Igre 
Nove tehnologije u medicini: Možda je prerano za robote-lekare, ali veštačka inteligencija već pomaže u lečenju ljudi
Komentari25/10/2024
-23:19
Kada govorimo o primeni veštačke inteligencije u medicini, mnogi ljudi zamišljaju scene slične onima u naučno-fantastičnim filmovima, gde roboti leče i operišu pacijente. Iako je takva stvarnost i dalje daleko, AI tehnologija uveliko se primenjuje i u zdravstvenom sektoru.
Nevenka Dimitrova, izvršna direktorka za biomedicinske podatke i tehnologiju u "Memorial Sloan Kettering Cancer Center" klinici u Sjedinjenim Američkim Državama za Euronews Srbija objašnjava da već sada veštačka inteligencija može da služi kao "kopilot" lekarima.
"Najveći napredak u medicini trenutno se ostvaruje u radiologiji, na primer, gde je različite vrste kancera moguće veoma rano otkriti uz pomoć veštačke inteligencije. On mogu da detektuju vrlo fine strukture koje su skoro nevidljive za radiologe", objašnjava Dimitrova, koja boravi u Beogradu na Međunarodnoj konferenciji "AI 4 LIFE: Biotech Future Forum".
Naša sagovornica ističe da primena veštačke inteligencije u ovoj oblasti najviše zavisi od podataka za obuku.
profimedia
"Razvoj modela veštačke inteligencije je bitan, ali ono što zaista pravi razliku su podaci. Ukoliko Srbija želi da ima nacionalnu bazu podataka za, na primer, mamografiju, onda može da dođe do ogromnog napretka i to vrlo skoro u ovoj oblasti", kaže Dmitrova i dodaje da su se nove tehnologije pokazale naročito uspešnim u prepoznavanju ranih stadijuma raka dojke.
Oblast u punoj ekspanziji
Učesnik konferencije "AI 4 LIFE" je i Benc Horvat iz mađarske kompanije "Spicy Analytics", koji za Euronews Srbija objašnjava da se svuda u svetu trenutno radi na prikupljanju podataka i poboljšanju meteodologije merenja, kako bi se unapredilo rano otkrivanje karcinoma.
"Na jednoj fotografiji postoji milijarde informacija u vezi nekog pacijenta, a to je nešto što ljudski mozak ne može uspešno da analizira. Naravno neki ljudi mogu, ali većina ljudi nije sposobna za to. Mašina to može da uradi", kaže naš sagovornik.
Povezane vesti
Horvat se naukom o podacima bavi od početka 2000-tih, ali kaže da je ona sada u punoj ekspanziji.
"Ime se ponekad menja, ali ja to i dalje zovem 'data science', jer je to ispravni naziv umesto veštačka inteligencija. Ja sam odabrao ovaj domen i za posao i kao hobi, zato što postoji ogroman potencijal", objašnjava on.
Nobel za otkriće zasnovano na veštačkoj inteligenciji
Da je reč o oblasti koja se rapidno transformiše, dokaz je i to što su ove godine Nobelove nagrade za fiziku i hemiju dodeljene upravo za otkrića koja se tiču veštačke inteligencije.
Priznanje za hemiju ravnopravno je dodeljeno Dejvidu Bejkeru za kompjuterski dizajn proteina i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu za predviđanje strukture proteina.
Bejker, biohemičar Univerziteta Vašington u Sijetlu je sa svojim kolegama još 1998. napravio kompjuterski program "Rosetta", koji od na osnovu kratke sekvence amino kiseline može da predvidi izgled 3D strukture proteina.
Oni su, zatim, ideju obrnuli naglavačke i na osnovu trodimenzionalnog nacrta proteina kakav ne postoji u prirodi, tražili od "Rosetta" programa da dođe do rešenja koja sekvenca aminokiselina bi mogla da se uklopi u tu strukturu.
To im je pošlo za rukom. Kada je Bejkerov tim sintetizovao tu sekvencu u laboratoriji, ona se baš onako kako je "Rosetta" predvidela, uklopila u protein.
Povezane vesti
Značaj ovog otkrića je ogroman, naročito u farmaciji, jer je pronašao primenu u borbi protiv virusa, čiji je omotač sačinjen od proteina.
Euronews Srbija
Nevenka Dimitrova objašnjava da je to ključno za drugu fazu pravljenja mnogih lekova, koja je sa dve do tri godine, skraćena na dva do tri minuta.
"Taj korak sam po sebi ne može da reši razvoj leka - da pređemo sa deset na jednu godinu. Uvek morate pažljivo da ga ispitujete na ljudima i morate da imate uvide o eventualnim nuspojavama, a za to je potrebno vreme. To nikada ne sme biti žrtvovano zarad izbacivanja leka na tržište. Postoji sistem kontrola, jer je interes pacijenta u prvom planu", objašnjava Dimitrova.
Ipak, traže se primene i u svim ostalim fazama razvoja lekova i kliničkih ispitivanja. Horvat kaže da vešačka inteligencija može da pomogne i u svim repetitivnim koracima prilikom opsežnijih istraživanja.
"Ubrzanje praktičnih stvari i praktičnog rada je izuzetno lako sa veštačkom inteligencijom", zaključuje stručnjak.
Komentari (0)