U Srbiji postoje samo četiri zlatna bora, ali će ih biti mnogo više: Spasavanje četinara po kojima je Zlatibor dobio ime

Prošle godine je na Zlatiboru zasađeno osamsto sadnica belog bora, s ciljem da posluže kao podloga za kalemljenje zlatnog bora, retke vrste koja u Srbiji ima samo četiri primerka. 

Reč je o podvrsti belog bora sa zlatno-žutim iglicama, koja je autentični simbol Zlatibora - planine koja je po njemu i dobila ime. 

U susret proleću, sada je počelo i kalemljenje sadnica, koje organizuje udruženje "Discover Serbia" uz podršku Kancelarije Evropske unije u Srbiji i Šumarskog fakulteta u Beogradu, a reporeteri Euronews Srbija snimili su danas kako je izgledao taj proces.

"Plemke, odnosno kaleme smo uzimali dosta ranije, dok je vegetacija mirovala, a sada je idealno vreme za kalemljenje", objašnjava Uroš Uroš Nešević, inženjer šumarstva zaposlen u Parku prirode "Zlatibor".

Euronews

Sadnice predviđene za kalemljenje postepeno će dobijati svoju "zlatnu krunu", kako se matično drvo sa kog se uzimaju plemke ne bi oštetilo. 

"To je stari način kalemljenja, sličan kalemljenju voćarskih vrsta. Ovde smo izmenili metod i to se pokazalo kao veoma uspešno", kaže Nešević i dodaje da će za nekoliko meseci znati da li su se grančice "primile". 

Zlatni bor je retka, promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994.  godine.

Poslednje originalno stablo sačuvalo se u zlatiborskom selu Negbina, pod Murtenicom, nedaleko od magistralnog puta koji povezuje Zlatibor i Novu Varoš, ali je i ono stradalo pod teretom snega, kada ga je jak severac polomio i izvalio iz zemlje. Ipak, mogu se videti njegovi kalemi, i to u dvorištima pojedinih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini

Zlatni bor kalemiće na više lokaliteta na Zlatiboru, počevši od dvorišta Šumske uprave i Turističke organizacije, kao i pored pojedinih hotela, ali i ispod kabina zlatiborske gondole.