Život

Srbija beleži skok na listi najsrećnijih zemalja na svetu, na prvom mestu Finska

Komentari

Autor: APF, Glas Amerike

20/03/2022

-

19:39

Srbija beleži skok na listi najsrećnijih zemalja na svetu, na prvom mestu Finska
Srbija beleži skok na listi najsrećnijih zemalja na svetu, na prvom mestu Finska - Copyright EPA/KIMMO BRANDT

veličina teksta

Aa Aa

Finska je, petu godinu zaredom, proglašena najsrećnijom zemljom na svetu, a Srbija, Bugarska i Rumunija zabeležile su najveći skok na tabeli, objavljeno je u godišnjem indeksu izveštaja koji se izrađuje pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

Prema tom indeksu, Avganistan je najnesrećnija zemlja sveta, a Liban odmah za njom. I dok Srbija, Bugarska i Rumunija beleže najveći skok na tabeli, najveći pad dogodio se upravo u Libanu i Avganistanu, ali i Venecueli.

Kako je preneo Glas Amerike, Srbija je u prošlogodišnjem svetskom indeksu sreće bila na 48. mestu a sada je na 43. Kosovo, koje se zasebno nalazi na listi, je 32. na listi, a Crna Gora na 75. mestu. Bosna i Hercegovina nalazi se na 67. mestu, Hrvatska na 47, a od zemalja bivše Jugoslavije najsrećnija je Slovenija, na 22. mestu.

Liban, koji je pogodila ekonomska kriza, pao je na pretposlednje mesto od 146 zemalja, dok je treći od dna tabele Zimbabve.

Izveštaj o najsrećnijim zemljama, koji se objavljuje već deset godina, zasnovan je na procenama samih građana o tome koliko su srećni, kao i na ekonomskim i društvenim podacima. Zemlje dobijaju skor na skali od nula do 10, na osnovu prosečnih podataka iz trogodišnjeg perioda. Najnovije izdanje izveštaja je završeno pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Države severne Evrope ponovo su na vrhu liste srećnih zemalja, SAD su skočile tri mesta, na 16, jedno ispred Britanije, dok se Francuska popela na dvadeseto, svoje najviše do sada.

Pored ličnog osećanja sreće i blagostanja, koje analiziraju Galupovi anketari u svakoj od zemalja, indeks sreće uzima u obzir i bruto društveni proizvod, ličnu slobodu i stepen korupcije.

Ove godine, autori su uzeli i podatke sa društvenih medija da bi uporedili osećanja ljudi pre i posle pandemije kovida 19. Ustanovili su "snažno povećanje anksioznosti i tuge" u 18 zemalja, ali i pad osećanja besa.

Komentari (0)

Magazin