Igre 
Srbija i Hrvatska - rat za poeziju: Različiti pogledi iz Beograda i Zagreba na dubrovačku književnost
Komentari16/02/2022
-23:00
"U Latinskoj Americi su neki divlji narodi ratovali oko nogometa, a mi bismo mogli oko poezije", napisao je književnik Miljenko Jergović, komentarišuću rasprave između Srbije i Hrvatske oko toga kome pripada književnost starog Dubrovnika.
Jergović kaže i da je dubrovačka književnost onoliko nečija, koliko se taj neko njome bavio i koliko ju je kao stvarni čitatelj i interpretator doživljavao svojom.
"I drugo, svaki navijač ili navijačica mokroga dresa i opijene glave odlučno će odbiti da išta 'naše' pripada i 'njima', ali će rado i spremno nešto što je 'njihovo' pripisati i 'nama'", piše Jergović.
Dubrovačka književnost je tema oko koje već duže raspravu vode naučnici, ali i političari, a novi povod za obnovu ove rasprave bio je srpski Zakon o kulturnom nasleđu i član 23. u kom se navodi da staru i retku bibliotečku građu čine "izdanja dubrovačke književnosti koja pripadaju i sprkosj i hrvatskoj kulturi, zaključno sa 1867. godinom."
O različitim pogledima iz Beograda i Zagreba na kulturno nasleđe u emisiji Euronews veče govorili su Dragan Stanić, književnik, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske, i Mateo Žagar, profesor na Katedri za staroslavenski jezik i hrvatsko glagoljaštvo Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.
Prema rečima predsednika Matice srpske, pitanje kome pripada dubrovačka književnost čuje se "onoliko često koliko je zapravo primitivnih političkih oblika mišljenja prisutno kod Hrvata i to mnogo češće nego kod Srba".
"Taj politički primitivizam koji specifične kulturološke slučajeve, kao što je Dubrovnik, nije u stanju da sagleda na onakav način kao što je ta složenost problema. Kod Srba je to u dobroj meri neutralisano kritičkim dejstvom same nauke, a kod Hrvata vidimo koliko to vrlo teško ide i koliko je mišljenja koja ne mogu nikako naučno da se utemelje", istakao je Stanić i dodao da stručnjaci i u Hrvatskoj dobro znaju kako stoje stvare, ali da njih treba pitati zašto nemaju veći uticaj na političku javnost, društvo i državu kojoj pripadaju.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Stanić smatra da je obavezujuće mišljenje koje su sami Dubrovčani imali o sebi, te da im se ne sme nametati "naša perspektiva". Prema njegovim rečima, Dubrovčani su imali svoje osećanje identiteta, koje proizlazi iz činjenice da su bili etnička mešavina.
"Kad govorimo o starom Drubrovniku, onom koji je nastao na početku srednjeg veka, znamo da je nastao kao grad u kom su, s jedne strane, bili Romeji - mešavina latinskog i grčkog stanovništa, a s druge strane, u zaleđu je bilo slovensko stanovništvo koje je s vremenom prodiralo sve više oko i u sam grad, postajući sve izrazitije", objašnjava Stanić i navodi da je stari Dubrovnik u mnogo pogleda bio vezan za Srbe i srpsku državu.
Stanić: Stari Dubrovnik ne može se smatrati samo hrvatskim ili samo srpskim nasleđem
"Dubrovačka Republika bila je specifična državna organizacija i sa specifičnom tradicijom, drugačijom od srpske, ali i odvojenom od Hrvata. Ako pitamo stare Dubrovčane, a pitamo ih, i nalazimo u dokumentima, oni su imali vrlo jasne stavove - za njih su Hrvati bili slovensko pleme koje živi severno od Ušća Cetine u Jadransko more, i retko su imali kontakte s njima, ali jesu imali tu vrstu osećanja koje je proizilazilo iz njihove identifikacije sa slovinstvom", kazao je Stanić u emisiji Euronews Veče i zaključio rečima:
"Jedino ispravno rešenje je konstatovati da je stari Dubrovnik, pripadao zajedničkom slovenskom nasleđu koje nije nacionalno definisano do kraja. Krajem 19. veka, kada su bili prisiljeni da se izjasne, govorili su da su filološki Srbi. Oni su, dakle, bili bliži Srbima nego Hrvatima. Danas, oni će u ogromnoj većini reći da su Hrvati i to nije sporno. Ali ovo staro se ne može smatrati delom samo hrvatskog ili samo srpskog kulturnog nasleđa."
Stanić ističe da je ono što je u zakonu pomenuto u vezi sa dubrovačkom književnošću naučno utemeljeno i da to dobro zna svaki ozbiljni hrvatski naučnik.
"Kada bi bilo moguće da se rasprava vodi, recimo na stranicama Letopisa Matice srpske, a evo i ovog puta pozivam celokupnu naučnu i kulturnu javnost, ko ima relevantna saznanja da kaže na tu temu, neka pošalje i mi ćemo to objaviti, i učiniti da dođemo do produktivnog dijaloga.
Samo posle jednog ozbiljnog dijaloga, kada sve ovo loše nasleđe postane prošlost, mi ćemo u ambijentu nove Evrope moći da stvorimo situaciju u kojoj je moguće normalno razgovarati o toj temi, a da ona ne izaziva neutemeljene i suvišne reakcije, kao što su ove političke koje dolaze iz Hrvatske", poručio je predsednik Matice srpske.
