Šta čoveka tera da se buni protiv mera koje mu štite život?

Iako se mnogi već više od godinu dana strpljivo pridržavaju svih propisanih mera u borbi protiv koronavirusa i dalje imamo one koji ne žele da im se povinuju. Koliko puta u toku dana vidite nekoga bez maske u gradskom prevozu, radnji ili drugom objektu zatvorenog tipa u kome su one obavezne? 

U Srbiji je za proteklih godinu dana registrovano više od 600.000 slučajeva koronavirusa, a više od 6.000 ljudi nažalost izgubilo je bitku protiv ovog opakog virusa. Međutim, i pored toga ima onih koji se oglušuju o propisane mere, te ne poštuju zabranu okupljanja, nošenje maske i fizičku distancu. Zbog toga i imamo stotine onih koji su se okupili i u dva navrata igrali kolo oko novopostavljenog spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, pa i studente koji su zaigrali kolo krajem marta, poručujući da ne žele da prime vakcinu. 

Tanjug/ Strahinja Aćimović

"Korona kriza i pandemija izazvana njom traje već više od godinu dana, najveći broj ljudi čini se da je razumeo da se protiv pošasti ove vrste može boriti samo disciplinovanim poštovanjem protivepidemijskih mera. Postoji međutim manja - ali prilično glasna populacija koja sve, pa i postojanje samog virusa dovodi u pitanje. Mislim da je pogrešno misliti o tim ljudima kao o nedovoljno obrazovanim, pre će biti da se radi o posebnom tipu ličnosti, ljudima koji sve oko sebe dovode u pitanje i koji su skloni sumnji u (zvanični) dominantni narativ", objašnjava za Euronews Srbija psiholog Radmila Vujić Bojović. 

"Tvrdoglavost, zadrtost i prilična doza egocentrizma" 

S jedne strane, kako dodaje, to može da bude odlika inteligencije, ali poručuje da se "pre čini da u ovom slučaju primat uzimaju određene antisocijane crte, kao što su tvrdoglavost, zadrtost i prilična doza egocentrizma, udružena sa nedostatkom solidarnosti i empatije". 

"Mislim da i način na koji se (pogotovo kod nas) komunicira u sredstvima javnog informisanja i sa najzvaničnijih mesta o virusu i bolesti koju on izaziva, a koji je pun duboko protivurečnih informacija i nejasnih smernica, takođe ne pomaže da ljudima bude olakšano da zauzmu stav i prihvate realnost u kojoj su se našli", navela je sagovornica Euronews-a. 

Navodi i da ljudi prirodno imaju "potrebu za jasnom i koherentnom komunikacijom, teško tolerišu šum koji izazivaju oprečne poruke", a da pogotovo imaju problem da integrišu glasove koji dolaze iz nenaučne zajednice.  

"Efekat svih ovih procesa, pogotovo kod nedovoljno zrelih i integrisanih osoba (kao što su na primer adolescenti, mada ne samo oni) je jedna temeljna zbunjenost i dezorijentacija, negacija kao dominantan mehanizam odbrane i ulazak u mentalitetski dobro utemeljen prkos i inat, kao kraljevski put u produženo trajanje epidemije", dodala je Vujić Bojović. 

Psiholog i psihoterapeut Mariana Tišma izdvaja tri najčešća razloga zbog kojih ljudi odbijaju da poštuju propisane mere u borbi protiv korona virusa. U pitanju su strah, ljutnja i tuga.  

Borba ili beg? 

"Već dugo vremena korona virus je glavna tema kako u medijima tako i u životima ljudi. Informacije koje dobijamo su uznemirujuće, ali često i kontradiktorne. Takve informacije stvaraju i strah i konfuziju kod ljudi, podižu nivo stresa", objasnila je ona, te dodala da je “puno nejasnoća oko samog virusa i toka bolesti”, kao i da situacija u vezi sa koronom "budi strah koji već dugo traje". 

Zbog toga, dodaje, strah može da nas motiviše na borbu ili beg. One koje strah motiviše na borbu, oni i dalje revnosno poštuju sve propisane mere, skupljaju nove informacije, bave se prevencijom u svakom smislu te reči.  

E-Stock/Dušan Milenković

"Dakle, ili se adekvatno suočavaju sa situacijom ili preterano reaguju u nastojanju da sve drže pod kontrolom. Oni koje strah motiviše na beg ili sebe strogo ograničavaju u kretanju i kontaktu sa drugim ljudima, ili potpuno odustaju od cele situacije praveći se da korona ne postoji. Nekim ljudima pak, strah nije dozvoljena emocija. Naučeni su da misle kako je strah slabost. Oni kada su uplašeni pokazuju ljutnju. Ljutnja je emocija koja motiviše na zahtev za promenu ponašanja ili situacije", objasnila je ona. 

Takođe, dodaje, kada procenjujemo da nešto nije fer, ljutnja motiviše na bunt, odnosno inat. Još jedna bitna emocija može da se javi kao odgovor na korona situaciju, a to je, podvlači Tišma, tuga.  

"Tuga služi da nas motiviše da se pomirimo sa nečim što se dešava, a mi ne možemo niti da promenimo, niti da izbegnemo. Kako bi takvu situaciju lakše podneli, sa što manje posledica i kako bi nastavili dalje, mnogi odustaju od borbe, od sebe, od svega i postaju ravnodušni prema situaciji i njenim posledicama. Žele samo da situacija prođe, a o posledicama nemaju snage niti da razmišljaju", poručila je Tišma. 

Pravila, pravila... 

Navodi i bilo da nam se pravila sviđaju ili ne, ona moraju da se poštuju, kao i da je svako od nas prvenstveno odgovoran za sebe i svoje ponašanje. Takođe,  kako kaže, pravna lica su obavezna da one koji pravila ne poštuju na to i podsete.  

"Ukoliko pak sami odlučimo da apelujemo na druge, ili smo upravo mi u toj situaciji nadležni da to uradimo, ključno je da budemo ljubazni i da se drugoj osobi obraćamo sa poštovanjem. Važno je održati i svoje dostojansto i dostojanstvo ostalih učesnika u komunikaciji. Dakle, ne sa ljutnjom i željom da druge prevaspitamo, nego sa ciljem da osoba, bez obzira na svoje razloge zbog kojih to nije uradila ranije, sada stavi masku i ispoštoje kako propisane mere tako i ostale prisutne u objektu", objasnila je ona. 

Ipak, nema sumnje da će se cela ova situacija u vezi sa koronavirusom i te kako odraziti na psihu ljudi i da će biti posledica. Različita ograničenja ljudskih prava na slobodu i kretanje, finansijske krize, bračne i porodične krize, pa usled njih različite emotivne krize, naglašava, odlična su podloga za zdravstvene probleme (i psihološke i fiziološke).  

"Trebaće dosta vremena da prođe nakon prestanka epidemije kako bismo mogli realno da sagledamo posledice, a i da ih saniramo", zaključila je Tišma.