Zabrinjavajuće predviđanje naučnika: Najveći deo Venecije za sto godina biće pod vodom
Komentari21/06/2024
-07:25
Novo istraživanje italijanskih naučnika predviđa da će zbog podizanja nivoa mora, delovi Venecije do 2150. godine biti pod vodom.
Studija stručnjaka Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju analizirala je podatke o porastu nivoa mora u poslednjih dvadeset godina, koji pokazuju da se nivo vode oko Venecije podiže za oko pola centimetra godišnje.
Inače, grad se već decenijama bori sa čestim poplavama, zbog čega su postavljene i specijalne barijere u laguni na području od oko 550 kilometara kvdratnih, ali one prema mišljenju stručnjaka, neće biti dovoljne da uspore destruktivni proces.
Istraživači su kombinovali merenja na terenu sa satelitskim podacima o sleganju zemljišta, koje je zabeleženo 2008. i 2023. godine. Studija zaključuje da će neke oblasti grada biti trajno pod vodom do 2150. godine, uključujući i Trg Svetog Marka, koji će se prema sadašnjoj stopi rasta, biti prekriven sa 70 centimetara vode.
Zapadna strana, koja je poplavljena čak 58 puta u periodu između 2019. i 2023, biće najpogođenija, piše Euronews.
"Rast nivoa mora, naročito ubrzan sleganjem zemljišta, dovodi do sve ozbiljnije i rasprostranjenije erozije obale, povlačenja plaža i poplava, što ostavlja značajne ekološke i socioekonomske posledice po stanovništvo", kaže Marko Anzidei, istraživač Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju.
Kako se Venecija štiti od poplava?
Venecija već dugo testira sistem mobilnih barijera poznat kao MOSE na ulazima u lagunu, a očekuje se da će projekat biti potpuno operativan tek naredne godine.
S jakom plimom podižu se posebne brane, koje sprečavaju da voda uđe u lagunu i poplavi grad, ali je to "čudesno rešenje" ipak kratkoročno.
Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2021. godine predvideo je rast srednjeg godišnjeg nivoa mora do 2100. godine za između 28 i 55 centimetara u njihovim najoptimističnijim scenarijima o globalnom zagrevanju - a između 63 i 101 centimetar prema najpesimističnijim predviđanjima.
Mobilne barijere morale bi u tome slučaju toliko često da se podižu, da bi to dovelo do kolapsa pomorske industrije u laguni, a sama voda bi postajala ustajala močvara.
Grupa naučnika Univerziteta u Padovi zalaže se za bolju zaštitu takozvanih slanih močvara u laguni, koje se ponašaju kao štit od jakih plima, ali i moćan prirodni prečišćivač ugljendioksida.
Komentari (0)