Igre 
Mark Zakerberg između dve naslovnice Tajma: Kako je "zlatni dečko" postao akter afera i stigao do saslušanja u Senatu
Komentari18/10/2021
-19:27
"Ušli smo u doba Fejsbuka, a Mark Zakerberg je čovek koji nas je ovde doveo" – to su reči kojima je novinar časopisa Tajm obrazložio dodeljivanje nagrade za "Osobu godine" 2010. osnivaču Fejsbuka. Jedanaest godina kasnije, Tajm objavljuje novu naslovnicu, sa istim likom, ali ovoga puta ispred njega se nudi opcija brisanja Fejsbuka. Kako je Zakerberg prešao put od "zlatnog dečka" do nekoliko saslušanja pred Senatom SAD?
Odrastao u ruralnom Dobs Feriju u Njujorku, na obalama reke Hadson, Zakerberg je od malih nogu pokazivao interesovanje za tehnologiju. Sa 12 godina je, koristeći Atari BASIC, napravio program za slanje poruka pod nazivom "Zaknet". Ovaj program smatra se pretečom "AOL Instant mesindžera", koji je izašao naredne godine. Takve stvari nisu svakodnevne ni sada, a kamoli 1996. godine, kada je internet još uvek bio mlad.
Bio je među najboljim učenicima u srednjoj školi, a nakon dve godine prebacio se u prestižnu "Filips Egzeter akademiju" gde je osvajao nagrade za matematiku, astronomiju, fiziku, ali i klasične nauke. Dok je bio na ovoj akademiji, Zakerberg je razvio i muzičku platformu za koju su interesovanje pokazali i Majkrosoft i AOL. Međutim, mladi Zakerberg ih je odbio. U svojoj prijavi na koledž, naveo je da tečno čita i piše na četiri strana jezika - francuskom, latinskom, hebrejskom i starogrčkom.
AP/Paul Sakuma
Kada ste ovakvo "čudo od deteta", ne ide se na bilo koji koledž - tako je mladi Zakerberg upisao Harvard, i upravo tu počinje priča o Fejsbuku. Na prestižnom univerzitetu studirao je psihologiju i informatiku. Na prvoj godini studija, Zakerberg je napravio sajt pod nazivom "Fejsmeš" (Facemash).
Studentima su bile ponuđene fotografije nekoliko njihovih kolega, i mogli su da glasaju za to ko najbolje izgleda. Na osnovu toga, pravljene su rang liste. Ovaj sajt, međutim, preživeo je samo jedan vikend, jer je postao toliko popularan da studenti nisu mogli da pristupe internetu zbog preopterećenosti mreže, pa ga je fakultet ugasio. Takođe, neki studenti su se žalili i da su njihove fotografije korišćene bez odobrenja.
Rađanje Fejsbuka
Već sledeće godine, 2004, Zakerberg je počeo da piše kod za sajt po imenu "Fejsbuk" - ime koje nije slučajno odabrano. Na univerzitetima su, naime, u to vreme postojale zbirke gde su svi studenti ostavljali svoje podatke, uključujući i fotografiju, polje studija i kontakt. Ove arhive su među studentima bile poznate kao "Knjige lica" (Facebooks).
AP/Marcio Jose Sanchez
U početku je zamišljeno da se Fejsbuk koristi samo među studentima na Harvardu, ali je doživeo toliku popularnost među drugim fakultetima, da je Zakerberg sa kolegom Dastinom Moskovicem odlučio da proširi ovu mrežu. Naposletku, odustao je od studiranja kako bi se potpuno posvetio ideju Fejsbuka, preselio se u Kaliforniju i krenuo na trnovit put kojim i dalje hoda.
Povezane vesti
Fejsbuk je nastavio da raste i postajao sve popularniji, a Zakerberg i Moskovic su odbili ponude nekoliko velikih kompanija da ga kupe. "Ne radi se o novcu. Za mene i moje kokege, najvažnija stvar je da pružimo ljudima otvoren protok informacija. Medijske korporacije u vlasništvu konglomerata ne zvuče mi kao privlačna ideja", rekao je Zakerberg u jednom intervjuu 2007. godine.
Šest godina nakon što je Fejsbuk napravljen, 2010, Zakerberg je objavio da je ova platforma dostigla broj od 500 miliona korisnika. Iste godine je o osnivanju Fejsbuka snimljen i film "Društvena mreža", gde lik Zakerberga tumači Džesi Ajzenberg. Film je osvojio brojne nagrade, ali je Zakerberg tvrdio da su mnogi detalji u njemu netačni.
