Igre 
Otkud Donald Tramp u Đoganijevom spotu: Euronews Centar o promenama koje AI donosi muzičkoj industriji
Komentari15/04/2025
-22:08
Veštačka inteligencija (AI) više nije futuristička vizija već prisutan i moćan alat u različitim oblastima – uključujući i muzičku industriju. Od komponovanja i aranžiranja, do kreiranja muzičkih spotova i vizuala, AI tehnologija otvara nova vrata, ali i pokreće važne etičke i pravne dileme. Gde se završava kreativnost umetnika, a gde počinje algoritam? Da li veštačka inteligencija pomaže umetnosti – ili je zamenjuje?
O ovim pitanjima u emisiji Euronews Centar razgovarali smo sa umetnicima koji već aktivno koriste AI u stvaranju – i koji veruju da granice moraju da postoje.
Ivan Kljajić, umetnik i reditelj, jedan je od prvih u Srbiji koji je ozbiljno eksperimentisao sa veštačkom inteligencijom u vizuelnoj umetnosti. Njegov spot rađen u saradnji sa kolegom Nenadom Kuzmanovićem pre dve godine izazvao je veliku pažnju upravo zbog toga što je gotovo u celosti kreiran uz pomoć AI alata.
"To je bilo fantastično iskustvo. Imali smo scenario, razrađenu ideju i tekst pesme. Na osnovu toga, AI je generisao slike i video sadržaje koji su delovali gotovo nestvarno", objašnjava Ivan.
Euronews
Međutim, od tada su stvari znatno evoluirale. Više se ne radi samo o eksperimentu – već o ozbiljnoj produkciji. Njihov tim trenutno radi na spotu za pevačicu Ivanu Jordan koji kombinuje snimljene realne scene sa sadržajem generisanim pomoću veštačke inteligencije. AI više nije krajnji rezultat – već deo šire umetničke kompozicije.
"AI nam sada služi kao alat. Ne kao zamena za umetnika, već kao sredstvo da što bolje realizujemo sopstvenu estetiku“, ističe Kljajić.
Kuzmanović: "Nova tehnologija nije smanjila obim posla"
Nenad Kuzmanović, reditelj koji poslednjih godina eksperimentiše sa AI estetikom, kaže da nova tehnologija nije smanjila obim posla – naprotiv.
Povezane vesti
"Ranije ste imali snimanje, montažu, kolor korekciju – sada sve to postoji i u digitalnom prostoru, ali je kompleksnije jer imate i desetine novih opcija koje treba promisliti“, objašnjava on.
Euronews
Dodaje da iako AI može da proizvede neverovatne rezultate za nekoliko sati, finalni proizvod ne može bez ljudskog nadzora. Posebno je, kaže, važno razvijati sopstveni "vizuelni jezik" – jer u suprotnom svi AI radovi liče jedan na drugi.
"Prepoznam kad je neko koristio Midjourney. Ima taj karakterističan ‘plastificirani’ efekat. Da biste se izdvojili, morate trenirati modele – to znači učiti AI da ‘razume’ vašu estetiku, vaš način razmišljanja.“
Šta AI zapravo "krade"?
Međutim, AI u umetnosti ne donosi samo estetske dileme. Postavlja se i pitanje autorskih prava. Mnogi AI alati funkcionišu tako što se "hrane" sadržajem sa interneta – fotografijama, pesmama, tekstovima – bez dozvole autora.
"To je sada jedan opšti lov u mutnom. Trenutno niko ne zna tačno šta sve AI koristi, a nema mehanizama koji to mogu u potpunosti da iskontrolišu“, upozorava Kljajić.
Zato, ističe, raste pritisak da se ova oblast reguliše. Platforme poput YouTube-a i TikTok-a već razvijaju mehanizme za prepoznavanje AI sadržaja – ali problem je dublji. Ko je vlasnik sadržaja koji je stvorio AI model treniran na tuđem radu?
Savo Kostić, producent i vlasnik muzičkog studija, veruje da je regulacija neminovna – i da će biti usmerena pre svega na izvore podataka na kojima se treniraju AI modeli.
Euronews
Povezane vesti
"Google i druge velike kompanije već pripremaju ugovore sa muzičkim kućama, kako bi legalizovali korišćenje određenih baza podataka za treniranje AI", objašnjava Kostić.
On predviđa da će se uskoro pojaviti centralizovane biblioteke zvanično dozvoljenog materijala – čime će se omogućiti umetnicima da koriste AI, ali bez kršenja autorskih prava.
"To je sledeći logičan korak – Sony, Universal i drugi će prodavati pristup svojim katalozima, pa će AI moći legalno da koristi te podatke. Tako dobijamo sistem koji funkcioniše."
Povezane vesti
Može li AI da "ima dušu"?
