Igre 
Pre vek i po mađarski lekar prvi je uveo obavezno pranje ruku u bolnici, medicina skeptično gledala na njegove teze
Komentari13/08/2021
-12:59
Redovno pranje ruku je deo naše svakodnevnice koju najčešće obavljamo bez razmišljanja, ali tokom prve polovine XIX veka takav čin bi bio sasvim neobičan. Doktor koji je prvi ukazao na važnost pranja ruku — Ignac Zemelvajs umro je na današni nad 13. avgusta 1865. godine.
U Evropi tokom 1840-ih godina veliki broj majki umirao je od tzv. porođajne groznice. Usprkos najboljoj medicinskoj nezi koja je tada bila dostupna, mnoge žene su obolevale i umirale ubrzo nakon porođaja.
Mađarski lekar Ignac Zemelvajs pokušao je da otkrije kako se to dešava.
Zemelvajs je radio u Opštoj bolnici u Beču, u kojoj su postojala dva odvojena porodilišta. Primetio je da je stopa smrtnosti usled groznice bila daleko niža kada su samo babice pomagale u porođaju, dok su žene prepuštene lekarima i studentima medicine umirale u dvostruko većem broju, piše Nacionalna Geografija.
Zemelvajs je hteo da testira nekoliko svojih teorija — u početku je slutio da bi sram zbog prorođaja pred muškim lekarom mogao da bude uzrok koji izaziva ovaj fenomen. Takođe je pretpostavljao da bi prisustvo sveštenika moglo da plaši žene.
Ipak, na kraju je utvrdio da nijedan od ovih faktora nije bio pravi problrm.
Čestice patogena na rukama
Kada je zaključio šta definitivno nije uzrok zaraze uspeo je pronađe "pravog krivca".
Povezane vesti
Svakog jutra, lekari su u bolnicama pomagali svojim studentima pri obdukcijama, a u popodnevnim časovima su običn radili u porodičištu. Babice, s druge strane, nisu imale kontakt sa leševima i gotovo nisu ni napuštale svoja odeljenja.
Zemelvajs je pretpostavio da su lekari i studenti prenosili čestice sa tela preminulih na porodilje, što je izazivalo zarazu. U to doba, za raziliku od savremene prakse, lekari nisu prali ruke pre vizite, te su se patogeni veoma lako i brzo širili.
Teorija o patogenima još nije bila razvijena, pa je Zemelvajs te mikroorganizme nazvao "razgradnjom životinjske organske materije".
Obavezno pranje ruku i kritike kolega
Nakon što je Zemelvajs uveo pravilo obaveznog pranja ruku u bolnici, stopa mortaliteta kod žena koje su porađali lekari opala je sa 18 na 2 odsto, a kada su i medicinski instrumenti počeli da se peru ta brojka se dodatno smanjila na 1 odsto.
Međutim, osoblje u bolnici i dalje nije htelo da prihvati da su lekari bili krivci, verovali su da se infekcije šire vazdušnim putem, a pripisali su nisku stopu smrtnosti novom ventilacionom sistemu, piše porsta New Scientist.
Zemelvajs se kasnije zaposlio kao šef akušerstva u Budimpešti, gde je ponovo uspeo da smanji smrtnost zahvaljujući pravilu o obaveznom pranju ruku.
On je 1861. godine objavio i knjigu o svojim otkrićima, i o tome kako sprečiti dečju groznicu, ali je tadašnja medicina loše prihvatila njegove teze.
Povezane vesti
Posle nekoliko negativnih recenzija, Zemelvajs je počeo da se obračunava sa svojim kritičarima u otvorenim pismima, koja su bila puna gorčine, očaja i besa.
Tokom 1865. godine, njegovo javno ponašanje postalo je "uznemirujuće i sramotno" za njegove saradnike — lekar je počeo da pije izbegavao je svoju porodicu i često je bio viđen u društvu prostitutki.
Jula 30. Zemelvajs je bio smešten u Institut za mentalno zdravlje u Austriji gde je proveo samo dve kratke nedelje, budući da je 13. avgusta 1865. godine preminuo u 47. godini.
Povezane vesti
Ubrzo posle njegove smrti, medicina je počela da ceni Zemelvajsov rad, a njegove teze značajno su doprinele i razvijanju teorije o patogenima Luja Pastera, koja nam je pomogla u razumevanju procesa širenje bolesti.
Iako su već 1870-ih hirurzi počeli da dezinfikuju ruke pre operacije, značaj koji pranje ruku predstavlja za javno zdravlje tek u XX veku bilo prepoznato. Medicinski fakultet u Budimpešti danas nosi Zemelvajsovo ime.
Preporuka za vas
Komentari (0)