Šta je andropauza: Najkritičnije godine kod muškaraca kojima se ne pridaje dovoljno veliki značaj

U srednjem dobu žene prolaze kroz menopauzu, a muškarci kroz andropauzu. Iako ovaj termin nije ustaljen u našem rečniku, krizu srednjih godina muškarci mnogo teže podnose od žena, smatraju pojedini stručnjaci.

Urolog Aleksandar Milošević ističe da andropauza najčešće počinje oko šezdesete godine, a vezuje se za testosteron.

"Testosteron je hormon koji je bitan za život. Bitan je za našu agresiju, za našu razliku od žena po našem telu. To je nešto što nan tačno biološki prati i starenje. Čovek genetski, po svim statistikama i svim ispitivanjima, ima predispoziciju da živi 110 godina. Njegovo život je kraći, naravno. Nažalost, u Srbiji je najkraći, do 70 – 75 godina", objašnjava urolog.

Milošević objašnjava da mladi u tinedžerskom dobu imaju najviši nivo testorterona, a to se normalizuje oko 30, kada odrastao čovek ima idealan nivo ovog hormona. Nivo hormona polako kreće da opada od 37. godine, a do 60. prosečan muškarac ima za 10 odsto manje testosterona.

"Onda počinju da nam se gube prvo mišići, slabi nam brzina razmišljenja, slabi nam želja za pobedom, znači za životom. Sve to počinje da slabi tako da se to potpuno kod skoro svih muškaraca ispoljava jasno u 50. do 60. godina koji se nazivaju kriznim godinama muškaraca", podvlači sagovornik.

Psiholog: U andropauzi muškarci gube svoju tradicionalnu snagu

Psihološkinja Jelena Branješević ističe da se telesne promene koje se dešavaju kod muškaraca i žena u tom dobu su prilično slične, ali se na drugi način tumače kulturološki – zbog toga su to dva veoma različita fenomena.

"Ono što muškarcima pravi problem je što te telesne fiziološke promene, endokrinološke promene dovode do gubitka onoga što je tradicionalno njihova snaga, odnosno maskulinost.  Zato što gube snagu, gube energiju, gube mišićnu masu, dobijaju toj abdominalnu gojaznost, dakle onaj stomačić i zapravo gube ono što se u kulturi smatra odlikama muževnosti", kaže Branješević.

Ona dodaje da se u andropauzi dešava niz psiholoških promena koje se dešavaju i ženama u menopauzi, poput anksioznosti, depresivnosti i gubitka motivacije. Glavna razlika je ipak to, kako objašnjava psihološkinja, to što je društvo daleko više osvešćeno o menopauzi, nego o andropauzi.

Šta dovodi do stvaranja testosterona?

Urolog kaže da postoje muškarci koji u 70. godini mogu da ima visok nivo testosterona, ukoliko žive aktivno. On dodaje da su sa druge strane, sve češći slučajevi mladih ljudi u svojim dvadesetim godinama koji imaju veoma nizak nivo testosterona.

Upitan šta tačno dovodi do stvaranja testosterona, on ističe:

"Naši preci su imali dva osnovna nagona. Nekada je čovek imao nagon da preživi, znači da lovi, na čistom vazduhu, koji nemamo, u šumi, uz konstantnu fizičku aktivnost i pod blagim stresovima. S druge strane imao je normalan san koji je neophodan za stvaranje testosterona. On nije imao svetlo, morao je noću da legne da spava ili da ima seks, jer preko dana nije mogao".

Moderan čovek, kako navodi sagovornik, je neaktivan, koristi tehnologiju za snalaženje, pa čak ni mozak ne koristi u toj meri kao njegov predak.

"Snalaženje u gradu im više ne treba, svako ima GPS, niko ne razmišlja svojom glavom. Amerikanci su dokazali da je intelekt spao za 15 odsto kod mladih u odnosu na prethodne generacije. Prethodne generacije su morale da razmišljaju, da se snalaze, da nešto rade", podvlači Milošević.

"90 odsto muškaraca je anksiozno tokom andropauze"

Psihološkinja podvlači da muškarci u andropauzi često traže psihološku pomoć zbog problema u životu, poput stresa ili sindroma sagorevanja na poslu.

"Često izgube onu životnu radost, ne uživaju više u aktivnostima u kojima su uživali, povlače se i tako dalje. Tu onda psihoterapija zaista može da pomogne", objašnjava Branješević.

Urolog dodaje da je čak 90 odsto muškaraca u tom periodu anksiozno, ako ne i depresivno.

Na pitanje šta bi pomoglo da o ovome otvorenije govorimo u društvu psihološkinja kaže:

"Pomoglo bi prvo to imenovanje problema, to ima zapravo veoma veliki efekt na rešavanje. Mi ako jedan problem imenujemo, ako nečemu damo ime, mi onda znamo kako sa time da se nosimo.  Andropauza dugo nije imala ime, za razliku od menopauze koja jeste. Tako da, to je neki prvi korak. I druga važna stvar je priča o tome da je to jedan prirodan deo staranja, da to nije bolest. Kao i da to može da se uspori. Mislim da je to nekako ključ i za menopauzu i andropauzu. Da se prihvatimo promene koje nam se dešavaju i da se prilagodimo i svoju sredinu novonastalim promenama i nas novonastalim promenama", zaključila je ona.