Povezane vesti
S druge strane, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, smatra da su poštovanje i uvažavanje preduslov da se razgovara o dubrovačkoj književnosti.
"Ali kako je pretpostavka da je sve što je štokavsko zapravo srpsko, onda ne znam dokle može taj razgovor teći", izjavio je u emisiji Euronews veče Žagar.
Euronews Srbija
Napitanje da li Srbija prisvaja dubrovačku književnost zbog toga što je u Zakonu o kulturnom nasleđu ugrađena rečenica da književnost starog Dubrovnika pripada i srpskoj književnosit, Žagar odgovara da je pitanje, pre svega, koliko u svemu tome ima politike.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, u tradiciji srpske filologije Dubrovnik nije oduvek bio integrativni deo srpske književnosti, pa kada je reč o ovom sada prisvajanju trebalo bi se pitati zašto i u okviru čega se to događa.
Žagar: Očigledna politička platforma
"Kada to sve tumačimo i sagledavamo u kontektsu definisanja hrvatskog jezika kao srpskog, čega smo takođe svedoci u poslednje vreme, kada sagledavamo pitanje bunjevačkog jezika kao službenog jezika, kada smo definisali objavljivanje dubrovačke književnostu u okviru izdanja Matice srpske, onda je zaista očigledna svojevrsna politička platforma iza toga", ističe Žagar.
Profesor iz Zagreba smatra da struka ne može puno reći o tome jer pitanje dubrovačke književnosti nadmašuje pitanje struke.
"Drago mi je da dubrovačka književnost bude prisutna u udžbenicima srpskih školaraca. Međutim, definitivno ne mogu pristati niti kao političko biće, ni kao stručnjak, jer veze dubrovačke književnosti sa srpskom kulturnom zasigurno nisu kanonskog ranga. Sa hrvatskom daleko više jesu i daleko intenzivnije, i dubrovačka književnost u hvratskoj književnosti predstavlja osnovu, zapravo bez dubrovačke književnosti ne postoji osnova hrvatske filologije i hrvatske istorije književnosti. Dubrovačka književnost ima čvrste veze, posebno početkom 20. veka, sa srpskom i to je neosporno. Ali njen status u srpskoj istoriji književnosti ne može biti jednakog ranga i ne može biti jednako važan. Na kraju, imate i pitanje savremene identifikacije Dubrovnika", zaključio je Žagar.
Profesor iz Zagreba je istakao i to da političari sa svojim ostrašćenim nastupima jedva čekaju ovakve prilike.
"Kao što je politika u Srbiji sigurno jedva dočekala da dubrovačku tradiciju uvrsti u pomenuti zakon, tako politika s ove strane jedva čeka da ukaže na taj postupak kao znak svojevrsne agresije i kontinuiteta, i teritorijalnog posezanja Srbije ne samo na Dubrovnik, već i na Bosnu i delove Hrvatske, već po poznatom principu da sve što je štokavskog jeste srpsko. I naravno da su na to alergički i Hrvati i Bošnjaci. I s tim se sigurno računa kada se promoviše ovakav odnos prema dubrovačkoj književnosti", kazao je Žagar.
Podsetimo, Ministarstva kulture i informisanja Srbije je član zakona koji je izazvao buru reakcija obrazložio rečima da je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Beogradskom univerzitetu, Matici srpskoj i drugim naučnim institucijama utvrđeno da je stara dubrovačka književnost jedinstvena pojava kod južnih Slovena koja ima svoje osobenosti i predstavlja veliko zajedničko dobro. Na osnovu jezika na kome je napšisana može istovremeno da bude i srpska i hrvatska.
Hrvatska ministarka kulture, Nina Obuljen Koržinek, reagovala je rečima da je u pitanju "mitomanija i potreba da se svojata hrvatska kulturna baština, posebno dubrovačka književnost."
"To je neprihvatljivo i stručno neutemljeno. Oni su uneli u zakon odredbe po kojima dubrovačka književnost pre 1867. godine ima nekakvu kao dvostruku pripadnost - i hrvatsku i srpsku - što je potpuna besmislia", izjavila je Nina Obuljen Koržinek.
Nedavno je na HRT o ovoj temi govorio i Mario Jareb, potpredsednik Matice hrvatske, koji je rekao da je Dubrovnik "uvek bio i meta velikosrpskih prisezanja".
"I dubrovačka književnost kao jedan od najvećih domena hrvatske kulture, s obzirom na to da u to doba Srbi imaju gusle, rakiju i prasetinu, nemaju ništa slično što bi ih svrstalo među druge evropske narode", rekao je Jareb.
Savremeni književnik i leksikograf iz Dubrovnika, Vlaho Bogišić, izjavio je pak da je "zagrebačkoj gospodi verovatno ipak jasno koliko je površno i licemerno galamiti o važnosti Dubrovnika u modernoj konstituciji koju inače svode na samo njima razumljivu konceprciju nacionalnog identiteta, pa još kao to vole poentirati upravo kulturnog, tek kada se Dubrovnika po vlastitom psihogramu sete Srbi."
Preporuka za vas
Komentari (0)