Evropa na udaru ekstremnog vremena: Pred nama najtoplije leto, stručnjaci apeluju da je potrebna hitna reakcija

Stručnjaci upozoravaju da evropski lideri treba da se pozabave zabrinjavajućim vremenskim trendovima širom kontinenta - i to brzo.

Vreme u Evropi ovog jula je zapravo priča o dve polovine.

Na severu kontinenta temperature su bile daleko ispod proseka, sa znatno više kiše nego što je to uobičajeno, dok se jug bori sa toplotnim talasima i šumskim požarima.

Samo u Belgiji, jun je bio deveti mesec zaredom sa više kiše nego inače, što je novi rekord za zemlju, najgori u poslednjih 119 godina. Sredinom juna za samo nedelju palo je kiše koliko inače padne za mesec dana, što je dovelo do poplava u nekoliko regiona.

Bio je to i mesec sa daleko manje sunca od prosečnog juna, što se oseća u većem delu severne Evrope, gde se temeprature još uvek bore da pređu granicu od 20 stepeni Celzijusa na mnogim mestima.

Dok stanovnici severa još uvek čekaju da započne tipično leto, južne i istočne zemlje se već suočavaju sa velikim problemima zbog ekstremnih vrućina.

AP Photo/Andy Wong

Najnoviji izveštaj EU Kopernikusovog monitora klime jasno pokazuje da je mesec bio globalno topliji od bilo kod prethodnog juna u istoriji.

Ustvari, to je bio 13. mesec zaredom koji je bio rekordno topao. Temperature površine mora u severnom Atlantiku takođe su porasle na najviši nivo u više od 40 godina.

Sveukupno, meseci od jula 2023. do juna 2024. bili su najtopliji ikada, sa 0,76 stepeni Celzijusa iznad proseka (1991-2020) i još 1,64 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka.

Na jugu su ekstremne temperature izazvale toplotne talase i požare.

Toplotni talasi sve češći

Španija, Italija i Grčka ostaju neke od najpopularnijih destinacija za letnji odmor. Razlog? Pružaju tip putovanja koji većinna Evropljana obično želi - odmor na suncu i plaži.

To su podaci Evropske komisije za putovanja (ETC), ali se neminovno postavlja pitanje može li ekstremna vrućina odvratiti turiste?

Čini se da može.

ETC je izvestio da je broj turista koji idu u južnu Evropu opao za 10 odsto od 2022. godine jer strah od klime i vremenskih neprilika počinju da se šire i među običnim ljudima.

Oni kažu da su ekstremni vremenski uslovi i poremećaji u saobraćaju "velika briga za 10 odsto Evropljana koji žele da putuju u narednim mesecima".

"79 odsto ispitanika navodi da prilagođavaju svoje navike putovanja u skladu sa klimatskim promenama. Sedamnaest odsto je reklo da će izbegavati destinacije sa esktremnim temperaturama, što je cifra koja se penje na 32 odsto kod starijih od 55 godina i ukazuje na to da su stariji putnici najviše zabrinuti zbog suočavanja sa visokim temperaturama", navode iz ETC.

Tanjug AP/Sean Kilpatrick/The Canadian Press via AP

Ove godine toplotni talasi su već pogodili delove Evrope ranije nego ikada pre.

Regioni Grčke, Kipra, Turske i Italije sredinom juna su već doživeli svoj prvi toplotni talas, a u nekim mestima su temperature bile za 10 stepeni više iznad sezonskog proseka. Ove ekstremne temperature dovele su do višestrukih smrtnih slučajeva, uključujući šest stranih turista koji su preminuli u Grčkoj od početka godine nakon odlaska na pešačenje. I drugi se vode kao nestali u sličnim okolnostima.

Visoke temperature u kombinaciji sa jakim vetrovima izazvale su šumske požare u blizini Atine, a u turskom gradu Izmir, stanovnici i turisti su bili primorani da se evakuišu iz svojih domova i hotela.

