Najveći meteorski krater u Evropi izbacuje velike količine metana, niko ne zna zašto

Nova istraživanja u Švedskoj otkrila su zagonetno visoke emisije metana koje dolaze iz najvećeg meteoritskog kratera u Evropi.

Siljan prsten je praistorijska udarna struktura u središnjoj Švedskoj koja ima prečnik od oko 52 kilometra. U regionu se nalazi nekoliko jezera, a najveće od njih je jezero Siljan na jugozapadnom rubu.

Svake zime, preko jezera Siljan formira se debeli sloj leda – osim na nekoliko neobičnih, ponovljenih mesta. Ove otvorene tačke, poznate kao "ledene staze", zbunjivale su lokalne stanovnike dugi niz godina. Zašto su se uvek pojavljivale na istim mestima? Šta je držalo ove rupe bez leda, čak i u oštroj zimi?

Sada novo istraživanje naučnika sa Tehničkog univerziteta u Švedskoj Čalmers otkriva da ove otvorene tačke otpuštaju zapanjujuće visoke nivoe metana, prenosi Euronews.

"Prirodne emisije metana sa jezera Siljan prstena čine se mnogo opsežnijim nego što je ranije bilo poznato. Na određenim mestima, zabeležili smo stope emisije koje su bile do 300 puta veće nego što je obično zabeleženo na jezerima", objašnjava Johan Melkvist, profesor optičkog daljinskog istraživanja na univerzitetu.

Zašto su ova prirodna curenja metana zbunila naučnike?

Razlaganje organskih materija pod vodom proizvodi metan u svim vodenim telima. Ono što je neuobičajeno u slučaju Siljan prstena je visoka koncentracija emisija koje su otkrivene.

Obično, metan u jezerima nastaje kao "izduvni mehurići" koja se povremeno pojavljuju na površini. Međutim, rezultati sa Siljana ukazuju na mnogo jača i lokalizovana curenja, formirajući uočljive oblake gasa u vazduhu.

"Neobično je – i prilično čudno – da su emisije bile toliko ekstremno lokalizovane. Prema našem znanju, ovakav tip koncentrisanih curenja metana nikada nije meran u jezeru. A mi smo do sada ispitali samo mali deo jezera Siljan prstena. Moguće je da smo videli samo vrh ledenog brega", kaže Melkvist.

Istraživači su razvili novi metod za detektovanje curenja metana kako bi pratili emisije. Ovaj metod im je omogućio da identifikuju koncentrisana "vruća mesta" u jezeru, te su pronašli dva područja od 10 kvadratnih metara gde su emisije bile vrlo visoke, uz nekoliko drugih manjih izvora.

Posetili su područje 2023. godine, a zatim i ponovo 2024. godine, otkrivši iste snažne emisije oba puta. To sugeriše da je ovo kontinuirani problem, pri čemu jedno mesto proizvodi 3,5 tone metana godišnje.

Budući da je metan veoma moćan gas koji izaziva efekat staklene bašte, 3,5 tone ekvivalentno je 85 tona ugljen-dioksida. To je isto kao da vozite benzinac više od 300.000 kiometara - što je put od Stokholma do Sidneja i nazad pet puta.

Odakle potiču emisije metana?

Istraživači još nisu sigurni odakle tačno potiču emisije, ali rade na tome da saznaju.

Jedna teorija je da bi izvor mogao biti "duboki gas" iz podzemlja. Ovo je povezano s meteoritnim udarom na Siljanu, koji je mogao preneti organsku materiju duboko u Zemlju, gde ona i dalje proizvodi metan i danas.

Ako se ovo identifikuje kao izvor, situacija bi mogla biti jedinstvena za Siljan prsten. Međutim, ako se izvor pronađe u plićim slojevima sedimenata, ove emisije mogle bi biti prisutne i na mnogim drugim mestima.

Istraživači sada planiraju da mapiraju veći deo Siljana i sprovedu dalja istraživanja u drugim obližnjim jezerima. Njihovi nalazi mogli bi imati šire implikacije u pogledu načina na koji svet reaguje na prirodno curenje gasa iz stena.

"Ako buduće studije pokažu emisije na još većem nivou, to bi moglo opravdati napore za njihovim smanjenjem", kaže Melkvist.

Ako se ovakvo curenje događa i u drugim jezerima, to ukazuje na to da je količina metana koja dolazi iz prirodnih izvora možda potcenjena. Kako se klimatska kriza pogoršava, razumevanje - i možda ublažavanje - prirodnih izvora metana poput Siljana moglo bi biti važnije nego ikad.