Igre 
Da li su AI političari dobra ideja? Profesor Milovanović o bizarnom scenariju ako chatbotovi "zarate" u trci za fotelju
Komentari11/04/2025
-20:41
Kandidatura Frančeske Đubeli za gradonačelnicu Rima predstavlja politički eksperiment bez presedana u Italiji. I to ne zbog toga što je mlada i lepa, već zbog toga što ne postoji van virtuelnog sveta.
Ona je nastala pre dve godine i generisana je uz pomoć veštačke inteligencije kao projekat građanske liste Alternativa Italijana za Rim. Njen izgled je inspirisan Sofijom Loren i Monikom Belluči, a napravljena je sa ciljem da podigne svest o korišćenju veštačke inteligencije. Građani mogu i da pričaju sa njom preko chatbot-a i pitaju je o planovima za italijansku prestonicu.
Kakav uticaj AI može da ima na politiku i da li se sada fokus pomera sa ličnosti na samu poruku bila je tema razgovora u emisiji Euronews Jutro sa vanrednim profesorom Univerziteta u Kragujevcu, Vladimirom Milovanovićem.
Stručnjak smatra da u politici ima mesta za veštačku inteligenciju, ako ne na najvišim pozicijama poput predsednika, onda na nižim poput gradskih sekretara ili opštinskih zvaničnika, ali da sve zavisi od toga ko upravlja modelom i kako je istreniran.
"Ako pogledate da veštačka inteligencija može da komponuje muzička dela, da piše literarne sastave na nivou najboljih kompozitora, da prevazilazi ljudske šampione u nekim igrama na tabli kao što je go, kao što je šah. Ako prevazilazi čoveka u strateškim videoigrama kao što je Starcraft i ostvaruje performanse daleko iznad čoveka, zašto ne bi imala kapacitet da uradi nešto i u politici?" kaže Milovanović.
AI je pouzdana koliko i skup podataka na kojima je trenirana, mada čak i prilično skupi modeli mogu da dožive "halucinacije" i pogreše.
"Svako ko je koristio GPT-4 zna da na neke stvari on daje netačne odgovore. Ali ako se proveri, nivo greške će naravno uvek postojati, ali postoji i kod ljudi. Čak i najbolji greše. Tako da, sve je stvar kolika je verovatnoća greške. Čak i u šahu, veštačka inteligencija, odnosno program koji igra protiv vas, greši, ali greši manje od svetskog prvaka. Iako greške postoje, one su svojstvene i ljudima, pa ne možemo to uzeti za zlo i veštačku inteligenciju", kazao je naš sagovornik.
Povezane vesti
On je AI uporedio sa električnom energijom, tako da smo mi sada negde na nivou 1900. godine, gde poneka domaćinstva koriste struju, dok bi za 100 godina Ai trebalo da postane potpuno uobičajena.
Pored tehničkih aspekata, veoma su bitni etički. Nameće ključno pitanje o tome ko će zapravo upravljati AI političarima poput Frančeske Đubeli, jer oni u zavisnosti od inženjera oni mogu biti itekako pristrasni.
"U zavisnosti od skupa podataka na kojima je istreniran model, taj model može biti pristrasan. Da li su oni koristili model baš za ove Italijane ili možda za neke druge. Ako su neki drugim nije ni čudo što Italijani nisu oduševljeni time. Tako da mogu biti pristrasni modeli, zavisi od inženjera koji je radio. I čini mi se da bi bilo potrebno videti izvorni kod modela i videti podatke na kojima je taj model treniran da bismo znali koliko on može biti pouzdan, koliko je on etički i da li se zaista radi za opšti interes, a ne za interes, možda, tog inženjera ili nekoga ko je unajmio tog inženjera", napominje profesor.
Milovanović zatim govori o opciji da AI pomogne nekom političaru umesto da ga potpuno zameni, kao što već pomaže lekarima da daju bolju dijagnozu. Takođe je zanimljivo to što chatbot komunicira sa svima u realnom vremenu paralelno, što daje mogućnost detaljnog predstavljanja političkog programa svima koji su zainteresovani, bez fizičkih ograničenja razgovora sa svim potencijalnim biračima.
Hrvatska politička stranka "Možemo" je još pre prošlogodišnjih izbora kreirala jednu virtualnu političarku Nitkolinu. Njihova ideja je bila da se ona bori protiv lažnih vesti i lažnih informacija tokom kampanje.
Iako AI tehnički može da se za to koristi Milovanović upozorava da onda potencijalno nastaje scenario gde se chatbotovi bore jedni sa drugima, tj. svaki od njih treba da dokazuje da rivalski AI modeli lažu. Za utvrđivanje pristrasnosti i verodostojnosti informacija koje iznose potrebno je analizirati izvorni kod.
"Jedan od najboljih načina za otkrivanje nečega što se zove deepfake i čemu smo svi svedoci, jeste zapravo veštačka inteligencija, koja može da odredi, baš kao što može da izgeneriše i lik Frančeske, da li je ona izgenerisana od strane veštačke inteligencije ili ne. Isto kao što GPT-4 može da vam napiše neki sastav, čak i naučni rad, postoje isto modeli veštačke inteligencije koji mogu da kažu da li je određeni rad napisan pomoću veštačke inteligencije ili ne", objašnjava stručnjak.
Povezane vesti
Zašto je zakonska regulativa AI "mač sa dve oštrice" i kakav je potencijal Srbije u veštačkoj intelogenciji pogledajte u celokupnom prilogu na početku teksta.
Komentari (0)