Igre 
"Deca su im ciljna grupa": Pet ključnih tačaka svedočenja uzbunjivačice iz Fejsbuka
Komentari09/10/2021
-09:29
Uzbunjivačica i bivša zaposlena u kopmaniji Fejsbuk, Frensis Haugen, svedočila je početkom ove nedelje pred američkim Senatom o poslovanju te kompanije. Ona je skoro dve godine radila u Fejsbuku, a pre toga je bila u kompanijama poput Gugla i Pinteresta. Prema njenim rečima, zaposleni u Fejsbuku znaju na koje sve načine platforma šteti korisnicima, ali uprkos tome na prvo mesto stavljaju profit.
Najvažniji delovi njenog svedočenja tiču se negativnog uticaja Fejsbuka i Instagrama na mentalno zdravlje dece, zanemarivanju ovih rezultata, kao i algoritma koji je pravljen tako da korisnicima namerno nudi sadržaj koji izaziva bes i mržnju, čime se društvo dodatno polarizuje.
1. Deca jedna od ciljnih grupa
Haugen je u svedočenju navela da su deca jedna od ciljnih grupa kompanije Fejsbuk, kao i da se to pre svega odnosi na platformu Instagram, koji je takođe u vlasništvu ove kompanije.
"Oni žele decu na Instagramu, jer znaju da će deca dovesti roditelje", rekla je Haugen pred Senatom SAD. Objasnila je da adolescenti često prave tajne Instagram naloge koje kriju od roditelja, a da kompaniji to odgovara jer pruža više prostora za prodavanje oglasa.
Sa druge strane, roditelji su privučeni durštvenim mrežama, odnosno Instagramu i Fejsbuku, kako bi kontrolisali kako im se deca tamo ponašaju, ali i zato što su zabrinuti za njihovu bezbednost - ovo je "začarani krug", a kao jedini "pobednik" izlaze društvene mreže, jer im se uvećava broj korisnika.
Unsplash
Senatorka Marša Blekburn je navela da interno istraživanje Fejsbuka pokazuje da je 66 odsto devojčica tinejdžerskog uzrasta i 45 odsto dečaka tinejdžera izloženo "negativnim društvenim poređenjima" kada koriste Instagram. Ovakvo ponašanje uključuje i poređenje dece sa poznatim ličnostima, što može da dovede do poremećaja u ishrani ili samoubistava, navodi se u internom Fejsbukovom istraživanju.
Takođe, navedeno je da čak i kada su tinejdžeri na Instagramu nesrećni zbog onoga što im se na toj platformi dešava, veoma im je teško da prestanu da je koriste. Ono što drugi nazivaju "zavisnošću", kompanija Fejsbuk zove "problematičnim korišćenjem", rekla je Haugen.
Povezane vesti
2. "Nasilje ih prati kući"
Prema svedočenju Haugen, Instagram na nekoliko načina negativno utiče na mentalno zdravlje dece. Kako je navela, ova društvena mreža je deci "promenila živote kod kuće".
"Nasilje koje deca trpe na Instagramu, prati ih i kući. Prati ih sve dok ne odu na spavanje. Poslednja stvar koji vide pre nego što odu u krevet, jeste to da je neko okrutan prema njima. Deca polako shvataju da su prema njima okrutni i njihovi prijatelji, odnosno ljudi do kojih im je stalo", rekla je Haugen.
Istakla je da jedno interno istraživanje Fejsbuka pokazuju kako su deca usamljena i ne mogu sama da se izbore sa ovakvim osećanjima, a da ne mogu da se obrate roditeljima za podršku, jer oni nemaju iskustvo sa tehnologijom.
"Ne razumem kako Fejsbuk može da zna sve ovo, i da se ne obrati Kongresu ili nekoj sličnoj instituciji za pomoć u rešavanju problema".
Durgo istraživanje, navodi se, pokazuje da 13.5 odsto tinejdžerki smatraju da Instagram utiče na njih tako da češće misle o samoubistvu, a 17 odsto tinejdžerki smatra da Instagram povećava njihove probleme sa poremećajima ishrane.
Unsplash
"Zbog načina na koji je algoritam napravljen, u Fejsbuku znaju da vode mlade korisnike sadržaju koji se tiče anoreksije. Isto je kao sa cigaretama. Tinejdžeri nemaju nikakvu samoregulaciju - mi moramo da zaštitimo decu", rekla je Haugen.
Predsednik komiteta Senata pred kojim je Haugen svedočila, Ričard Blumental, bio je saglasan je sa njenom tvrdnjom o zaštiti dece.
Povezane vesti
"Fejsbuk je eksploatisao tinejdžere koristeći moćne algoritme koji su produbljivali njihove nesigurnosti. Nadam se da ćemo nadalje diskutovati o tome da li uopšte postoje bezbedni algoritmi", rekao je Blumental.
Osnivač i predsednik Fejsbuka, Mark Zakerberg, oglasio se na ovoj platformi objavivši pismo koje je uputio zaposlenima u kompaniji.
Prema njegovim tvrdnjama, kompanija brine o mentalnom zdravlju korisnika, a postoje i neka istraživanja u kojima su korisnici izjavili kako im Instagram zapravo pomaže u borbi sa teškim trenucima. Naveo je i da mnogi delovi svedočenja Haugen nemaju smisla, "kao na primer to zašto bi kompanija uopšte radila istraživanja ako želi da ih ignoriše".
Povezane vesti
3. Algoritmi koji dele ljude
Haugen, koja je inače radila u odseku Fejsbuka koji se bavi algoritmima, rekla je da ova platforma koristi plasiranje sadržaja tako da "širi mržnju, dezinformacije i doprinosi nasilju".
