"Večni sjaj besprekornog uma": Američki naučnici eksperimentišu sa jačanjem ili slabljenjem sećanja
Komentari
16/04/2025
-13:36
Sposobnost da neko po želji vrati davno izgubljeno sećanje ili potpuno izbriše ona neželjena, još uvek je samo fantazija, koja je maestralno opisana u filmu "Večni sjaj besprekornog uma". Međutim, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku ne odustaju od te zamisli.
Oni su započeli eksperimente u kojima pokušavaju da ojačaju ili oslabe sećanja na neke prošle događaje.
Svako naše iskustvo aktivira neurone, a što smo mu duže izloženi, to se ono više učvršćuje u našem mozgu. Ipak, veze među neurona koje se tako formiraju, vremenom takođe mogu i oslabiti, što dovodi do zaboravljanja, prenosi "Science news".
Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu i njegov tim kolega su otkrili da električna stimulacija određenih delova mozga može da pomogne ljudima da formiraju jača sećanja.
Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu - moždanoj strukturi zaduženoj za formiranje sećanja - kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implante. Dok su dobrovoljci radili test memorije zasnovan na slikama, tim je dokumentovao obrasce aktivacije neurona koji su povezani sa registrovanjem određenih slika.
Zatim su istraživači električnom stimulacijom oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test pamćenja.
Pamćenje slika čije je gledanje bilo praćeno blagim strujnim "udarima" bilo je bolje za 35 do 40 odsto.
Povezane vesti
"U budućnosti, moždani implanti bi mogli da stimulišu mozak, kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga", kaže Hampson.
Selektivna sećanja
Istovremeno, drugi tim stručnjaka ispituje da li je moguće pomoći ljudima da izbrišu neka neželjena sećanja.
Profimedia
Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i Njegov tim, proučavali su neurone mekušaca poznatih kao morski zečev koji kontrolišu kretanje mišića.
Svakom vezom između njihovih neurona upravlja molekul nazvan PKM. Stimulisanjem ovih ćelija u laboratorijskim posudama i inhibicijom jedne vrste PKM molekula, tim je otkrio da može selektivno blokirati veze po želji, a rezultati nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta.
Ipak, takva mogućnost sa sobom nosi brojne etičke probleme, a na to upozorava i Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku.
"Naša proživljena iskustva i sećanja na njih, čine nas onim što jesmo. Promena sećanja neke osobe može na neki način dovesti do toga da ona bude druga osoba i zato moramo da budemo veoma pažljivi", kaže Fenton.
Komentari (0)