Problemi počinju
Zakerbergovo bogatstvo raslo je uporedo sa kompanijom, a 2012. godine, kada je na javnim ponudama prikupljeno oko 16 milijardi za Fejsbuk, Zakerberg se preko noći našao na listi najbogatijih ljudi na svetu i to na 29 .mestu. Međutim, da nije sve tako sjajno kao što bi moglo da se učini na prvi pogled, počelo je da se nazire 2016. godine.
Nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedio Donald Tramp, Fejsbuk je optuživan da su ovom platformom kružile dezinformacije koje su dovele do Trampove pobede.
"Ljudi su brisali prijatelje i članove porodice iz liste prijatelja zbog načina na koji se informacije prenose. Fejsbuk je uplivao u posao sa vestima bez ikakvog sistema ili uređivačke politike, a sada pokušava da ispravi stvari", rekla je za Gardijan tada Kler Vordl iz Tau centra za digitalno novinarstvo.
Zakerberg je takve optužbe odbacivao, rekavši da "glasači prave odluke na osnovu iskustva", i da je ideja o tome kako lažne vesti sa Fejsbuka mogu da im promene mišljenje "prilično luda". Uprkos tome, viđen je nekoliko puta kako održava kontakt sa Donaldom Trampom, idući, na primer, na večere u Belu kuću.
Već 2017. godine, međutim, Fejsbuk javno saopštava da su vlade nekih zemalja ili neke druge zlonamerne organizacije koristile tu platformu kako bi uticali na ishod predsedničkih izbora, pružajući dodatno dokaze o tome da su oglasi povezani sa ruskom internet agencijom došli do oko 126 miliona korisnika.
profimedia
Povezane vesti
Kompanija je obećala da će poraditi na sistemima moderacije i učiniti sajt bezbednijim mestom za sve korisnike. Problemi sa širenjem dezinformacija na Fejsbuku, međutim, nastavili su se i u narednim godinama, kao da je ova platforma postala toliko velika da više niko ne može da je kontroliše u potpunosti. Šest godina nakon tih predsedničkih izbora, održani su još jedni, a svet je zahvatila i pandemija koronavirusa. Oba ova događaja učinila su da platformu zaposedne "poplava" pogrešnih informacija veća nego ikada, a Fejsbuk i dalje nije uspeo sa time da se izbori u potpunosti.
Kembridž analitika skandal
Problem sa predsedničkim izborima 2016. godine nije bio samo u tome da li će dezinformacije navesti birače da glasaju ovako ili onako. Dve godine kasnije, 2018, otkriveno je da je analitička kompanija "Kembridž analitika" skladištila podatke sa više od 80 miliona naloga Fejsbuk korisnika, kako bi im tokom političke kampanje slali oglase koje je platio upravo Donald Tramp.
Fejsbuk je koristio usluge Kembridž analitike 2015. godine, a potom ih zamolio da obrišu podatke. Međutim, nikada nisu proverili da li su podaci korisnika zaista i obrisani. Kada je "Kembridž analitika skandal" izbio, mnogi korisnici Fejsbuka bili su nezadovoljni zbog načina na koji je ta platforma tretirala njihove podatke, odnosno zbog toga što nisu bili dovoljno zaštićeni. Društvenim mrežama se proširila krilatica "obrišite Fejsbuk", ali je osnivač ove kompanije imao mnogo veće brige od heštegova.
AP/Alastair Grant
Povezane vesti
Mark Zakerberg je u aprilu 2018. godine pozvan na saslušanje pred Senatom SAD - senatori su ga ispitivali o načinima na koji Fejsbuk tretira podatke korisnika, ali je morao da se suoči i sa činjenicom da njegova kompanija ima monopol na tehnološkom "nebu". Kada ga je jedan senatorka upitala da navede kompaniju koja je najveći suparnik Fejsbuka, Zakerberg to nije mogao da učini, a na njenu konstataciju da Fejsbuk ima monopol samo je rekao da "njemu ne izgleda tako".
Dva dana je Zakerberg svedočio pred Senatom SAD, a za tih 10 sati postavljeno mu je više od 100 pitanja. Uprkos tome, niko nije izašao sa ovog saslušanja preterano mudriji - završilo se, uglavnom, na Zakerbergovim obećanjima da će Fejsbuk učiniti više za zaštitu privatnosti svojih korisnika.
Ova obećanja nisu data tek da bi se umirili senatori - čini se da je kompanija, makar u onim dokumentima koji su dostupni, zaista unapredila mehanizme za zaštitu privatnosti korisnika, ujedno čineći transparentnijim načine na koji funkcioniše sama platforma, kroz razne blogove i info tekstove.