I pored toga, ostaje pitanje – može li veštačka inteligencija da prenese emociju? Mnogi sagovornici slažu se da publika brzo prepozna kada nešto "nema dušu“.
"AI može da zvuči savršeno. Ali često nedostaje ono nešto – ljudski element, nepredvidivost, ranjivost“, kaže Kostić.
"Zato mislim da će AI biti savršen kao pomoć, ali nikad neće potpuno zameniti umetnika.“
Kljajić deli sličan stav: "AI je kao kamera. Kamera ne pravi umetnost – umetnik pravi umetnost uz pomoć kamere. Isto važi i za veštačku inteligenciju.“
Govoreći o dometima koje AI pruža umetnicima, Kljajić naglašava da nove tehnologije otvaraju prostore koji su donedavno bili nedostupni, naročito u domenu vizuelne produkcije.
Euronews
"AI nam je pomogao da vizuelizujemo stvari koje bi inače bile tehnički ili budžetski nemoguće. To nije štednja – to je proširenje mogućnosti“, kaže on. Ipak, ključno pitanje, prema njegovom mišljenju, ostaje pozicija umetnika u tom novom kreativnom sistemu.
"Bitno je da umetnik ostane subjekt – a ne da mu AI preuzme ulogu autora. On treba da bude alat, a ne pokretač ideje“, objašnjava Kljajić i dodaje da ne veruje u potpunu autonomnost mašine kada je reč o umetničkom izrazu.
Kao jedan od izazova, ističe važnost jasne autorske vizije.
"Najveći izazov u radu sa AI-jem je kako ostati autentičan u moru sličnih radova. Moraš da znaš šta hoćeš, inače te algoritam proguta“, zaključuje on.
Đogani među prvima uradio spot uz pomoć AI
Spot za pesmu Džaba Džaba označava prekretnicu u karijeri Đoganija – ali i u domaćoj muzičkoj sceni. Ovaj veteran estrade koristi veštačku inteligenciju za vizuelni identitet svog najnovijeg izdanja, čime, kako sam kaže, "započinje novu eru".
"Mislim da dolazi stvarno novo vreme kada ljudi moraju da se naviknu na tako nešto. Inače, ako ne, nema ništa od posla, nema ništa ni od čega“, ističe Đogani, uveren da je ovo više od estetskog eksperimenta – ovo je, prema njegovim rečima, budućnost.
Inovacija je, kako kaže, oduvek bila deo njegovog identiteta. Podseća da je još pre tri decenije pomerao granice sa pesmom Idemo na Mars.
"Nisam ja ni pevač, ni reper, ni neko ko je u tome najbolji. Ali ako si u nečemu prvi, onda to može da ti da neku prednost“, objašnjava Đogani svoj pristup.
Zamišljen kao šaljiv i duhovit projekat, spot je kreiran u saradnji sa rediteljem i montažerom Lavom Jeržabekom, koji je, prema Đoganijevim rečima, bio ključan u tehničkom aspektu procesa.
"Ja sam samo dao ideju. Lav je taj koji se razume i koji mi je objasnio kako bi to moglo da izgleda. Kad sam video primere, rekao sam: 'Ovo mi je super!'“
Zbog čega se Tramp našao u spot?
Posebnu pažnju izazvalo je pojavljivanje Donalda Trampa u spotu – naravno, generisanog uz pomoć AI.
Đogani kaže da su tražili globalno prepoznatljivu figuru koja će uneti dodatnu dozu humora i kontroverze.
"On mi deluje kao glumac koji glumi predsednika. Ima tu neku čudnu energiju, pa mi je bilo zanimljivo da ga stavimo".
Euronews
AI je omogućio ne samo brzinu, već i potpunu kontrolu nad scenama koje bi u realnim uslovima zahtevale visoke produkcione troškove.
"Ukucaš šta hoćeš, staviš svoju sliku, snimiš se u nekoliko frejmova, i program sam odradi ostatak. Neverovatno! Mislim da nikome više neće trebati da putuje u Dubai, Rim, Pariz da snimi spot“, kaže Đogani.
Reakcije publike i kolega su, kako kaže, mahom pozitivne, iako ne manjka ni skepticizma.
"Kolege su oduševljene. Kažu: 'Ne verujemo da si ti ovo uradio!' Ima i onih koji gunđaju – šta će ti to, veštačka inteligencija, glupost... Ali ja kažem, ovo je mnogo praktičnije, i mnogo bolje za ono što trenutno radimo".
Uprkos tome, Đogani priznaje da mu je živi kadar i dalje draži. Ali u svetu koji se ubrzano menja, kaže da je spreman da prihvati tehnologiju – jer zna da, kako sam kaže, "ako ne ideš u korak s vremenom, ostaješ iza.“
Komentari (0)