Igre 
Kako je francuski onkolog spasao jugoslovenske naučnike i izveo prvu transplataciju koštane srži na svetu
Komentari07/09/2021
-22:05
Naučnik Radojko Maksić je postao prva osoba kojoj je izvršena transplantacija koštane srži, nakon što je zajedno sa svojim kolegama slučajno izložen smrtonosnoj dozi zračenja pri radu sa reaktorom u Nuklearnom institutu u Vinči, 15. oktobra 1958. godine.
Radni dan u Institutu mladim naučnicima je počeo kao i svaki drugi, međutim rutinu su omeli brojači koji su pokazali previsoke vrenodsti.
Radojko Maksić, Roksanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević, Stjepan Hajduković i Života Vranić, boravili su u laboratoriji, u zaštitnoj opremi kada je došlo do nesreće koja je u istoriji upamćena kao "Vinča akcident".
Nagomilani pritisak dovao je do pucanja reaktora i ispuštanja snažnog obima radioaktivnih čestica u okolinu. Maksić i Vranić su zaustavili reaktor i time sprečili rizik od znatno veće katastrofe, ali je za prisutne naučnike već bilo kasno, piše Nacionalna Geografija.
Reaktor nije imao sistem automatskog zaustavljanja pri natkritičkom radu niti uređaj koji to signalizira, a rukovodilac projekta je dozvolio atomistama da rade iako ih je upozorio na te nedostatke.
Istog dana u Centru za profesionalne bolesti u Beogradu zatraženo je hitno medicinsko zbrinjavanje šest mladih atomista, a od tog trenutka je započela borba za njihov život, koja će se završiti prvom uspešnom transplantacijom srži na svetu, zahvaljujući kojoj je petoro njih i preživelo.
Wikipedia.org/U.S. Department of Defense
Beogradski lekari nisu imali iskustva u lečenju ozračenosti, stoga je tadašnji direktor Instituta, dr Pavle Savić, odlučio da naučnike pošalje u Institut Kiri u Pariz.
Povezane vesti
Dr Savić je, srećom, bio veoma uvaženi akademik i znao je da u tom institutu rade njegovi nekadašnji profesori i saradnici Iren i Federik Žolio Kiri, te je ubrzo uspeo da pošalje naučnike tamo na lečenje.
Pacijenti su već 16. oktobra, avionom Jata, bili hitno prebačeni, a tu ih je dočekao francuski onkolog Žorž Mate koji je eksperimentisao na potpuno nepoznatoj metodi lečenja – presađivanja koštane srži.
Od jedinog izlaza do novog poglavlja u medicini
Profesor Mate odlučio je da isproba tu metodu na mladim Jugoslovenima, koji su u tom trenutku bili uzrasta između 24 i 26 godina. Počeo je da traži davaoce srži u Parizu. Iako su potencijalni donori bili upozoreni da je metoda do tada samo isprobana na životinjama, petorica Francuza su pristali da daju svoju koštanu srž za ovu operaciju.
"Nije bilo drugog izlaza – ili da nam se presadi koštana srž, ili nema izlaza. Prvo davaoci, a onda i vešte ruke doktora Matea su učinile svoje", rekao je za RTS fizičar Radojko Maksić, koji trenutno ima 88 godina.
Printskrin/Youtube/KTV Televizija
Prva transplantacija je izvršena 11. a poslednja 15. novembra 1958. godine, čime je dr Mate otvorio potpuno novo poglavlje u razvoju medicine.
"U to vreme, kao da ste seli na bicikl pa krenuli na mesec – tako je to izgledalo sa onom tehnologijom i onim znanjem. Ishod je bio potpuno neizvestan. Najveća misterija je bila šta će se desiti sa donorima", kaže onkolog za RTS Vladimir Kovčin.
Jedini pacijent koji nije preživeo bio je Života Vranić, student generacije Prirodno matematičkog fakulteta, koji je zbog odluke da zaustavi reaktor bio i najizloženiji zračenju.
Povezane vesti
Dr Mate je preminuo na godišnjicu nuklearne katastrofe
Mate je bio počasni član Kraljevskog medicinskog udruženja u Velikoj Britaniji i Njujorške akademije nauka, a ušao je i u najuži izbor za Nobelovu nagradu za prvu uspešnu transplantaciju koštane srži u svetu.
Posle spasavanja Jugoslovena ostao u kontaktu sa Beogradom – zbog zasluga za razvoj medicine i pomoći gradjanima Srbije, 7. maja 1981. godine izabran je za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a kasnije je održao nekoliko predavanja u SANU.
Žorž Mate će u istoriji ostati upamćen kao prvi onkolog koji je uspešno izveo alogenu transplantaciju kožtane srži, a preminuo je 15. oktobra 2010. godine na 52-godišnjicu akcidenta u Vinči.
Wikipedia.org/U.S. Department of Defense
U Nuklearnom institutu "Vinča" postoji spomen-ploča u znak sećanja i zahvalnosti kako onkologu, tako i donorima koji su spasili teško ozračene srpske naučnike.
Povezane vesti
"Posle jednog akcidenta koji je bio za žaljenje bili smo svedoci lepe priče o solidarnosti i prijateljstvu između Francuske i Srbije, i primeru izvanredne hrabrosti kako naučnika iz Srbije koji su bili ozračeni, tako i njihovih donatora Francuza", rekao je povodom otkrivanja ploče 2018. godine ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.
Komentari (0)