Nova godina i večita dilema: Da li više čuvamo prirodu ako kitimo prirodnu ili plastičnu jelku?

Komentari

Autor: Euronews, Earth.org

07/12/2024

22:31

Nova godina i večita dilema: Da li više čuvamo prirodu ako kitimo prirodnu ili plastičnu jelku? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Bliži se sezona praznika, a ujedno s njom stiže i stara dilema - da li kititi prirodnu ili veštačku jelku i koja od njih dve će manje naštetiti životnoj sredini. Ekolozi bi vam na ovo pitanje verovatno odgovorili vrlo jednostavno - ni jednu ni drugu, međutim, za one kojima kršenje ovakve tradicije nije opcija, postoje i objašnjenja koja će vam pomoći da procenite na koju stranu bi trebalo da se prevagne.

Ako pitate ljude u okolini, oni će vam verovatno reći da u svojim garažama, na tavanima ili možda i ispod kreveta drže svoje plastično drvce. Iako to u božićnim filmovima deluje drugačije, čak i Amerikanci favorizuju veštačku jelku. Istraživanje Statista iz 2023. pokazalo je da 70 odsto američkih domaćinstava planira da postavi jelku, 24 odsto njih bi kupilo pravu jelu, dok se 46 odsto odlučilo za veštačku.

Krenimo stoga od veštačke jelke. Skoro 90 njih, a gotovo sigurno i ona koju imate i sami, stigla je do različitih delova sveta iz Kine. To su podaci "The Nature Conservancy", ekološke organizacije sa sedištem u SAD.

Ovo drveće je najverovatnije napravljeno od polivinilhlorida ili PVC-a, koji proizvodi gasove koji izazivaju efekat staklene bašte kada se proizvodi. Takođe, ovaj materijal nije biorazgradiv.

Tačnije, PVC je jedna od vrsta plastike najtežih za recikliranje, pisao je Euronews.

For some families, the search for the right Christmas tree is an annual event.
44 percent of adults in Germany said they would be putting up a real tree this year, compared to 24 percent in the U.S. and just 17 percent in the United Kingdom. pic.twitter.com/UpMxbOC4Hu — Statista (@StatistaCharts) December 21, 2023

Prema podacima "Carbon Trust", veštačko drvo visoko dva metra proizvodi oko 40 kilograma ugljen-dioksida, dok pravo božićno drvo slične veličine, bez korena, stvara 3,5 kg CO2 – dakle više od desetostruko manje od veštačkog.

Ali, šta ako veštačko drvo koristite više puta? Trebalo bi vam oko deset do 20 Božića da bi njegov uticaj na životnu sredinu bio manji od kupovine pravog drveta svake godine.

Ipak, zar seča prave jele nije slično krčenju šuma?

Prave božićne jelke su biorazgradive i nemaju hemijski uticaj na okolinu. Kompostirana božićna drvca se mogu koristiti za građu, malč i đubrenje za sledeće godine. Neke prave božićne jelke su čak postavljene na dno bara, reka i okeana kako bi se stvorila nova podvodna staništa, piše earth.org.

Pre nego što budu posečene, prave božićne jelke imaju velike koristi za okolni prirodni ekosistem jer mogu da prime brojne vrste ptica i sisara, kao i da apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere, pretvarajući ga u kiseonik. Međutim, neki istraživači tvrde da božićna drvca možda neće iskoristiti svoj krajnji kapacitet apsorpcije ugljenika jer se generalno seku u svojim "tinejdžerskim godinama", pre nego što drveće dostigne punu zrelost kada je potencijal sekvestracije ugljenika najveći.

Potrošačka kultura

Jelke su postale neizbrisiv deo naše potrošačke kulture. Otprilike 33-36 miliona božićnih jelki se prodaje u Sjedinjenim Državama i oko 50-60 miliona u evropskim zemljama, ali značajan deo božićnih jelki se zapravo ne koristi za kućnu dekoraciju. Umesto toga, poslednjih godina sve više se koriste kao displeji u tržnim centrima zbog svojih svetala i ukrasa kako bi privukli više kupaca i posetilaca. Drugim rečima, prvobitno značenje jelke kao simbola okupljanja porodica teško je više primenljivo.

Štaviše, potražnja za božićnim drvećem narušava njegov prvobitni ekosistem jer su poljoprivrednicima potrebni adekvatni resursi da uzgajaju božićna drvca u najboljim uslovima pre nego što ih poseku.

Kako neke vrste drveća nisu autohtone u određenim regionima, masovna upotreba vode, herbicida, pesticida i fungicida da bi jelke efikasno rasle oštećuje okolni ekosistem. Ukratko, originalni ekosistem mora da plati cenu zbog ogromne potražnje za jelkama u našem društvu.

Šta možemo da uradimo? Iako je jasno da bi prave božićne jelke mogle biti ekološki prihvatljivije, poljoprivredne prakse za ispunjavanje globalnih potreba mogu degradirati prirodne ekosisteme. Međutim, neke jelke su održivije od drugih, a postoje i način da naša kupovina ove godine bude što je moguće više ekološki prihvatljivija. Kao neki od predloga da budete više "ekološki posvećeni" tu je mogućnost da kupite polovnu veštačku jelu ili ukrasite živo drvo napolju.