Jedan ujed može biti koban: Kako da pravilno zaštitite ljubimca od krpelja
Komentari27/03/2025
-22:07
Dolaskom proleća i lepih dana većina vlasnika pasa uživa u šetnji prirodom sa svojim ljubimcima, a stručnjaci upozoravaju da bi zbog toga trebalo i više da vode računa o krpeljima.
Sićušni napasnici mogu biti veoma opasni zbog toksina koje luče nakon što se zakače za domaćina, a profesorka Fakulteta veterinarske medicine Nevenka Aleksić za Euronews Srbija objašnjava kako do toga najčešće dolazi.
"Bitno je znati da krpelji ne lete i ne skaču. Oni zapravo čekaju svoju žrtvu na rastinju različitih vrsta i čekaju da se životinja ili čovek očeše o njih. Onda se prvim parom nogu prikače za svoju žrtvu. Neko vreme još lutaju - to može biti 15 minuta, pola sata, a može biti i znatno duže, da bi se na kraju i fiksirali na životinji, odnosno čoveku", kaže dr Aleksić.
Kada se zakače, ispuštaju toksine koji izazivaju različite bolesti od kojih je najpoznatija lajmska borelioza, ali kod ljubimaca mogu da izazovu i babeziozu i erlihiozu.
Euronews/Miloš Milić
"Osim toga, krpelji luče i toksine koji su sa paralitičkim dejstvom. Paraliza najčešće ide ascendentno, od zadnjih nogu i širi se zatim ka prednjem delu tela i na kraju, ukoliko se životinja ili čak i čovek ne leči, može doći do fatalnog ishoda zbog paralize mišića koji učestvuju u disanju", upozorava profesorka.
Da se sve to ne bi desilo, neophodno je da se i čovek, ali i životinja detaljno pregledaju posle šetnje, bez obzira na to da li pas ima zaštitu od krpelja ili ne.
"Pas se pregleda tako što se ispipa, ispipa se celo telo, počevši od glave. Naročito treba pogledati uši, jer su istraživanja pokazala da se daleko najveći broj krpelja - čak 50 posto - kači za ušne školjke. Zatim su ugroženi glava, vrat i ekstremiteti, pa životinji treba pogledati i između prstiju. Najmanje krpelja će biti na leđima, kako su pokazala istraživanja, mada naravno ima i izuzetaka. U tom pregledu može da nam pomogne i četka, bilo ona koja se navlači na ruku, bilo kao gusti češalj koji može da skida i buve", objašnjava dr Aleksić.
profimedia
Povezane vesti
Kao dugogodišnji parazitolog i vlasnica tri psa, naša sagovornica preporučuje specijalne ogrlice, kao najefikasniji vid zaštite.
"Prvo, to je najjednostavnije za vlasnika i zapamtiće da ogrlica, odnosno njeno dejstvo, traje šest ili osam meseci, zavisno od proizvođača, mada na tržištu svakako imamo i niz drugih preparata. Postoje i spot-on preparati, različite hemijske supstance koje se posipaju najčešće između lopatica pasa, a rok trajanja dejstva je negde oko mesec dana. Zatim postoji mogućnost primene peroralnih preparata koji su obično tablete za žvakanje i čije dejstvo traje duže", kaže profesorka.
Ono što, kako kaže, nikako ne preporučuje su mali aparati koji emituju određenu frekvenciju zvuka koju čovek ne čuje, a koja navodno smeta insektima i krpeljima.
"Istraživanja su pokazala da su u proseku efikasni manje od 20 posto. Znači, oteraće manje od 20 posto napasnika sa naših životinja, što ni u kom slučaju nije ni blizu zadovoljavajuće", zaključuje dr Aleksić.
Komentari (0)