U intervjuu za CBS pred svedočenje u Senatu, Haugen je govorila o "sistemskim problemima" u Fejsbukovom algoritmu, kojim se promoviše sadržaj koji će razbesneti korisnike i "naterati" ih da reaguju, čime se prave podele u društvu.
"Misija Fejsbuka je da poveže ljude širom sveta. Kada imate sistem za koji znate da može biti izmenjen uz pomoć besa, lakše je da isprovocirate ljude. Oglašivači su, takođe, shvatili da će zaraditi više novca ukoliko je sadržaj provokativan. Fejsbuk je zato napravio sistem kojim se ljudi polarizuju", rekla je Haugen.
Objasnila je da je algoritam ove kompanije promenjen 2018. godine, kako bi se što više promovisao sadržaj koji ima mnogo "reakcija", i kako bi upravo takve objave došle do što većeg broja ljudi.
Tada se algoritam Fejsbuka promenio se tako da preferira "smislene društvene interakcije" i sadržaj koji objavljuju prijatelji korisnika, nad onim sadržajem koji objavljuju mediji i druge Fejsbuk stranice.
Algoritmi na društvenim mrežama se uglavnom oslanjaju na ponašanje velikog broja ljudi, kako bi odlučili koji će sadržaj dopreti do korisnika, piše portal "The Conversation". Preciznije, što neka objava ima više lajkova, komentara ili deljenja (odnosno veliki "engagement", tj. "reagovanje"), to su veće šanse da će doći do velikog broja ljudi. Upravo tako funkcioniše i algoritam koji Fejsbuk koristi.
4. "U Fejsbuku sve znaju"
Haugen je pred Senatom rekla da "čelnici kompanije znaju kako da naprave Fejsbuk i Instagram bezbednijim mestom, ali ne žele da promene ono što bi trebalo, jer stavljaju astronomske profite ispred dobrobiti ljudi".
Kada su u pitanju desetine hiljada strana internih dokumenata, odnosno istraživanja koja je Fejsbuk uradio, Haugen smatra da je Mark Zakerberg bio upoznat sa nekim od ovih istraživanja, a naročito onima koja se bave negativnim uticajem Instagrama.
"Sve zavisi od Marka. Ne postoji niko ko može da ga zaustavi, osim njega samog", rekla je Haugen o Zakerbergu.
Poseban problem za koji zaposleni u Fejsbuku takođe znaju, kaže Haugen, jeste algoritam koji nudi korisnicima sadržaj na osnovu popularnosti, pre nego kvaliteta.
"U Fejsbuku znaju, i to su već priznali javno, da je rangiranje sadržaja na osnovu popularnosti opasno ukoliko nema sistema kojim bi se očuvali integritet i bezbednost. Međutim, odlučili su da ti sistemi ne postoje za većinu svetskih jezika. To razdvaja porodice, a u zemljama kao što je Etiopija, praktično raspiruje etničko nasilje", rekla.
5. Ne važe ista pravila za sve
U tekstovima koje je Vol strit džurnal objavljivao uoči svedočenja Haugen u Senatu, a koji su bili u velikoj meri bazirani na dokumentima i svedočenjima koje je ona obezbedila, posebna pažnja poklanja se programu kompaije Fejsbuk pod nazivom "XCheck".
Ovaj program, takođe poznat i kao "unakrsna provera", omogućava poznatim ličnostima, političarima i drugim "VIP" korisnicima Fejsbukovih platformi da izbegnu uobičajenu moderaciju i kontrolu sadržaja koji se objavljuje. "XCheck" je prvobitno trebalo da služi boljoj regulacija sadržaja kada su u pitanju VIP korisnici, ali je efekat sasvim suprotan.
AP/Noah Berger
Prema dokumentima koje je Haugen učinila dostupnim javnosti, čini se kao da je zabrana profila ili uvođenje sankcija mnogo teže kada su u pitanju korisnici označeni kao VIP.
U suštini, u pitanju je mehanizam napravljen kako bi Fejsbuk izbegao kontroverze time što će zbog nečega obrisati nalog poznatoj ličnosti ili političaru.
Otkrivanje "unakrsne provere" je pokazalo da u Fejsbuku ipak ne važe ista pravila za sve, a procenjuje se da je do 2020. godine već bilo oko 5.8 miliona korisnika koji su se našli na "VIP listi".
"Moralni bankrot"
Uprkos svemu što je navela i problemima sa kojima se Fejsbuk suočava, Haugen je pred Senatom ipak rekla kako ne misli da je najbolje rešenje oštro protivljenje ili ukidanje ove platforme.
Umesto toga, predložila je da kompanija Fejsbuk poradi sa Kongresom kako bi zajednički došli do rešenja, ili će "ovakvi sistemi i ubuduće nastaviti da budu opasni".
"Kongres bi trebalo da dozvoli Fejsbuku proglašenje 'moralnog bankrota', kako bi zajedno pronašli rešenje". Kada su je pitali da objasni šta misli pod "moralnim bankrotom", Haugen je rekla da je to nešto poput finansijskog bankrota, gde postoji mehanizam da im se "oprosti" i da se "krene dalje".
"Fejsbuk je ušao u začarani krug i ne mogu da izađu iz njega. Moraju da priznaju da su pogrešili, i da im je potrebna pomoć kako bi rešili probleme. To je moralni bankrot", navela je Haugen.
Ovo, verovatno, neće biti njeno poslednje svedočenje pred institucijama SAD, jer je Blumental u nekoliko navrata rekao da je ovakva stvar pitanje nacionalne sigurnosti, i sugerisao je da bi i ubuduće moglo da dođe do sličnih svedočenja.
Komentari (0)