Prvi dokaz života u svemiru? Čudan gas na misterioznoj planeti može dovesti do revolucionarnog otkrića
Komentari
22/04/2025
-18:50
Tim astronoma je 16. aprila 2025. objavio da su, tokom proučavanja planete oko druge zvezde, pronašli dokaze o neočekivanom atmosferskom gasu. Na Zemlji, taj gas, dimetil sulfid (DMS), uglavnom proizvode živi organizmi.
U aprilu 2024, svemirski teleskop "Džejms Veb" (JWST) posmatrao je zvezdu oko koje rotira planeta K2-18b skoro šest sati. Tokom tog vremena, planeta je prošla ispred zvezde. Zvezdana svetlost prolazila je kroz njenu atmosferu, noseći "otiske" atmosferskih molekula do teleskopa.
Poredeći te otiske sa 20 različitih molekula koje su očekivali da uoče u atmosferi, astronomi su zaključili da je najverovatnije u pitanju gas koji je, na Zemlji, jak pokazatelj prisustva života, piše Science Alert.
Planeta se zove K2-18b, što znači da je prva u 18. planetarnom sistemu koji je otkrila proširena NASA-ina misija "Kepler, K2". Astronomi daju oznaku "b“ prvoj planeti u sistemu, a ne "a“, kako bi izbegli moguću zabunu sa zvezdom.
profimedia
K2-18b je udaljena nešto više od 120 svetlosnih godina od Zemlje, što je na galaktičkoj skali veoma blizu.
Iako astronomi znaju veoma malo o K2-18b, zna se da je veoma različita od Zemlje. Za početak, ima oko osam puta veću masu od Zemlje i zapreminu koja je oko 18 puta veća. To znači da je samo upola gušća od Zemlje. Drugim rečima, mora da sadrži puno vode, koja nije mnogo gusta, ili veoma veliku atmosferu, koja je još manje gusta.
Astronomi smatraju da bi ovaj svet mogao biti manja verzija ledenog džina našeg Sunčevog sistema, Neptuna, nazvana mini-Neptun, ili možda kamenita planeta bez vode, ali sa ogromnom vodoničnom atmosferom, nazvana gasni patuljak.
Povezane vesti
Druga opcija, koju je nedavno predložio astronom Univerziteta u Kembridžu Niku Madhusudan, jeste da je planeta "hiseanski svet“. Taj termin je skraćenica za "vodonik-iznad-okeana" na engleskom, jer astronomi predviđaju da hiseanski svetovi imaju globalne okeane mnogo dublje od zemaljskih, ali bez kontinenata. Ti okeani su prekriveni masivnim vodoničnim atmosferama visokim hiljadama kilometara.
Astronomi još uvek nisu sigurni da li hiseanski svetovi postoje, ali modeli kako bi oni izgledali podudaraju se sa ograničenim podacima koje su JWST i drugi teleskopi prikupili o K2-18b.
Mini-Neptuni i gasni patuljci verovatno nisu gostoljubivi za život, jer verovatno nemaju tečnu vodu, a njihove površine su pod ogromnim pritiskom. Međutim, hiseanska planeta bi trebalo da imala veliki i verovatno umereni okean. Nameće se pitanje da li bi okeani hiseanskih svetova mogli biti pogodni za život, ili čak nastanjeni.
Detekcija DMS-a
Godine 2023, Madhusudan i njegove kolege koristili su infracrvenu kameru kratkih talasnih dužina svemirskog teleskopa Džejms Veb da prvi put prouče zvezdanu svetlost koja je prolazila kroz atmosferu K2-18b. Pronašli su dokaze o prisustvu dva jednostavna molekula koji sadrže ugljenik, ugljen-monoksid i metana, i pokazali da gornja atmosfera planete nema vodenu paru.
Ova atmosferska kompozicija podržavala je, ali nije dokazala, ideju da K2-18b može biti hiseanski svet.
Na hiseanskom svetu, voda je zarobljena u dubljoj i toplijoj atmosferi, bliže okeanima nego gornjoj atmosferi koju su istraživali preko JWST-a. Zanimljivo, podaci su takođe pokazali dodatni, veoma slab signal. Tim je utvrdio da ovaj slabi signal odgovara gasu koji se zove dimetil sulfid, ili DMS. Na Zemlji, DMS u velikim količinama proizvode morske alge. Ima veoma malo mogućih nebioloških izvora.
Ovaj podatak je uzbudjiv jer na planeti koja možda ima ogroman okean, verovatno postoji gas koji na Zemlji emituju biološki organizmi.
Povezane vesti
Naučnici su imali podeljene reakcije na ovu početnu objavu. Iako su nalazi bili zanimljivi, neki astronomi su istakli da je DMS signal bio slab i da je hiseanska priroda K2-18b veoma neizvesna.
Da bi odgovorili na ova pitanja, Madhusudanov tim se godinu dana kasnije vratio na K2-18b koristeći JWST. Ovog puta su koristili drugu kameru koja posmatra drugi opseg talasnih dužina svetlosti. Novi rezultati, objavljeni 16. aprila, podržali su njihove početne nalaze.
Novi podaci pokazuju jači, ali još uvek relativno slab, signal koji tim pripisuje DMS-u ili veoma sličnom molekulu. Činjenica da se DMS signal pojavio na drugoj kameri tokom drugog seta posmatranja dala je kredibilitet tumačenju da ima DMS-a u atmosferi.
Madhusudanov tim je takođe predstavio veoma detaljnu analizu neizvesnosti u podacima i tumačenju. U stvarnim merenjima uvek postoje neke neizvesnosti. Utvrđeno je da ove neizvesnosti verovatno ne mogu objasniti signal u podacima, dodatno podržavajući tumačenje DMS-a.
Da li tamo negde ima života?
Ovo otkriće ipak ne potvrđuje sa sigurnošću postojanje vazemaljaca.
Pre svega, treba ispitati da li K2-18b zaista ima okean duboko ispod svoje debele atmosfere, što bi astronomi trebalo da testiraju, navodi Science Alert.
Kao drugo, treba utvrditi da li je signal viđen na dve kamere u razmaku od dve godine zaista potekao od dimetil sulfida. Naučnicima će biti potrebna osetljivija merenja i više posmatranja atmosfere planete da bi bili sigurni.
Treće, ako je zaista u pitanju DMS, treba dokazati da to znači da postoji život. Odgovor na ovo pitanje je verovatno najteži jer samo postojanje života nije moguće detektovati postojećom tehnologijom.
Astronomima će biti potrebno da procene i isključe sve druge potencijalne opcije kako bi ojačali poverenje u ovu mogućnost.
Nova merenja mogu dovesti istraživače do istorijskog otkrića, ali neke krucijalne neizvesnosti ostaju. Astrobiolozima će biti potrebno mnogo dublje razumevanje K2-18b i sličnih svetova pre nego što budu sigurni u prisustvo DMS-a i njegovo tumačenje kao potpisa života.
Naučnici širom sveta već proučavaju objavljenu studiju i radiće na novim testovima, jer je nezavisna verifikacija u srži naučnog metoda.
U budućnosti, K2-18b će biti važna meta za JWST, najosetljiviji teleskop na svetu. JWST bi uskoro mogao posmatrati druge potencijalne hiseanske svetove da vidi da li se signal pojavljuje i u atmosferama tih planeta.
Sa više podataka, ove privremene zaključke možda neće izdržati test vremena. Ali za sada, sama mogućnost da su astronomi možda otkrili gasove koje emituje vanzemaljski ekosistem u tamnom, plavičastom vanzemaljskom okeanu predstavlja fascinantnu mogućnost.
Komentari (0)