Važnost koordinacije između različitih inspekcija: Ko i kako kontroliše staračke domove u Srbiji?

U Ministarstvu za rad uhapšeno je četvoro zaposlenih zbog sumnje da su staračkom domu “Ivanović” u Barajevu omogućili rad i produženje radne dozvole, iako za to nisu ispunjavali propisane uslove.

Naime, načelnica Odeljenja za inspekcijski nadzor, sektora za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti Ana V, kao i inspektori socijalne zaštite Nataša S, Marijana G. i Miodrag T. na saslušanju su negirali izvršenje krivičnih dela za koja se terete. Njima je Viši sud odredio pritvor u petak.

Podsećamo, u ovom staračkom domu je prošlog meseca izbio požar u kojem je život izgubilo osmoro korisnika tog doma, dok je sedmoro zadobilo teške telesne povrede. Istraga se takođe vodi protiv direktora Doma za smeštaj starih i odraslih lica “Ivanović” Gorice I, kao i Aleksandra I. i Miloša I. koji se nalaze u pritvoru, zbog sumnje da su izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti.

Ovaj slučaj otvorio je brojna pitanja koja se tiču smeštaja i uslova u staračkim domovima u Srbiji. Komentarišući ovaj slučaj, sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da postoje problemi sa inspekcijama, kao i nedostatak koordinacije između različitih nadležnosti, i da to jasno ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom reformom sistema.

Bez toga, smatraju oni, i dalje ćemo se suočavati sa situacijama u kojima je staračka populacija ugrožena, dok odgovorni ne snose adekvatne posledice.

Dodaju i  da je, kako bi se situacija popravila, nužno ne samo uvesti strože kazne za nesavesne inspektore i vlasnike staračkih domova, već i razviti bolju međuresorsku saradnju koja bi omogućila efikasniji nadzor i zaštitu starijih osoba.

Inspekcija i odgovornost ministarstva

Advokat Stefan Ćorda kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je čitajući vesti u medijima o ovom slučaju uočio da je ovaj dom bio u blokadi duži vremenski period.

“To znači da oni po zakonu nisu mogli da vrše nikakve isplate, ni prema kome, dok se ne reše oni koji su im doveli u blokadu potraživanja ka njima. Oni su već duži vremenski period radili nelegalno”, kaže Ćorda.

Kaže da je inspektorat koji ima redovan nadzor morao to da stavi u prvi plan i da proceni rizik. Kaže da je prvi alarm za inspektore, koji su trebali da utvrde da dom koji ne obavlja svoju delatnost ili ne može da vrši plaćanje, podrazumeva i njihov dolazak na teren.

FoNeT/AP/Darko Vojinović

“Onda dolazimo na teren krivičnog prava. Stvari su se dogodile, ušli su u tu krivičnu zonu. Ta lica, to su članovi iste porodice, od kojih je jedan formalno bio vlasnik, a ovo dvoje nisu. Jasno je da su svi oni upravljali tim domom i donosili odluke. Zbog toga su uhapšeni oni, a ne što su članovi porodice”, kaže on.

Zbog toga, dodaje, u ovom slučaju su odgovorni i oni koji su vodili ovaj dom, ali i inspektori čiji je posao bio da kontrolišu njegov rad.

Ovaj slučaj je uticao na to da je nakon njega sprovedeno još 18 inspekcijskih nadzora, i da je za dvadesetak dana zatvoreno sedam domova, a u toku prošle godine bilo je zatvoreno ukupno pet.

Nadežda Sataric iz udruženja Amiti kaže da samo može da se naslućuje šta je iza tih sedam zatvaranja.

“Znamo da inspekcije izlaze na teren, uglavnom po prijavama. Onda reaguju, izlaze i reaguju u skladu sa nalazima. Zatvaraju kada dođe do nemilih događaja. To što su oni uspeli da izađu i obiđu 18 domova za kratko vreme, kaže da su oni mogli da nađu načina i da izlaze redovnije u posete i drugim domovima”, kaže ona.

Kaže da organizacijama iz civilnog društva nadležni stalno ponavljaju da “nema dovoljno inspektora, ima ih svega 20 u celoj Srbiji”. Kako kaže, sa druge strane postoji veliki broj subjekata u socijalnoj zaštiti koje nadležni inspektori treba da kontrolišu.

“Nisu to samo domovi, a nije mali broj ni njih. Ima 277 domova privatnih koji rade, 42 ustanove državne, pa onda imate 200 subjekata koji pružaju dnevne usluge u zajednicama”, kaže ona.

Institucionalna saradnja važna

Jedan od ključnih problema na koji se ukazuje jeste nedostatak koordinacije između različitih inspekcija. Nadežda Sataric upozorava upravo na to, navodeći da je to ključno kako bi se ovaj problem rešio.

„Naša velika boljka je nedostatak saradnje između različitih resora i različitih inspekcija i nadležnosti. Kako je moguće da oni nemaju koordinaciju sa inspektorima iz zdravstvene zaštite, sa inspektorima iz poreske uprave“, kaže.

Ovaj nedostatak saradnje, smatra, ostavlja prostor za manipulaciju, a mnogi privatni starački domovi funkcionišu u sivoj zoni, bez dovoljnog nadzora.

FoNeT/AP/Darko Vojinović

“Desetostruko manje je prijavljeno, što znači da neki privatnici funkcionišu, rekla bih, u sivoj zoni, ilegalno”, dodaje.

U praksi, to znači da starački domovi ponekad funkcionišu bez odgovarajuće kontrole, zbog čega ne obezbeđuju standarde koji bi trebali biti ispunjeni. Sataric napominje: „Dovoljno je samo uzeti kod tih privatnika čime se oni sve bave i pogledati njihove godišnje izveštaje.“

Ukoliko inspekcija i druge relevantne službe ne rade zajedno, vrlo je lako da se propusti ozbiljan problem u funkcionisanju staračkih domova.

Kompletno gostovanje možete da pogledate u videu koji se nalazi iznad teksta.