Posle praznika – tone bačene hrane: Kako da trošimo pametnije i pomognemo drugima?

Nakon bogate praznične trpeze, u mnogim domaćinstvima ostaje višak hrane koji često završi – u kanti. Svakog dana se baci čak oko 600 tona hrane, a taj broj se znatno povećava u danima posle praznika poput Uskrsa. Konsultantkinja za cirkularnu ekonomiju Banke hrane Beograda Sanida Klarić kaže za Euronews Srbija da se u prazničnim danima baca i 20 do 30 odsto više hrane nego inače. 

"Samo na teritoriji Beograda, u prazničnim danima po glavi stanovnika se baci oko 400 grama hrane. Međutim, sama metodologija za izračunavanje količine bacane hrane je dosta raznovrsna i dosta je otežana. Zbog toga što zbirno bacamo otpad, bacamo ga u kontejnere gde se on meša sa drugim papirom i onda je ljudima koji prave tu metodologiju, po nekom uzorku, veoma teško odrediti koja je to količina hrane koja se baci u toku određenih datuma ", objašnjava Klarić. 

Osim očigledne materijalne štete, bacanje hrane, kaže ona, ima i dublje posledice – ekološke, ekonomske, ali i socijalne. 

"Bacanjem hrane mi, zapravo, bacamo i deo svog dana, koji smo mogli da provedemo sa porodicom ili u nečemu korisnijem. A pritom, zagađujemo životnu sredinu i propuštamo priliku da pomognemo nekome kome je ta hrana zaista potrebna“, naglašava Klarić. 

profimedia

UN agencija za zaštitu životne sredine (UNEP) navodi za 2024. godinu da prosečan stanovnik Evrope baci oko 130 kilograma hrane. U Srbiji je ta cifra nešto niža – oko 112 kilograma, ali navodi još jednom da su svi podaci upitni jer je teško precizno odrediti tačnu količinu bačene hrane. 

"Gotovo 20 odsto ukupne hrane u Evropi se baci, dok istovremeno oko 20 odsto ljudi živi na granici siromaštva. To je tačno poklapanje – kad bismo smanjili bacanje, mogli bismo pomoći onima kojima je najpotrebnije", kaže Klarić. 

Doniranje umesto bacanja 

Hrana se ne mora baciti, objašnjava ona, jer se ona može donirati. Banci hrane Beograd mogu se dostavljati proizvodi koji su u roku trajanja, originalno upakovani i sa čitljivom deklaracijom. 

“U našem zakonu o otpadu je upravo dizanje svesti i prevencija. Građani, baš kao i velike kompanije, mogu donirati hranu. Važno je samo da ona ispunjava osnovne uslove – da je bezbedna, upotrebljiva i upakovana, odnosno da ima deklaraciju", ističe Klarić. 

Banka hrane Beograda, članica evropske federacije banaka hrane, osim prikupljanja i distribucije hrane, aktivno se bavi i edukacijom. Kroz radionice, obuke i savetovanja, pokušavaju da promene način razmišljanja građana i kompanija. 

"Mi organizujemo radionice za zaposlene u kompanijama, ali i za građane. Ljudi uče kako da pravilno organizuju frižider, kako da koriste hranu kojoj ističe rok, kako da prepoznaju šta znači 'najbolje upotrebiti do'", navodi ona. 

Klarić podseća i na jedan neobičan, ali praktičan primer: korišćenje starog jestivog ulja. 

profimedia

"Mnogi to ulje sipaju u odvod, čime zagađuju životnu sredinu i zapušavaju cevi. Mi, u saradnji sa partnerima, od tog ulja pravimo domaće sapune – kroz edukativne radionice pokazujemo da ništa ne mora da se baci", kaže ona. 

Klarić dodaje jednostavne savete za sve nas: u kupovinu nikad ne idite gladni, uvek nosite spisak, a ostatke sa slavlja – podelite. 

"Pregledajte frižider pre odlaska u kupovinu. Pogledajte koliko dugo traju namirnice, pa onda planirajte spremanje ručka", rekla je ona. 

Niški srednjoškolci osmislili zdrav proizvod kojim smanjuju količinu bačene hrane

Međutim, još jedan način kako hrana može da se sačuva, osmislili su učenici Ugostiteljsko-turističke škole u Nišu. Naime, oni su osmislili zdrav, ekološki proizvod - kocku za supu od organskih ostataka hrane, bez veštačkih boja i ukusa, pisao je ranije Euronews Srbija.

Kako je tada menadžerka kompanije Milica Todorović rekla, na ideju su došli nakon istraživanja o tome koliko bacanje hrane ima nepovoljnih efekata na ekološku sredinu. To ih je motivisalo da na što bolji način iskoriste ostatke hrane i utiču na to da se pomenuta brojka smanji.  

Želeli su da naprave proizvod koji mogu da koriste i bebe, a kako bi se napravila ova zdravija varijanta kocke za supu sa visokom hranljivom vrednošću, đaci od sastojaka nakon tropa šargarepe i bundeve, dodaju celer, crni luk, peršun, biber, so, a zatim i lovorov list. 

"U tropu bundeve i šargarepe se nalazi mnogo minerala i vitamina koji bi u većini slučajeva bili neiskorišćeni i bačeni", rekao je tada jedan od učenika Vuk Jovančić.

Interesovanja ima, a ima i kažu, sve više đaka koji žele da im se priključe. Za ovu ideju osvojili su treće mesto na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija jugoistočne Srbije i predstavljaće Niš na nacionalnom prvenstvu u Beogradu. Detaljnije o ovoj priči čitajte u posebnoj vesti.

Slovenija će trgovačkim lancima zabraniti bacanje hrane

Inače, praksa čuvanja viška hrane je problem sa kojima se suočavaju i ostale zemlje u regionu ali i celom svetu.  Kako je Euronews Srbija  ranije pisao, pozivajući se na Tanjug, Slovenija će postati druga evropska zemlja koja će zabraniti bacanje hrane trgovačkim lancima, donošenjem zakona prema kome će hranu, koja je pred istekom roka trajanja ili je još dobra za upotrebu, biti donirana humanitarnim organizacijama.

Kako prenosi Agronjuz, u Francuskoj je 2019. godine stupio na snagu zakon koji nalaže supermarketima, velikim distributerima hrane, kao i proizvođačima, da ne smeju da bacaju jestivu hranu, a uskoro će njenim koracima krenuti i Slovenija.

profimedia

Inače, prema podacima koji su objavljeni u januaru prošle godine, prema programu UN za rasipanje hrane, Saudijska Arabija je na vrhu liste zemalja koje bacaju hranu, i na nju otpada čak 50 odsto takvog otpada u svetu, preneo je indijski TV kanal WION.

Saudijski ministar za životnu sredinu, vodu i poljoprivredu Abdul Raman bin Abdul Mosen al Fadli potvrdio je ranije ove podatke UN.

Al Fadli je istovremeno priznao da rasipanje hrane njegovu zemlju mnogo košta - 10,6 milijardi dolara godišnje.

Stopa rasipanja hrane premašuje 33 odsto, rekao je saudijski ministar, pozivajući se na podatke iz studije Nacionalnog programa za smanjenje rasipanja hrane.

Državna uprava za opštu bezbednost hrane, nakon objavljivanja izveštaja u oktobru prošle godine, pokrenula je sveobuhvatnu kampanju podizanja svesti da bi podstakla praksu odgovorne potrošnje.