Ko su bili Varjazi – Neustrašivi ratnici koji su kontrolisali plovne puteve od Baltika do Crnog mora

Vikinzi, koji su u 9. veku i dalje živeli u Skandinaviji, bili su poznati kao vešti moreplovci. Jedan deo ovog naroda uputio se, tako, ka istoku u pohodu za novim zemljištem i toplijim krajevima, jer je ovaj deo bio prošaran rekama i idealan za plovidbu. Oni su poznati i kao Varjazi.

Po dolasku u zemlje Slovena, Varjazi su brzo pokorili lokalno stanovništvo. Već sredinom 9. veka imali su pod svojom vlašću skoro sve plovne puteve od Baltika do Crnog mora.

Jedan od vođa Varjaga, po imenu Oleg, pokorio je tada još malo mesto zvano Kijev 882. godine. Ubrzo je video kakve sve prednosti nudi ova lokacija, pa je odlučio da upravo Kijev bude baza oko koje će graditi još veća naselja.

Ubrzo je Kijev postao trgovinski centar tog područja. Međutim, nisu se Varjazi bavili samo trgovinom - često su odlazili u pljačkaške pohode prelazeći na teritoriju Vizantije, ili radili kao unajmljeni vojnici.

Varjazi pritiču u pomoć

Njihovo prisustvo u Vizantiji se oseća nešto više tek od druge polovine 10. veka, kada je sklopljen save između Kijevske Rusije i Vizantije. Kijev se tada obavezao da će pomagati Vizantiji u slučaju da im je neophodna njihova vojska.

Već 988. godine, Varjazi su morali Vizantincima da priteknu u pomoć. General Varda Foka se pobunio protiv Vizantijskog carstva i pošao na cara Vasilija II, kome je Kijev poslao u pomoć 6.000 vojnika.

Vasilije II odbio je napade suparnika, a od tada su varjaški vojnici postali poznati kao veoma dobri ratnici. 

Car Vasilije II je iste godine oformio Varjašku gardu - nju su činili Varjazi koji su bili njegovi lični telohranitelji. Ovo je učinio delom zbog njihovog čuvenja, a delom i zbog toga što nije baš imao poverenja u vizantijske vojnike, koji su bili na glasu kao potkupljivi.

U 10. i početkom 11. veka, Varjašku gardu uglavnom su činili ratnici iz Švedske, Danske, Norveške i sa Islanda.

Sredinom 11. veka, u Varjašku gardu dolazi sve više pripadnika anglosaksonskog naroda, a do 1100. godine uglavnom su je oni i sačinjavali.

Bilo da su u pitanju varjaški Normani ili Anglo-Saksoni i drugi Germani, jedna stvar je bila sigurna - njihova zakletva da će služiti i čuvati vizantijskog cara do smrti.

Harald Nemilosrdni

Verovatno najpoznatiji ratnik iz Varjaške garde je Harald Sigurdson, poznatiji kao Harald Hardrad ("Harald Nemilosrdni").

On se borio u bici kod Stikleste 1030. godine, a nakon tog poraza je prvo pobegao u Kijevsku Rusiju. Tu ga je primio princ Jaroslav Mudri, na čijoj strani se borio nekoliko godina.

Posle boravka u službi Jaroslava Mudrog, Harald je 1033. godine završio u Carigradu, sa još oko 500 ratnika.

Wikimedia/Colin Smith

Tu se priključio Varjaškoj gardi, i ubrzo postao njen komandant. Iako je, zbog svoje funkcije, trebalo uglavnom da bude uz cara, istorijski izvori tvrde da je Harald bio "skoro na svakom bojnom polju u carstvu", zaradivši tako zvanje neustrašivog ratnika.

Desetak godina kasnije, vratio se još jednom u Kijevsku Rusiju, gde je ostao sve do povratka u Skandinaviju 1045. ili 1046. godine.

Kako je islandski pesnik Tjodulf Arnorson zapisao, "u povratku je Hardradov brod bio prepun zlata".

Prvobitno se iskrcao u Švedskoj, gde se sastao sa nekoliko saboraca i 1047. konačno postao kralj Norveške i Danske.