Zašto je važna kontrola masnoća u krvi: "Tihi ubica" koji može da izazove infarkt ili šlog

Pacijenti sa povišenim masnoćama u krvi najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. 

Kod mnogih osoba se povišeni holesterol otkrije tek kada su krvni sudovi oštećeni i kada dožive infarkt ili moždani udar.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici
maligniteta zajedno. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema podacima iz 2021. godine
56.000 ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 41,4 odsto svih uzroka
smrti.

U četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna

bolest. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ove bolesti upravo je povišen nivo LDL holesterola, poznat kao "loš" holesterol i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru.

Istraživanja su pokazala da 80 odsto ranih kardiovaskularnih bolesti može da se spreči.

Prof. Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje kaže da su brojni faktori rizika koji dovode do ateroskleroze u krvnim sudovima, a jedan od najvećih je povećanje masnoće u krvi, zatim pušenje, neaktivni način života, nezdrava ishrana, dijabetes, ali i genetsko opterećenje.

"Holesterol je važan u našem organizmu. Ukoliko postoji višak masnoća u krvi on se taloži u zidu krvnog suda i dovodi do suženja krvnog suda. Kada je krvni sud sužen preko 60 odsto, javljaju se tegobe. U zavisnosti da li su to krvni sudovi koji ishranjuju srce, mozak , noge, javljaju se bolove u grudima, vrtoglavice, nesvestice. Može se desiti da krvni sud pukne i da dođe do infarkta ili šloga", kaže prof. Otašević.

Problem sa lošim (LDL) holesterolom je što on "ne boli", osoba nema nikakve simptome, nikakav znak upozorenja. Prof. Otašević kaže da je zbog toga neohodno uraditi analize u krvi.

Ukoliko se pojave povećane koncentracije masnoće u krvi lekari najpre savetuju da se priomeni stil života, da se promeni način ishrane, pojača fizička aktivnost, a jedan od načina je čuvena formula od 150 minuta aktivnosti nedeljno.

"Ukoliko ne daju rezultate idemo na lekove", zaključio je Otašević.

Opširnije u video prilogu.