Bez obzira na Zakerbergova obećanja i kazne koje je Fejsbuk morao da plati, velika curenja podataka su nastavila da se dešavaju i u narednim godinama, a nije baš pomoglo ni to što je društvena mreža u međuvremenu povezana sa Instagramom, koji je, uz Whatsapp, u vlasništvu kompanije Fejsbuk.
U najskorijem velikom curenju podataka, u aprilu ove godine na jednoj hakerskoj internet-stranici našlo se oko 533 miliona naloga. Ovim se još jednom postavilo pitanje koliko su podaci i privatnost korisnika zaista zaštićeni.
Senat, ponovo
Godina je 2020. Pandemija koronavirusa je zahvatila čitav svet, ali su neke stvari ostale nepromenjene - u SAD se održavaju predsednički izbori, a Mark Zakerberg je pozvan da svedoči pred Senatom, treću godinu uzastopno.
Ovoga puta, razlozi su bili nešto drugačiji nego ranije. U pitanju je bio članak Njujork posta o Džozefu Bajdenu, gde se sadašnji predsednik SAD dovodi u vezu sa biznisom njegovog sina u Ukrajini. Kompanije Tviter i Fejsbuk su ograničavale pristup korisnika linku koji je vodio na ovu vest, zbog čega ih je američki časopis optužio za "namerno iskrivljavanje informacija u korist Bajdena".
Bill Clark/Pool via AP
Zakerberg se, zajedno sa osnivačem Tvitera Džekom Dorsijem, našao pred Senatom kako bi odgovarao na pitanja u vezi sa ovom situacijom. Do tada se, izgleda, već stvorio obrazac, i Zakerberg teško da nije mogao da bude svestan uticaja koji njegova platforma ima na društvo u svim sferama, pa i u političkoj. Uprkos tome, branio je svoju platformu, ističući da se bore protiv dezinformacija na sve moguće načine, a neke od njegovih izjava javnost nije baš najbolje dočekala.
"Nekad, najbolja stvar iz perspektive bezbednosti nije nužno i najbolja stvar za privatnost ili slobodu govora, pa moramo da uradimo ono što je najbolje za zajednicu. Koji god put da odaberemo, neko će biti razočaran", rekao je Zakerberg tada.
"Marka niko ne može da zaustavi - osim njega samog"
Početkom oktobra ove godine, Zakerberg je ponovo dospeo u žižu javnosti, ako je, od kako je Fejsbuk postao planetarno popularan, ikada iz žiže javnosti i izlazio. I ovoga puta Senat SAD bio je uključen, ali nije u pitanju svedočenje Zakerberga, već uzbunjivačice i bivše zaposlene u Fejsbuku, Frensis Haugen.
Haugen je nazvala Fejsbukove algoritme "opasnima", rekavši da namerno polarizuju korisnike, i navela da postoje istraživanja u kojima se navode negativni uticaji Fejsbuka i Instagrama na mentalno zdravlje dece ali da te rezultate čelnici zanemaruju zbog profita.
Tanjug AP/Drew Angerer/Pool via AP
Haugen je smatrala da je Mark Zakerberg bio upoznat sa nekim od ovih istraživanja, a naročito onima koja se bave negativnim uticajem Instagrama.
"Sve zavisi od Marka. Ne postoji niko ko može da ga zaustavi, osim njega samog", rekla je Haugen o Zakerbergu.
On se oglasio na Fejsbuku, objavivši javno pismo koje je poslao zaposlenima. Naveo je da kompanija brine o mentalnom zdravlju korisnika, a i da postoje istraživanja u kojima su korisnici izjavili kako im Instagram zapravo pomaže u borbi sa teškim trenucima.
Zakerberg je rekao i da mnogi delovi svedočenja Haugen nemaju smisla, "kao na primer, zašto bi kompanija uopšte radila istraživanja ako želi da ih ignoriše".
AP Photo/Mark Lennihan, File
U roku od jedanaest godina, Zakerberg je prešao dugačak put. Danas je jedan od najbogatijih ljudi sveta, a društvena mreža Fejsbuk ima blizu tri milijarde mesečno aktivnih korisnika.
Da sa velikom moći dolazi i velika odgovornost, davno je utvrdio jedan od najpoznatijih strip junaka u istoriji. Zakerberga možda nije ujeo radioaktivni pauk, ali ga milijarde ljudi mogu smatrati komšijom - onaj deo oko "prijateljskog", međutim, ostaje podložan raspravama.
Komentari (0)