Milanović: Dubrovačku kulturu je nemoguće oteti, budite i hladni, pomalo i oholi

Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je danas u Dubrovniku da u Srbiji prema dubrovačkoj književnosti "vlada konstanta kulturnog prisvajanja šleperskog tipa".

Milanović je komentarišući srpski Zakon o kulturnom nasleđu, u kojem stoji da dubrovačka književnost pripada i srpskm i hrvatskom nasleđu, kaže da je "dubrovačku književnost i kulturu nemoguće oteti".

"Na sigurnom smo. Budimo ponosni što neko to želi, a da ne može. Poistovećivanje Srba s dubrovačkom književnosti i istorijom je nikakvo. Neka žive u iluziji. Mi ne pokušavamo da prisvojimo Stefana Lazarevića ili Stevana Dečanskog. Budite i hladni, pomalo i oholi", naveo je Milanović, koji u Dubrovniku boravi povodom praznika svetoga Vlaha i Dana Grada.

Podsetio je da mnogi Hrvati identitetom potiču iz BiH, gde se događa ono što, kako je naveo, nije dobro niti vodi prema dobrom.

"Hrvatski politički narod treba našu podršku i solidarnost. Godinama smo slušali tuđe prekore, ultimatume, želje i pozdrave, a mi smo strpljivo i krotko radili svoj posao. A sad, potpuno svesni ko smo, imamo pravo da civilizovano postavimo zahteve i iskažemo svoj stav. Onaj ko na to nije spreman, ne koristi državu kako treba da je koristi", poručio je Milanović.

I izaslanica hrvatskog premijera i ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek ponovo je kritikovala Srbiju zbog Zakona o kulturnom nasleđu.

Ona je rekla da su se Dubrovnik i dubrovačka kulturna baština nedavno našli na meti, kako je navela, "srpskih prisvajača i otimača, istih onih koji su pre 30 godina Dubrovnik zasipali granatama".

Povezane vesti

Aktuelno iz kulture

Zakon o kulturnom nasleđu Srbije zbog kojeg se bune u Hrvatskoj: Kome pripada dubrovačka književnost

Iz Hrvatske pozivaju da se odustane od prisvajanja njihove baštine, a iz Srbije kažu da je književnost starog Drubrovnika zajedničko nasleđe

30/01/2022

22:03

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/35288/zakon-o-kulturnom-nasledu-srbije-zbog-kojeg-se-bune-u-hrvatskoj-kome-pripada-dubrovacka-knjizevnost/vest

pročitaj celu vest

Region

Hrvatska najavila notu Srbiji zbog Zakona o kulturnom nasleđu, Ministarstvo: Sporna definicija iz 2011. godine.

Hrvatska će zvaničnom Beogradu uputiti notu putem Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, odnosno Ambasade Hrvatske, kaže ministarka

20/01/2022

16:37

https://www.euronews.rs/evropa/region/33950/hrvatska-najavila-notu-srbiji-zbog-zakona-o-kulturnom-nasledu-ministarstvo-sporna-definicija-iz-2011-godine/vest

pročitaj celu vest

"Vlada RH znaće da zaštiti hrvatske interese, kao i svaki građanin Dubrovnika. Dubrovačka književnost renesanse i baroka zauzima posebno mesto u hrvatskoj kulturi. Dubrovački pisci su stubovi hrvatskog kanona, a idiom dubrovačke književnosti bio je jedan od krunskih argumenata u jezičkoj standardizaciji, kao i uzor hrvatskim obnoviteljima i kreatorima nacionalne ideje. To znamo svi mi, a znaju i prisvajači", rekla je Obuljen Koržinek, prenela je Hina.

Šta se zapravo dogodilo

Pitanje ko polaže pravo na dubrovačku književnost - izazvalo je pravu buru pre svega u hrvatskoj, ali i srpskoj javnosti, nakon što je Zakon o kulturnom nasleđu, usvojen u decembru u Skupštini Srbije, u Zagrabu ocenjen kao problematičan i sporan.

Inicijalna kapisla za novu rudnu svojatanja zapravo je stav u članu 23. zakona koji definište staru i retku bibliotečku građu i u kome se navodi da je čine "izdanja dubrovačke književnosti koja pripadaju i srpskoj i hrvatskoj kulturi, zaključno sa 1867. godinom".  

profimedia

I dok hrvatski kritičari smatraju da se pomenutim zakonom "još jednom potvrđuje velikosrpski projekat", stručna javnost u Srbiji smatra da su takve ocene neutemeljene, jer književnost starog Dubrovnika pripada obema nacionalnim književnostima, i hrvatskoj i srpskoj.

"Ukoliko istinski razumemo duh starog Dubrovnika i ukoliko uvažavamo njihovu autentičnost i specifičnost, te ukoliko ne pokušavamo u potpunosti da prekrojimo i falsifikujemo njegovu stvarnost, onda bi najtačnije, najargumentovanije i najpravednije bilo stari Dubrovnik i njegovu književnost smatrati zajedničkim nasleđem Srba i Hrvata", smatra prof. dr Dragana Stanića (Ivan Negrišorac), predsednik Matice srpske, a detaljnije o ovom sporu pročitajte u posebnoj vesti.