Igre 
Klimatske promene nam usporavaju planetu: Naučnici otkrili zašto su dani sve duži i kakve to posledice ima
Komentari21/07/2024
-08:03
Uticaj klimatskih promena koje izazivaju ljudi toliko je ogroman da zapravo "petlja" s našim vremenom mnogo više nego što se do sada smatralo, saopšteno je u novom istraživanju.
Topljenje polarnog leda uzrokovano globalnim zagrevanjem menja brzinu Zemljine rotacije i povećava dužinu svakog dana, u trendu koji će se ubrzati tokom ovog veka, dok ljudi nastavljaju da proizvode zagađenje koje zagreva planetu, tvrdi se u studiji objavljenoj u ponedeljak u Zborniku radova američke Nacionalne akademije nauka.
Promene su, na prvi pogled, male - reč je o milisekundama dnevno - ali u našem svetu visoke tehnologije, hiperpovezani svet ima važan uticaj na računarske sisteme na koje se oslanjamo, uključujući GPS.
To je još jedan znak ogromnog uticaja koji ljudi imaju na planetu.
"Ovo je svedočanstvo ozbiljnosti klimatskih promena koje su u toku", rekao je Surendra Adhikari, geofizičar u NASA Laboratoriji za mlazni pogon i autor izveštaja.
profimedia
Broj sati, minuta i sekundi koji čine svaki dan na Zemlji diktira brzina Zemljine rotacije, na koju utiče složen zbor faktora. To uključuje procese u tečnom jezgru planete, tekući uticaj topljenja ogromnih glečera nakon poslednjeg ledenog doba, kao i topljenje polarnog leda zbog klimatskih promena.
Povezane vesti
"Nadimanje" okeana
Međutim, milenijumima je uticaj Meseca dominirao, povećavajući dužinu dana za nekoliko milisekundi u veku. Mesec vrši pritisak na Zemlju uzrokujući da se okeani "nadimaju", postepeno usporavajući Zemljinu rotaciju.
Naučnici su ranije uspostavili vezu između topljenja polarnog leda i dužih dana, ali novo istraživanje sugeriše da globalno zagrevanje ima mnogo veći uticaj na vreme nego što su nedavne studije pokazale.
U prošlosti, uticaj klimatskih promena na vreme "nije bio tako dramatičan", rekao je Benedikt Soja, autor studije i docent geodezije prostora na švajcarskom univerzitetu ETH Cirih.
Ali to bi moglo da se promeni. Ako svet nastavi da proizvodi zagađenje koje zagreva planetu, "klimatske promene bi mogle postati novi dominantni faktor", nadmašujući ulogu Meseca, rekao je za CNN.
To funkcioniše ovako: kako ljudi zagrevaju svet, glečeri i ledeni pokrivači se tope, a ta otopljena voda teče sa polova prema ekvatoru. Ovo menja oblik planete - čini je pljosnatijom na polovima i čini je više izbočenom u sredini - usporavajući njenu rotaciju.
Proces se često poredi sa klizačem koji se okreće. Kada klizač privuče ruke prema telu, on se okreću brže. Ali ako pomeri ruke pema spolja, dalje od tela, njihovo okretanje se usporava.
Tim međunarodnih naučnika posmatrao je period od 200 godina, između 1900. i 2100. godine, koristeći podatke posmatranja i klimatske modele da bi razumeo kako su klimatske promene uticale na dužinu dana u prošlosti i kakva je njihova uloga u budućnosti.
Povezane vesti
Otkrili su da se uticaj klimatskih promena na dužinu dana značajno povećao.
Šta bi moglo da se dogodi?
Porast nivoa mora izazvan klimatskim promenama prouzrokovao je da dužina dana varira između 0,3 i 1 milisekunde u 20. veku. Tokom protekle dve decenije, međutim, naučnici su izračunali povećanje dužine dana od 1,33 milisekundi po veku, "značajno više nego u bilo kom trenutku u 20. veku", navodi se u izveštaju.
Ako zagađenje koje zagreva planete nastavi da raste, zagrevajući okeane i ubrzavajući gubitak leda na Grenlandu i Antarktiku, stopa promena će rasti, navodi se u izveštaju. Ako svet ne bude u stanju da obuzda emisije, klimatske promene bi mogle da produže dužinu dana za 2,62 milisekunde do kraja veka - prestižući prirodne uticaje Meseca.
profimedia
Povezane vesti
"Za jedva 200 godina, toliko ćemo promeniti klimatski sistem Zemlje da smo svedoci njegovog uticaja na sam način na koji se Zemlja okreće", rekao je Adhikari za CNN.
Nekoliko milisekundi dodatnog vremena dnevno može biti neprimetno za ljude, ali ima uticaj na tehnologiju.
Precizno merenje vremena je od vitalnog značaja za GPS, koji će imati svi sa pametnim telefonom, kao i za druge komunikacione i navigacione sisteme. Oni koriste visoko precizno atomsko vreme, zasnovano na frekvenciji određenih atoma.
Od kasnih 1960-ih, svet je počeo da koristi koordinisano univerzalno vreme (UTC) za postavljanje vremenskih zona. UTC se oslanja na atomske satove, ali i dalje ide u korak sa rotacijom planete. To znači da u nekom trenutku treba dodati ili oduzeti "prestupne sekunde" da bi se održalo poravnanje sa rotacijom Zemlje.
Neke studije su takođe sugerisale korelaciju između povećanja dužine dana i povećanja broja zemljotresa, rekao je Mostafa Kiani Šahvandi, autor studije i geonaučnik sa ETH Cirih. Ali veza ostaje spekulativna i potrebno je još mnogo istraživanja da bi se ustanovila bilo kakva jasna veza, rekao je za CNN.
U radu na istu temu objavljenom u martu zaključeno je da dok klimatske promene sve više usporavaju Zemljinu rotaciju, procesi u Zemljinom jezgru mogu biti važniji i zapravo ga ubrzavaju, skraćujući dužinu dana.
"Neto produženje dana"
"Ono što smo uradili je da odemo malo dalje i ponovo procenimo ove trendove", rekao je Šahvandi. Otkrili su da je bilo kakav uticaj rastopljenog jezgra nadjačao uticaj klimatskih promena.
Dankan Agnju, profesor geofizike na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu i autor martovske studije, rekao je da se nova studija još uvek uklapa u njegovo istraživanje, "i da je vredna jer proširuje rezultat dalje u budućnost i gleda na više od jednog klimatskog scenarija".
Džeklin Mekliri, pomoćnica profesora fizike na Univerzitetu Northeastern, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da novo istraživanje pomaže u razumevanju "decenijske debate o tome kakvu će ulogu, tačno, klimatske promene imati u promeni dužine dana".
Iako sada postoji opšta saglasnost da će klimatske promene doneti "neto produžavanje dana", rekla je ona za CNN, još uvek postoji neizvesnost o tome koji će procesi koji utiču na vreme dominirati u ovom veku. Ova studija zaključuje da su klimatske promene sada drugi najdominantniji faktor, rekla je ona.
To je otrežnjujući zaključak, rekao je Benedikt Soja iz ETH Cirih.
"Moramo uzeti u obzir da sada toliko utičemo na orijentaciju Zemlje u svemiru da dominiramo enad fektima koji su bili u akciji milijardama godina".
Komentari (0)