U Francuskoj, samo nekoliko nedelja pre početka Olimpijskih igara u Parizu, organizatori su, kako se navodi, zabrinuti za bezbednost sportista zbog mogućih rekordno visokih temperatura.

Sada su dozvolili zemljama učesnicama da kupuju prenosive klima uređaje kako bi osigurali da okruženje za njihove sportiste bude hladnije.

Sve više smrtnih slučajeva

Ekstremno vreme širom Evrope koštalo je života najmanje sedmoro ljudi u olujama u Švajcarskoj, Francuskoj i severnoj Italiji.

Ranije ovog meseca, tela tri osobe pronađena su nakon klizišta u oblasti Fontana u dolini Mađa na južnoj strani švajcarskih Alpa.

Veruje se i da je čoveka čije je telo pronađeno u hotelu u alpskom letovalištu Sas-Grund u Švajcarskoj, iznenadila poplava.

U pitanju je nekoliko smrtnih slučajeva koji su došli kao posledica obilnih padavina u južnim i zapadnim delovima Švajcarske.

AP Photo/Petros Giannakouris

I u severnoj Italiji poplave, grmljavine i klizišta izazvale su haos.

Italiajnski vatrogasci u severnom regionu Pijemont kažu da su već izveli oko 80 spasilačkih operacija od početka leta, evakuišući na desetine ljudi.

Samo u regionu Vale D'Aosta, nekoliko sela je ostalo izolovano zbog izlivanja potoka.

U severoistočnom francuskom regionu Obe poginule su tri starije osobe kada je drvo zgnječilo automobil u kojem su se nalazili tokom žestokih vetrova.

Šta je krije iza ekstremnog vremena u Evropi ovog leta?

Prema istraživanju komapnije Inverto, od 2021. do 2023. godine broj esktremnih vremenskih neprilika u Evropi godišnje se povećavao sa 11.442 na 16.956.

To podrazumeva pojavu velikih oluja sa gradom, jake kiše ili snežne padavine, udare groma, suše izazvane vrućim vremenom, pa čak i tornada.

Takvi događaji su destruktivni za ekonomiju i živote. Samo jedna odluja s gradom 2023. u blizini Valensije izazvala je štetu od 40 miliona evra.

Ali šta utiče na vreme u Evropi - i ogromne ekstreme?

Delimično su krivi klimatski fenomeni El Ninjo i La Ninja.

Dok se El Ninjo definiše kao fenomen iznadprosečnih temperatura površine mora i povećanih padavina u centranom i istočnom tropskom Tihom okeanu, on ima globalne efekte koji pogađaju Evropu.

Trenutno je svet u prelaznoj fazi između El Ninja i La Ninje - poznate kao "hladni događaj". Usred ove neutralne faze, još uvek vidimo kako El Ninjo vlada, donoseći astronomski visoke temperature okeana i vazduha.  

Utvrđeno je da oba fenomena imaju takozvani "domino efekat". To znači da vreme na jednom mestu može da promeni vreme na drugom. Na primer, smanjene padavine na jednom mestu u svetu, mogu izazvati obilnije padavine na drugom.

AP/Ben Margot

Evropa takođe oseća posledice klimatskih promena kao kontinent koji se najbrže zagreva.

Zapanjujuće je da se zagreva dvostruko više od globalnog proseka od 1991. godine, prema nedavnim podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO) i Kopernikusa.

Obe agencije su upozorile da Evropa treba da učini znatno više da smanji emisije štetnih gasova i nastavi prelazak sa fosilnih goriva. Dvadeset tri od 30 najtežih toplotnih talasa na kontinentu desila su se od 2000. godine, a pet od tog broja samo u poslednje tri godine.

Stručnjaci sada kažu da je vreme da se deluje kako bi se izbeglo više klimatskih katastrofa širom Evrope.