Super Zemlja na dohvat ruke: Da li je Egzoplaneta HD 20794 d nova nada za život van zemlje

Novootkrivena super-Zemlja HD 20794 d udaljena je samo 20 svetlosnih godina i mogla bi da ima tekuću vodu i eventualno uslove za život. Kako savremena astronomija pomera granice potrage za "drugom Zemljom" i šta novo znamo o ovoj misterioznoj super-Zemlji za Euronews Srbija govorio je Jovan Aleksić, astrofizičar Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

"Još pre tri decenije, znali smo samo za planete unutar našeg Sunčevog sistema. Do tada smo smatrali da samo Sunce ima planetarni sistem. Međutim, od kada su počela otkrića egzoplaneta, danas ih znamo preko 5000 i svakodnevno se otkrivaju nove", rekao je na početku razgovora Aleksić.

Kako ističe, više nije dovoljno samo pronaći novu planetu – ključno je pronaći onu sličnu Zemlji, sa uslovima pogodnim za život. 

"Upravo jedna od tih planeta, nedavno otkrivena, mogla bi da bude potencijalno nastanjiva. Ona se nalazi u tzv. nastanjivoj zoni oko svoje zvezde, što znači da tamo može da postoji tečna voda – a to je ključni preduslov za život", objašnjava Aleksić.

Iako možemo reći da je neka planeta nastanjiva, ne možemo tvrditi da je i nastanjena. 

"Mi do sada nemamo dokaz da postoji život van Zemlje – samo možemo da procenjujemo koje planete imaju povoljne uslove. Orbita je samo jedan od parametara koji proučavamo. Da bi život mogao da opstane, potrebni su odgovarajući uslovi i na planeti i na njenoj zvezdi. Energiju dobijamo od zvezde, dok planeta predstavlja stanište – jedno bez drugog ne ide", naglašava Aleksić. 

Euronews Srbija

Osnovni uslov za život je, kako kaže, postojanje tečne vode.

"Svi znamo da je voda tečna između 0 i 100 stepeni. Ispod toga se smrzava u led, iznad toga proključa. Sad kako to izgleda oko neke zvezde? Zvezda, evo uzimamo naše sunce. Sunce, naša zvezda greje. Što smo bliže suncu, to je toplije, što smo dalje od sunca, to je hladnije. Dakle, oko sunca i bilo koje druge zvezde postoji jedan prsten unutar kojeg je opseg temperature takav da je između 0 i 100. Drugim rečima, da je voda u tečnom stanju. E, Zemlja se našla baš tu. Da smo bliže, prokuvali bismo. Da smo dalje, smrzli bismo se", rekao je naš sagovornik i dodao: 

"Merkur i Venera, koji su blizu Sunca, tamo su temperature paklene. Jupiter, Saturn i druge planete koje su dalje od Sunca, tamo su veoma niske temperature. Zemlja se našla baš tu. Slična je priča i sa ovom drugom planetom, dakle, ona se nalazi u svom prstenu oko svoje zvezde. To nije ista razdaljina kao i naša oko Sunca, ali ona se nalazi u nastanjivoj zoni oko svoje zvezde". 

Daljinska istraživanja – ključ u potrazi za životom

Istraživanja planeta izvan Sunčevog sistema zasad su ograničena na daljinska posmatranja, iako je tehnologija napredovala.

"Trenutno nemamo mogućnosti da pošaljemo misije na egzoplanete, jer su one jednostavno predaleko, ali možemo da analiziramo njihove atmosfere i tako tražimo tragove potencijalnog života", objasnio je Aleksić.

Jedan od najvažnijih metoda je spektroskopija, kojom naučnici analiziraju svetlost koja dolazi s tih planeta.

"Svetlost sadrži informacije, poput hemijskog sastava atmosfere. Na primer, ako na nekoj planeti otkrijemo gasove koji ne mogu da nastanu prirodnim putem, mogli bismo da pretpostavimo da su produkt bioloških procesa – baš kao što je kiseonik na Zemlji proizvod delovanja biljaka".

Youtube/Science Of Infinity/Screenshot

Astrofizičar Astronomskog društva "Ruđer Bošković" tvrdi da nauka još uvek nema odgovor na pitanje da li postoji život van Zemlje.

"Zemlja je jedino nebesko telo za koje sa sigurnošću znamo da ima život. Hipotetički, život može postojati na nivou mikroorganizama, ali su male šanse da naiđemo na inteligentni život kakav poznajemo", objašnjava Aleksić.

Ipak, potraga se nastavlja. 

"Ako ikada pronađemo bilo kakav oblik života van Zemlje, to će biti spektakularno otkriće planetarnih razmera. Nadam se da ćemo u budućnosti imati priliku da razgovaramo upravo o tome"

Mars – sledeća stanica istraživanja

Za sada, jedina planeta koja nam je dostupna za istraživanja je Mars, jer je najbliža i najpogodnija planeta za slanje misija. 

"Mars je planeta veoma slična Zemlji. Sigurno svi znaju da u našem sistemu postoje osam planeta: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Međutim, četiri planete - Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, uopšte nemaju čvrsto tlo. To je jedna zgustnuta masa gasa. Dakle, na njih ne možete da pošaljete letelicu da sleti. Od ove preostale četiri, Merkur, Venera, Zemlja i Mars, Merkur i Venera su suviše blizu Sunca, tamo je suviše visoka temperatura i nema pogodnih uslova za život. Jedino ostaju Zemlja i Mars. Mars nam je veoma slična planeta. Ima čvrsto tlo na koje može da se sleti. Ima kakvu takvu temperaturu, hladnije nego naša, ali ne drastično hladnije i to je jedan od razloga zašto se planira izgradnja baze na Marsu", rekao je Aleksić.