Igre 
Leto kada turisti više nisu dobrodošli: Da li je došao kraj jeftinim putovanjima?
Komentari13/10/2024
-17:01
Nije prošlo ni pet godina otkako je pandemija koronavirusa blokirala ceo svet, nakon čega su usledile dve sušne godine za turističku i ugostiteljsku industriju. Tokom dve letnje sezone najlepše mediteranske plaže bile su puste, kafići koji inače vrve od života bili su prazni, najveći evropski trgovi podsećali su na gradove duhova, a svi su kao na iglama čekali kraj pandemije i kako bi se industrije, koje su tada bile na staklenim nogama, makar malo oporave. Danas se ipak suočavamo sa drugim problemom – prekomernim turizmom.
Fotografije koje su obeležile ovo leto nisu prikazivale peščane plaže, koktele i plavi horizont, već besno lokalno stanovništvo sa transparentima "Idite kući", "Smrdi grad od vas" i "Ovo je nekada bio moj dom".
Prema svim dosadašnjim podacima 2024. godina će srušiti sve postojeće rekorde u vezi sa putovanjima, a nije svaki od njih toliko slavan. Posmatrajući samo broj zakasnelih ili prebukiranih letova ove sezone, nameće se pitanje da li smo došli do tačke preko koje turistička industrija nema kapacitete.
Koliko turista je previše turista?
Prema podacima Evropske komisije za putovanja (ETC) u drugom kvartalu ove godine brojke stranih dolazaka i noćenja premašili su cifre iz 2019. godine, koja je do nedavno bila svevremeni turistički rekorder.
Najveći rast zabeležen je u mediteranskim državama. Iako zasad nisu dostupni podaci o celokupnoj letnjoj sezoni na starom kontinentu, španski Institut za statistiku je saopštio da je ta zemlja ove godine dočekala rekordnih 21,8 miliona stranih posetilaca.
AP/Andrew Medichini
Ali problem ne leži nužno u broju ostvarenih noćenja, već pristiže iz luka. Kako je za Euronews Srbija rekao direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić, gradovima na moru predstavlja veliki problem ekspanzija turizma sa kruzera.
"Na jednu veliku luku u Barseloni ili na Santoriniju dnevno dođe pet-šest velikih kruzera i dovede oko 15-20 hiljada ljudi koji samo pretrče kroz grad s mesta na mesto. Ne ostavljaju neki poseban novac u gradu a stvaraju gužve, guše komunalnu infrastrukturu, i komplikuju život lokalnom stanovništvu", objašnjava Seničić.
Povezane vesti
"Nemoguće je ovde živeti"
Demonstracije protiv masovnog turizma usledile su u Španiji nakon što veliki broj lokalaca nije mogao da priušte da žive kao podstanari zbog nerealnog rasta cena nekretnina. Troškovi iznajmljivanja stana porasli su za 62 odsto u proteklih deset godina, a to je, delom, i zbog turizma. Svaki treći Španac smatra da u njihovu lokalnu oblast poseti previše ljudi u toku sezone, otkriva YouGov istraživanje.
"Centar grada je možda dobar za ispijanje piva, ali je postao agresivno i nepodnošljivo mesto za život", izjavio je jedan meštanin Sevilje prilikom demonstracija. Ali ništa manje nisu bili besni ni žitelji Kanarskih ostrva koji su zbog rastućih cena kuća morali da spavaju u automobilima ili čak pećinama.
profimedia
Kanali Venecije i plavo-bele ulice Santorinija budu krcati tokom cele letnje sezone, ipak deluje da je ove godine došlo do poslednje kapi kod lokalaca, koji zahtevaju od vlasti da ograniče broj dolazaka.
Ekonomska zavisnost od turizma
Uprkos pobunama i pritiscima koje lokalci vrše na vlasti da ograniče dozvoljen broj turista, Seničić ipak smatra da se te odluke neće donositi preko kolena.
"Situacija nije baš jednostavna. Ti gradovi u velikoj meri zavise od prometa turizma, a veoma veliki broj lokalnog stanovništva radi posredno ili direktno u turističkoj industriji", objašnjava direktor YUTA. On ističe da nije slučajno što je do najveće pobune došlo baš u Barseloni. To je jedna lako i jeftina dostupna destinacija koja privlači veliki broj turista.
"Ti posetioci ne troše mnogo novca u gradu, ali stvaraju gužve, ostavljaju za sobom smeće i smetaju lokalcima. Ipak, 30 odsto prihoda tom gradu stiže od turista. Dakle, neće se tako lako donositi odluke ali će doći do nekih ograničenja", kazao je Seničić.
profimedia
Kraj ere jeftinih putovanja?
Javilo se više različitih ideja po pitanju kako bi mogao da se reši problem masovnog turizma. Tako su na primer holandske vlasti ograničile maksimalni turistički kapacitet Amsterdama na 20 miliona noćenja godišnje.
Povezane vesti
Grčka bi mogla biti spremna da uvede slična ograničenja za brodove za krstarenje, a premijer Kirijakos Micotakis je rekao za Blumberg da i Santorini i Mikonos "očigledno pate" od prekomernog turizma. On je dodao da bi odluka o ograničavanju poseta krstarenjima mogla da dođe već sledeće godine.
Ipak, jedan od najefikasnijih načina na koji ove destinacije mogu da se bore protiv masovno turizma jeste udaranjem po džepu putnika. Taksa za ulazak u Veneciju od ove godine iznositi pet evra, ali bi taj iznos mogao i da se udvostruči u određenim danima sledeće sezone, prenosi Dojče Vele.
Seničić dodaje da će taksa za ulazak turističkog autobusa u Rim biti 600 evra, što je više nego duplo u odnosu na ovogodišnju cenu od 240 evra. Upitan da li je ovo kraj low-cost putovanja, direktor YUTE je rekao:
Povezane vesti
"Verujem da da, sve ima svoj kraj pa tako i ovo. Mislim da će to polako da dođe na svoje"
Preporuka za vas
Komentari (0)