Novo otkriće naučnika: Tokom prvih eksplozija nuklearne bombe stvoren neobičan kristal

Kristal ove vrste obično može da se nađe u meteoritima a nastaje u svemiru prilikom snažnih eksplozija. 

Američka vojska je 16. jula 1945. godine bacila prvu nuklearnu bombu prilikom testiranja njenih razornih moći u pustinji u Novom Meksiku.  

Sprava obložena plutonijumom nazvana "Gedžet" eksplodirala je i momentalno stvorila ogromnu plamenu loptu koja se uzdigla visoko na nebu uništavajući sve što dotakne. Pesak se otopio u radioaktivno staklo dok je od jačine eksplozije ostao krater veličine fudbalskog terena. Test kodnog imena Triniti završen je uspešno. 

Međutim, osim velikog uništenja, posle Triniti ostalo je nešto novo. 

U najnovijoj studiji naučnici su  otkrili novu vrstu kristala koji su nazvali kvazi-kristal. Pronašli su ga u steni koja je ostala na mestu eksplozije. 

Ovaj kvazi-kristal kojem nedostaje savršena simetrija da bi se zvao kristalom obično se može naći u meteoritima iz ranog solarnog sistema i pretpostavlja se da nastaju samu prilikom ekstremno visoke temperature i pritiska tokom najjačih eksplozija koje mogu da nastanu u svemiru. 

Ljudskih ruku delo

Ovaj novi kristal doneo je naučnicima dokaze da kvazi-kristali mogu da nastanu i u eksplozijama koje su stvorili ljudi, zaključili su u studiji. 

“Ovi novootkriveni kristali dali su naučnicima nova saznanja za analiziranje jačine i udara obavljenih nuklearnih eksplozija u SAD ali i širom sveta, istakao je jedan od autora studije Teri Valas, direktor emeritus Nacionalne laboratorije Los Alamos u Novom Meksiku. “

Da bi razumeli koliko su jaka nuklearna oružja drugih zemalja moramo da znamo tačno kakvi su njihovi nuklearni testovi, objasnio je Valas. 

"Obično analiziramo radioaktivni otpad i gasove kako bi razumeli kako su oružja napravljenja ili od čega se sastoje ali oni vremenom nestanu sa mesta udara bombe. Sa druge strane, kvazi-kristal koji je nastao na mestu eksplozije trajaće večno, istakao je Valas". 

Pixabay

Kada je Gedžet eksplodirao tog 16. jula plamenta lopta koja je nastala je bila vrelija od površine Sunca. Vrelina i jačina eksplozije bile su toliko jake da se istopila metalna konstrukcija kule za testiranje i pesak koji se nalazio oko nje stvorivši novu vrstu stakla koje je kasnije nazvano trinitit.
Većina uzoraka trinitita su zelene boje, dok ih ređe ima u crvenoj, uglavnom zato što sadrže veću količinu bakra i drugih metala koji su se otopili sa test kule i sa opreme za snimanje. 

Valas i njegove kolege su u novoj studiji pregledali crveni trinitit elektronskim mikroskopom tražeći metalne mrlje koje bi mogle da sadrže kristale.

U ovom uzorku otkrili su petostrane kvazi-kristale sa atomskom strukturom koja nikada dosad nije viđena na Zemlji. Kristal se sastojao najviše od silikona od pustinjskog peska, ali je sadržao i visoke primese bakra, uz dodatak gvožđa i kalcijuma. 

Valas je istakao da je ovaj kristal fenomenalan u svojoj složenosti i dodao da još nije najjansije kako ili zašto se formirao baš na ovakav način.

Jedno je jasno, ovaj kvazikristal ima neverovatno poreklo jer je jedinstveni nastao tokom prvih testiranja nuklearnih eksplozija u SAD čime je postao prvi i najstariji kvazi-kristal koji su stvorili ljudi.

Ipak, pred naučnicima je još dosta posla jer ima puno tajni i odgovora koji krije ljudskom rukom stvoreni kristal.