Igre 
Šta svemir uradi ljudskom telu nakon što provede devet meseci u bestežinskom stanju?
Komentari20/03/2025
-12:09
Provesti vreme u svemiru i odatle gledati na planetu Zemlju iskustvo je o kojem mnogi sanjaju. Međutim, ljudsko telo je evoluiralo da funkcioniše pod gravitacijom Zemlje, tako da oporavak od vremena koje je neko proveo u bestežinskom stanju svemira može potrajati godinama.
Astronauti Suni Vilijams i Buč Vilmor vratili su se na Zemlju pre nekoliko dana. Njihova osmodnevna misija na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) neočekivano je postalo devetomesečno putovanje. Sada počinje njihov oporavak.
"Svemir je daleko najesktremnije okruženje sa kojim su se ljudi ikada susreli i jednostavno nisu evoluirali kako bismo se nosili sa ekstremnim uslovima", kaže profesor Dejmijan Bejli, koji proučava ljudsku fiziologiju na Univerzitetu Južnog Velsa.
Ulazak u svemir menja ljudsko telo – i u početku to deluje fantastično, piše BBC.
"Oseća se kao na odmoru. Vaše srce se opušta. Vaši mišići i kosti se opuštaju. Levitirate naokolo u ovom divnom okruženju bez gravitacije", kaže astronaut Tim Pik, koji je otišao na ISS 2015. godine.
Zamislite da provodite nedelje ležeći u krevetu i nikada ne morate da ustanete – ovo je zapravo jedna od tehnika koju naučnici koriste da istraže uticaj nulte gravitacije – i počinjete da dobijate sliku.
Posledice boravka u svemiru
Ali kada je reč o mišićima, tu važi: "koristi ih ili izgubi". Čak i jednostavan čin stajanja koristi mišiće kroz celo telo kako bi vas držao uspravnim. A to se ne dešava u mikrogravitaciji na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Snaga mišića dobija drugačije značenje kada je sve praktično bez težine.
Tanjug/AP/Chris O'Meara
Povezane vesti
Srce i krvni sudovi takođe imaju lakši posao jer više ne moraju pumpati krv protiv gravitacije – i počinju da slabe. Kosti postaju slabije i krhkije.
Treba da postoji ravnoteža između ćelija koje razgrađuju staru kost i onih koje prave novu. Međutim, ta ravnoteža je poremećena bez povratne informacije i otpora pri radu protiv gravitacije.
"Svaki mesec, oko 1 odsto njihovih kostiju i mišića će nestati – to je ubrzano starenje", kaže profesor Bejli.
I to postaje očigledno kada se vrate na Zemlju.
Na snimcima koji su objavljeni u medijima vide se astronauti kojima je potrebna pomoć kako bi ih izneli kapsule i stavili na nosila.
Tanjug/AP/Keegan Barber/NASA
Zato astronauti idu u svemir u vrhunskoj fizičkoj kondiciji.
Nakon toga, njihov dnevni režim uključuje dva sata vežbanja – kombinaciju trake za trčanje, biciklističkog aparata i tegova – kako bi održali što više zdravlja mišića i kostiju. A sada, Suni i Buč će započeti intenzivan program treninga kako bi povratili izgubljenu funkciju.
Povezane vesti
"Verovatno će im trebati nekoliko meseci da obnove svoju mišićnu masu", kaže dr Helen Šarman, koja je bila prva Britanka u svemiru.
Masa kostiju može da se oporavi za "nekoliko godina" – ali čak i tada, postoje "suptilne promene u vrsti kostiju koje ćemo obnoviti nakon povratka na Zemlju, koje možda nikada neće biti potpuno normalne".
Ali to su samo mišići i kosti – svemir menja celo telo. Čak i vrste dobrih bakterija koje žive u nama – mikrobiom – se menjaju, navodi BBC.
Povezane vesti
Tečnosti u telu takođe se pomeraju u mikrogravitaciji. Umesto da budu povučene prema nogama kao na Zemlji, tečnost se pomera prema grudima i licu. Naduvenost lica je jedna od prvih uočljivih promena u telu.
Međutim, ovo takođe može dovesti do oticanja u mozgu i promena u očima, uključujući optički živac, mrežnjaču, pa čak i oblik oka. I ovaj "neuro-okularni sindrom povezan sa svemirskim letovima" može dovesti do zamućenog vida i potencijalno nepopravljivih oštećenja.
Mikrogravitacija takođe menja vestibularni sistem, koji je odgovoran za ravnotežu i osećaj koji pravac je gore. U svemiru nema gore, dole ili bočno. Može biti dezorijentišuće kada idete gore – i ponovo kada se vraćate na Zemlju.
"Početna faza prestanka osećaja vrtoglavice, ponovnog sticanja ravnoteže i sticanja snage za normalno hodanje traje samo dva ili tri dana. Ta prva dva ili tri dana na Zemlji mogu biti zaista iscrpljujuća", kaže Tim Pik.
Ko je proveo najduže vreme u svemiru?
ISS orbitira na visini od 354 kilometara, dok je prosečna udaljenost do Marsa sa Zemlje neverovatnih 225 miliona kilometara.
Astronaut Frank Rubio drži rekord za najdužu NASA misiju u svemiru, provodeći više od godinu dana na ISS-u.
Ukupni rekord za jedno svemirsko putovanje pripada Rusu Valeriju Poljakovu, koji je proveo 437 dana na svemirskoj stanici Mir, piše Al Jazeera.
Podsetimo, Vilijams i Vilmor krenuli su na Međunarodnu svemirsku stanicu 5. juna 2024. godine, kao prva posada letelice "Boeing Starliner" u okviru probne osmodnevne misije. Njihov povratak je više puta odlagan zbog problema sa pogonskim sistemom letelice, pa je NASA donela odluku da ih vrati na Zemlju kapsulom "SpaceX" u okviru redovne smene posade.
Komentari (0)