U kojim zemljama EU je podneseno najviše zahteva za azil tokom 2024: Ukupno manje aplikacija, Sirijci najbrojniji
Komentari
17/04/2025
-18:10
Broj zahteva za azil (onih koji prvi put apliciraju) u zemljama Evropske unije u 2024. godini iznosio je 912.000, što je pad od 13 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
Sirijci su bili najveća grupa koja je tražila zaštitu, sa 148.000 prvih zahteva, što čini 16 odsto od ukupnog broja zahteva u EU.
Sledili su ih Venecuelanci sa gotovo 73.000 zahteva i Avganistanci sa nešto više od 72.000.
Mađarska primila manje zahteva nego Lihtenštajn
Zahtevi za azil takođe su uključivali 36.000 maloletnika bez pratnje, od kojih je većina bila iz Sirije (32 odsto), Avganistana (16 odsto) i Egipta (8 odsto).
Četvrtina svih zahteva podneta je u Nemačkoj, dok je drugi po visini procenat bio u Španiji (18 odsto), zatim slede Italija (17 odsto), Francuska (14 odsto) i Grčka (8 odsto).
Podaci takođe uključuju zemlje van EU, kao što su Švajcarska, Island i Norveška.
Povezane vesti
Mađarska je bila zemlja koja je primila najniži broj zahteva u ukupnom broju – 25.
Najveći migracioni pritisak nosi Kipar
Kipar je suočen sa najvećim migracionim pritiskom, sa 7,2 prvih zahteva za azil na 1.000 stanovnika, dok je prosek Evropske unije - dva.
Zemlja je prošlog meseca sprovela veliku operaciju spasavanja na moru, kada je migrantima brod koji je prevozio najmanje 20 osoba potonuo 45 kilometara od obale mediteranskog ostrva, ostavljajući samo dvoje preživelih.
Operacija spasavanja sprovedena je usred rasta neregularnih prelazaka granica u istočnom Mediteranu, prema podacima agencije EU za zaštitu granica Frontex.
Po broju zahteva na 1.000 ljudi, Grčka je na drugom mestu posle Kipra sa 6,6, a slede Irska i Španija (po 3,4) i Luksemburg (3,2).
Kada je reč o državljanima Srbije, najviše zahteva upućeno je u Nemačkoj (1200), zatim u Francuskoj (365), a onda u Belgiji (120), pokazali su podaci Eurostata.
Komentari (0)