Sve o povišenom holesterolu: "Ako na vreme reagujemo, možemo spasiti hiljade života"
Komentari
15/04/2025
-14:23
Statistički podaci pokazuju da jedan od 200 ljudi može da ima genetički izazvane povišene vrednosti holesterola odnosno porodičnu hiperholesterolemiju, rečeno je danas na edukativnoj tribini pod nazivom "LDL holesterol - vest koju ne smemo ignorisati".
Kako je rečeno, od posledica kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji svakoga dana život izgubi 132 ljudi, a jedan od uzroka, koji bi mogao da bude sprečen u više od 80 odsto slučajeva, prvenstveno boljom kontrolom i pravovremenim lečenjem, je visok nivo "lošeg" holesterola.
Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost mogu da dovedu do povećanih vrednosti lipida u krvi, a visok holesterol ne zavisi od tipa telesne građe, dok telesna težina nije pouzdan pokazatelj da li osoba pati od visokog holesterola.
Endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Katarina Lalić navela je da je jedan od ključnih izazova u endokrinologiji prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome.
Unsplash/JESHOOTS.COM
"Mnogi pacijenti nisu svesni svog stanja, a problem se često otkrije tek kada već postoji ozbiljan kardiovaskularni događaj. Upravo iz tog razloga je redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena, od esencijalne važnosti", navela je Lalić.
Prema njenim rečima, genetički faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života, a pacijenti sa ovom bolešću, iako često nemaju simptome, imaju izuzetno visok rizik od infarkta miokarda i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
"Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, obavezno je izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika. Iako je ishrana i fizička aktivnost važna, kod osoba sa genetičkim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, neophodna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci, predstavljaju značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika", rekla je Lalić.
Povezane vesti
Kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje Petar Otašević naglasio je da kao kardiolog, svakodnevno viđa posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neprepoznat.
Dodao je da je ovaj "loš" holesterol glavni uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja
Unsplash/Malcolm Choong
"Problem je što povišene vrednosti najčešće ne daju simptome, pa holesterol često otkrivamo tek nakon što se dogodi prvi kardiovaskularni incident. Zato je ključno da se redovno kontroliše nivo holesterola, posebno nakon 40. godine. Međutim, jednako je važno da prilagodimo referentne vrednosti u laboratorijama. Za zdravu osobu, LDL holesterol do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali za nekoga ko je imao infarkt, stent ili bajpas, ciljna vrednost mora biti ispod 1,4 mmol/l", ocenio je Otašević.
Kako kaže, pacijenti su često u zabludi jer laboratorijski nalazi pokazuju normalne vrednosti koje važe samo za zdravu populaciju.
"Danas imamo efikasne terapije, uključujući i lekove koji se primenjuju samo dva puta godišnje i snižavaju LDL holesterol za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost pomažu, ali u većini slučajeva nisu dovoljni. Ako želimo da sprečimo kardiovaskularne događaje poput infarkta i moždanog udara, moramo povećati svest o značaju preventivnih pregleda, preciznijim referentnim vrednostima i pravovremenom uvođenju terapije", istakao je Otašević.
Unsplash/Shutter Speed
Ivan Tojagić iz udruženja "Moja druga šansa" naglasio je na edukativnoj tribini da se savremene terapije koje snižavaju LDL holesterolsve više razvijaju, ali da nisu dostupne za sve pacijente kojima su potrebne u Srbiji.
"Danas imamo nove opcije lečenja, koje su bezbedne i efikasne. Naš cilj je da svaki pacijent u Srbiji ima pristup najsavremenijim medicinskim rešenjima, bez obzira na prepreke. Verujemo da radeći zajedno na svim nivoima zdravstvenog sistema možemo smanjiti opterećenje kardiovaskularnim bolestima i osigurati duže, zdravije živote za sve. Zamislite da svakog dana gubimo jedan avion ljudi. To više ne sme da bude svakodnevica. Ako na vreme reagujemo, možemo spasiti hiljade života", zaključio je Tojagić.
Povezane vesti
Da bi se unapredilo javno zdravlje i to u segmentu kardiovaskularnih oboljenja, za koje smo svesni da odnose najviše života poslednjih decenija, da predstavljaju značajno opterećenje kako za pojedinca i njegovu porodicu, tako i za zdravstveni i ekonomski sistem, neophodno je da se udruženim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata omoguće dobre strategije za kontrolu i prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Komentari (0)