to se sačuvalo na nekoj bazi podataka, postaje potencijalni izvor za veliki jezički model, s tim što je GPT neke stvari usavršio, tako da nudi jednu osnovnu verziju, koja je besplatna, i jednu napredniju verziju, koja se plaća na mesečnom nivou, koja je povoljna i koja nudi neke ipak mogućnosti da jedan prosečan korisnik koji nema neke tehničke kompetencije može da iskoristi to za svakodnevni posao. Tako da inženjeri, konkretno koji rade, vrlo često nisu ni svesni kako podaci hrane taj model", priča Arsić.

Gost naše emisije je zatim objasnio da bi, nakon ubacivanja nekog prompta, to jest postavljanja pitanja, AI model trebalo da ima u sklopu svoje strukture mogućnost kako da oceni da li je neki rezultat upita koji je korisnik poslao istinit, da li je pristrasan, da li je već negde korišćen, tako da može da se računa kao plagijat

"Tako da on ima interno određene pokazatelje, određene metrike koje sugerišu kakav će taj odgovor biti i onda svaki korisnik, opet sa druge strane, ima mogućnost da oceni taj rezultat koji je dobio i tu povratnu informaciju posle iskoristi u nekoj narednoj verziji", dodaje Arsić.

Kako formulisati pitanja za ChatGPT i šta su "halucinacije"?

Kako to funkcioniše u praksi Arsić je demonstrirao davanjem veoma neodređenog prompta ChatGPT-u: Napiši mi opis budućnosti. Naravno, odgovor na ovakav prompt ne može biti koristan, pa je stoga potrebno maksimalno precizirati zahteve i pitanja kada se koriste ovakve alatke.

Najčešće greške koje ChatGPT pravi su tzv. "halucinacije", koje nastaju kada on, prinuđen da da neki, bilo kakav, odgovor, generiše podatke koji nisu tačni.

"To se ne dešava u svakom slučaju, ali u određenim slučajevima, zbog te neophodnosti da prouzrokuje, da rezultuje neki upit odgovorom, on daje korisniku nešto što nije tačno, tako da se to onda smatra greškom prvog reda", objašnjava Arsić.

U emisiji smo "isprovocirali" ChatGPT da napravi baš takvu i to postavljanjem pitanja o seriji "Srećni ljudi", koja danas nije toliko česta tema na internetu. Na pitanje o glavnim likovima ChatGPT je krenuo da nabraja likove iz raznih serija Siniše Pavića.

"Konkretno u ovom slučaju, on je uzeo upit vezan za domaće serije. Ovo je serija koja je stara 30 godina, tako da je upario određene baze podataka i pružio odgovor koji nije tačan. U suštini, on je iz te želje da pruži odgovor išao u smeru da pruži lažan odgovor", kaže Arsić.

Rešenje za tu grešku je "feedback", to jest označavanje ovih odgovora kao pogrešnih od strane više korisnika. Kako objašnjava naš gost, onda bi se u nekoj narednoj verziji ovog modela, koji se ažurira prilično često, odgovor popravio.

Kako AI može da "vrda" kada nam odgovara na pitanje i kako ga zapravo "hranimo" podacima svakom našom objavom na društvenim mrežama, poslušajte u nastavku emisije "Prompt nedelje" u videu na početku teksta.

Finski zatvorenici se rehabilituju uz AI

AI je danas prisutan čak i u zatvorima, pa tako finski zatvorenici, u sklopu programa rehabilitacije, učestvuju u obuci za rad sa veštačkom inteligencijom. Cilj obuke je da se smanji ponavljanje krivičnih dela osposobljavanjem zatvorenika sa vrednim veštinama.

"Ovaj trenutni projekat označavanja AI sadržaja i podataka počeo je 2022. Program traje oko dve godine i trenutno se radi u tri zatvora, od kojih je jedan ženski zatvor. I to se radi u saradnji sa softverskom kompanijom", kazala je za Euronews menadžerka projekta "Pametni zatvor" Pija Pulaka.

Ono što zatvorenici rade u sklopu ove obuke, poput označavanja podataka, pomaže razvoju sistema veštačke inteligencije. Finski jezik govori samo pet miliona ljudi, pa zapošljavanje govornika maternjeg jezika može biti skupo u ekonomiji sa visokim platama, kao što je Finska.

"Kako naš softver pokušava da protumači tekstualni materijal i različite detalje o građevinskim proizvodima, tako i mi moramo da naučimo AI jezičke modele da razumeju finski jezik i kontekst i konstrukcije tema i pitanja", objašnjava osnivač finskog startapa "Metrok" Jusi Virnala.

Stručnjaci naglašavaju da su takvi programi ograničeni i da bi trebalo da se fokusiraju na rehabilitaciju.

"Dobro je dati zatvorenicima nešto da rade, da imaju strukturu tokom dana, da im pomognete da se prilagode eventualnom puštanju nazad u civilni život", navodi Tuka Lehtiniemi sa Univerziteta u Helsinkiju.