Veliki uspeh Kine u istraživanju misteriozne strane Meseca: Sonda "Čang'e-6" sletela u Apolo krater

Komentari

Autor: Space

03/06/2024

11:26

Veliki uspeh Kine u istraživanju misteriozne strane Meseca: Sonda "Čang'e-6" sletela u Apolo krater - Copyright China National Space Administration/Xinhua News Agency via AP

veličina teksta

Aa Aa

Sonda "Čang'e-6" Kineske nacionalne svemirske agencije uspešno je sletela juče u Apolo krater na takozvanoj "tamnoj" strani Meseca, odakle bi trebalo da ponese uzorke na Zemlju. Kina je tako postala prva zemlja na svetu koja je dva puta sletela na udaljenu stranu našeg prirodnog satelita, nakon "Čang'e-4" misije iz januara 2019.

Ako sve bude išlo prema planu, misija će doneti i druge velike uspehe u istraživanju Meseca, jer je plan da se na Zemlji po prvi put ispitaju i uzorci prikupljeni tokom ove ekspedicije.

"Čang'e-6 misija je prva misija prikupljanja i vraćanja uzoraka sa daleke strane meseca. Uključuje brojne inženjerske inovacije, velike rizike i velike teškoće", saopštili su iz kineske svemirske agencije.

Komplikovano istraživanje daleke strane Meseca

Mesec sa Zemljom "pleše" u stabilnom gravitacionom odnosu, tako što se zarotira oko svoje ose otprilike za isto vreme, koliko mu je potrebno da opiše kružnicu oko naše planete. Zato Zemljani uvek vide istu stranu tog nebeskog tela.

Svaka lunarna misija pre "Čang'e-4" spuštala se na nama bližu stranu, jer je istraživanje te oblasti lakše, a komunikacija sa robotima na daljoj strani otežana. Kako bi prevazišli taj problem, kineski istraživači lansirali su posebne releje u orbitu Meseca zajedno sa svakom od "Čang'e" misija.

Nova sonda ušla je u orbitu Meseca četiri dana nakon poletanja, a zatim nekoliko nedelja provela pripremajući se za spuštanje na predviđeno mesto u Apolo krateru.

Sada, kada je spuštanje proteklo bez problema, plan je da nekoliko dana proučava svoje okruženje i prikupi oko dva kilograma Mesečeve prašine i kamenja sa površine i dubinskih slojeva tla, piše Space.

Materijal će zatim biti lansiran u lunarnu orbitu uz pomoć rakete koju je lender poneo sa sobom. Kutija sa uzorcima najpre će se spojiti sa orbiterom, a zatim se, ukoliko sve bude teklo kako je planirano, vratiti na Zemlju 25. juna.

Naučnici žele da proučavanjem prikupljenih materijala otkriju ranije nepoznate činjenice o istoriji i evoluiciji Meseca i dođu do odgovora na pitanje zašto se nama bliska i daleka strana našeg satelita toliko razlikuju jedna od druge.

Na primer, tamne vulkanske oblasti, poznate kao "mora" vrlo su rasprostranjene na bližoj strani, ali su vrlo retke na "mračnoj" iz razloga koji su i dalje nepoznati.

Veliki lunarni snovi

"Čang'e" program, koji je dobio ime po kineskoj boginji Meseca traje već sedamnaest godina. "Chang'e-3" imao je prvi uspešan let do mesečeve površine krajem 2013. godine, a nakon sletanja četvrte misije na dalekoj strani Meseca, usledilo je i uspešno vraćanje uzoraka sa bliže strane nebeskog tela u misiji "Chang'e-5" krajem 2020. godine.

To nije kraj. Kinezi već planiraju lansiranje "Chang'e-7" misije 2026. godine, kada bi trebalo da istraže resursni potencijal južnog pola Meseca, za koji se smatra da sadrži velike zalihe vode. Dve godine kasnije, u planu je i osma misija, koja će testirati upotrebu tih resursa na licu mesta, na primer, u izgradnji struktura od lunarne prašine i kamenja.

Kina planira i da pošalje prvu posadu na Mesec i to 2030. godine i u toj dekadi izgradi Međunarodnu lunarnu istraživačku stanicu u saradnji sa Rusijom, Belorusijom i Pakistanom.

Slične planove imaju i Sjedinjene Američke Države sa "Artemis" odnosno "Artemida" programom, koji predviđa spuštanje astronauta na tlo Meseca 2026. godine. Oni takođe rade na diplomatskom okviru poznatom kao "Artemis Accords" za međunarodnu saradnju u istraživanju našeg jedinog prirodnog satelita koji je do sada potpisalo više od četrdeset zemalja.