Igre 
Da li svi živimo u crnoj rupi? Neverovatna teorija o poreklu univerzuma
Komentari27/03/2025
-14:36
Posmatranjem dubina svemira dolazi se do zaključka da se većina galaksija vrti u istom pravcu, iako prema trenutnim modelima ponašanja univerzuma to ne bi trebalo da bude slučaj.
Naime, galaksije bi trebale da rotiraju nasumično, što bi rezultiralo otprilike ravnomernom raspodelom smera.
Činjenica da to nije ono što vidimo sugeriše da se nešto čudno dešava i da postoji ogroman jaz u ljudskom razumevanju mehanizama svemira, piše Science Alert.
"Još uvek nije jasno šta uzrokuje ovo, ali postoje dva primarna moguća objašnjenja. Jedno je da je univerzum nastao u rotaciji. To objašnjenje se slaže sa teorijama kao što je kosmologija crne rupe, koja postulira da je ceo univerzum smešten unutar crne rupe. Ali ako je zaista rođen u rotaciji, to znači da su postojeće teorije o kosmosu nepotpune“, kaže astronom Lior Šamir sa Univerziteta Kanzas.
Druga, mnogo manje uzbudljiva mogućnost je da je to iluzija usled rotacije naše galaksije Mlečni put.
Iako univerzum prvi pogled deluje prilično nasumično, u njemu se zapravo nalazi dosta strukture. Ogromna "vlakna" tamne materije prostiru se kosmosom u gravitacionoj mreži koja povezuje galaktička čvorišta, primera radi. Međutim, ponašanje galaksija unutar te mreže je naizgled dosta nasumično.
To znači da bi distribucija pravaca okretanja ovih galaksija trebalo da bude manje-više jednaka. Šamirovo istraživanje ukazuje na suprotno, a prethodno je pronašao dokaze da ona na nebu formira jasan obrazac.
Prinskrin/Youtube/James Webb Space Telescope (JWST)
Povezane vesti
Tokom svog istraživanja, Šamir je primetio da postoji asimetrija u raspodeli okretanja, koja na većim rastojanjima kroz prostor/vreme postaje još izraženija. To znači da ima više galaksija koje se okreću u jednom pravcu nego u drugom, a razlika je jača ranije u životu univerzuma.
Za ovaj novi rad koristio je podatke prikupljene tokom projekta duboke "ekstragalaktičke" opservacije JADES, kako bi proučavao rotacije 263 galaksije, čija je svetlost putovala između pet i deset milijardi godina do nas.
Postoje samo dva pravca u kojima se ove galaksije mogu okretati - u smeru kazaljke na satu i suprotno. Ako je Univerzum izotropan, tj, ujednačen u svim pravcima, kako je opisano kosmološkim principom, trebalo bi da postoji prilično ujednačena distribucija od 50-50 odsto.
Kada je Šamir premerio okretanje otkrio je asimetriju koja se ne može objasniti slučajnošću - 105 galaksija se okreće u smeru suprotnom od kazaljke na satu, dok se 158 okreće u smeru kazaljke na satu.
"Analiza galaksija je urađena kvantitativnom analizom njihovih oblika, ali razlika je toliko očigledna da svako ko gleda sliku može da je vidi. Nema potrebe za posebnim veštinama ili znanjem da bi se videlo da su brojevi drugačiji. Sa snagom svemirskog teleskopa Džejms Veb, svako to može da vidi“, kaže Šamir.
Ideja da svi živimo u crnoj rupi je prilično čudna i teško ju je progutati, ali moguće je da rotacija Mlečnog puta ima više uticaja na precepciju nego što smo mislili, zbog čega neke galaksije izgledaju kao da se rotiraju drugačije.
To bi u ovom slučaju značilo da se je u pitanju običan previd, ali bi moglo da razjasni nekoliko drugih problema, kao što je brzina kojom univerzum raste.
Povezane vesti
"Ako je to zaista slučaj, moraćemo ponovo da kalibrišemo naša merenja udaljenosti za duboki univerzum. Ponovna kalibracija merenja udaljenosti takođe može da objasni nekoliko drugih nerešenih pitanja u kosmologiji, kao što su razlike u stopama širenja univerzuma i velikih galaksija za koje se prema postojećim merenjima udaljenosti očekuje da će biti starije od samog univerzuma“, kaže Šamir.
Komentari (0)