Dirljiv video ispraćaja profesorke u penziju osvojio region: Špalir, aplauzi i suze u gimnaziji u Pančevu

Učenici kolektiv gimnazija Uroš Predić iz Pančeva ispratili su u penziju profesorku matematike Elizabetu Grafenštajn Milošević koja je posle 45 godina rada održala svoj poslednji školski čas. Članovi kolektiva i đaci napravili su špalir duž hodnika gimnazije i aplauzima ispratili omiljenu profesorku, a emocije koje su tog dana podelili oduševili su Srbiju.

Snimak se proširio društvenim mrežama, a profesorka Grafenštajn Milošević za Euronews Srbija kaže da je preko noći postala zvezda. Kaže da takvi ispraćaji odavno nisu praksa u njenoj školi, ali da je mogući razlog zašto je njen slučaj izuzetak taj što je u svoj posao unosila mnogo emocija.

"Kad svemu pristupate onako nekako srčano i emotivno ljudi to prepoznaju, a takođe i deca, tako da im je čitava ta organizacija verovatno bila veoma laka. Neki učenici su zaista plakali i zaista mi je bilo žao", kaže naša sagovornica koja se i sama rasplakala kada je videla okupljene đake.

Još pre nego što će iz škole stići kući, snimak se proširio društvenim mrežama i do suza ganuo i njene članove porodice ali i još mnogo drugih ljudi. 

Euronews

"Celo popodne, sutra dan i još dva dana posle toga samo sam odgovarala na poruke i čestitke. Na Instagramu je bilo na stotina hiljada komentara i pregleda", kaže profesorka.

Milutin Kojić, pomoćnik direktora Gimnazije "Uroš Predić" za Euronews Srbija potvrđuje da su takvi ispraćaji retkost.

"Ja sam u ovoj školi 12 godina kao nastavnik, a pre toga sam bio kao učenik. Kada neko od kolega ide u penziju, uvek mi upriličimo nekakav događaj, ali ovako - da čitava škola stoji u redu i da odaje počast profesorki, to do sada nije bio slučaj", kaže Kojić.

"Deca imaju pravo da greše"

U današnje vreme u kom mnogi podrazumevaju gubitak prisnosti i međusobno udaljavanje ljudi unutar društva, deluje gotovo neobično da se u jednoj školi razvija takav odnos između članova kolektiva, ali i profesora i učenika. 

Profesorka Grafenštajn Milošević smatra da je u izgradnji njene bliskosti sa đacima doprinosilo to što ih je uvek posmatrala prvenstveno kao decu.

"Ja sam im dopuštala da greše i ukazivala da imaju pravo na svoje greške, da im se one mogu oprostiti. Sagledavala sam njihovu celokupnu ličnost, jer zaista je taj period jedan kritičan de odrastanja. Uvek sam smatrala da im treba pristupiti kao roditelj, sa puno ljubavi", kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da je za njen slučaj značajno i to da je i njeno poimanje matematike takođe netipično. 

"Ja sam bila u principu dobar učenik i podjednako dobro su mi išle i društvene nauke. Nisam nikada smatrala da je matematika prioritetna i da svako ko se rodi mora da poznaje matematiku. Jedan određen kvantum znanja je potreban, mislim, u razvijanju nekog logičkog mišljenja i tako dalje, ali smatram da su sve nauke ravnopravne i da svako ima pravo na svoje opredeljenje. U svakom razredu odmah odredite nekoliko učenika koji jesu za to i koji mogu da vas prate i mogu da imaju visoke domete. Takve đake uvek imamo", naglašava profesorka.

Ipak, priznaje da je uz tehnološki napredak smanjena sposobnost mladih da usredsrede pažnju.

"Matematika zahteva dubinsku fokusiranost, a deca su danas obasuta raznoraznim informacijama sa telefona i tačno je da imaju malo poremećenu pažnju. Ali, generalno, u svakom odeljenju možete naći učenike koji su veoma nadareni, koji su veoma dobri, koji hoćete time da se bave", kaže Grafenštajn Milošević.

Njeni đaci već su dobili novu profesorku, ali u današnje vreme je nastavnike sve teže pronaći. Naša sagovornica kaže da njihovo zanimanje nije baš atraktivno. 

"To naročito važi za nas profesore prirodnih nauka jer sa bilo kojom prirodnom naukom, možete dobiti interesantniji, pustolovniji i kreativniji posao, gde ćete moći bolje osigurati svoju egzistenciju. Plate su po 5-6 puta veće nego u prosveti, tako da to zaista ne motiviše mlade ljude. Ali eto, ima ljudi", kaže profesorka matematike.