Tara Manić: Predstava "Strah i nada" preispituje sadašnjicu kroz više priča

Predstava "Strah i nada" rediteljke Tare Manić početkom marta je premijerno izvedena u Gradskom pozorištu Čačak.

Manić je rekla da komad nemačkog pisca Franca Ksavera Kreca "zaslužuje ponovo čitanje i preispituje današnjicu kroz više različitih priča, jer je tekst pisan kao omnibus". 

"Krecov odnos prema duhu vremena mi se učinio kao pogodno polje da progovorimo o današnjici", rekla je Manić u intervjuu za Tanjug.

Prema njenim rečima, jedna od najdivnijih stvari vezanih za Gradsko pozorište Čačak, koje nema svoj ansambl, jeste mogućnost da se angažuju glumci koji najviše odgovaraju likovima. 

"Tako da sam imala priliku da sarađujem sa vrsnim glumcima. Nose u punoj meri rediteljski stil ove predstave. To su Aleksandar Đinđić, Filip Milićević i Bratislav Janković, uz glumice Ivanu Terzić i Nevenu Kočović", istakla je rediteljka.

Tanjug/Jadranka Ilić

S obzirom da predstava govori o radnicima zamišljene fabrike reciklaže, u centru priče su "odnos pojedinca prema radu, prema otkazu i uopšte prema radničkim pravima".

"Radovala bih se, da u predstavu ima priliku da pogleda što više publike u gradovima van Beograda", dodaje Manić 

Ona je rekla da se trudi da režira predstave kada joj okolnosti omogućuju da progovori o stvarima koje se nje lično tiču.

Rediteljka je dodala da će nastaviti da se bavi pričama i ženskim likovima, kroz koje može da progovori o današnjici i iskustvu koje kao žena živi danas. 

Upitana kako vidi budućnost pozorišta u vreme tehnoloških revolucija, Manić je rekla da je "digitalizacija mala stvar u odnosu na moć pozorišta i na iskustvo živog čoveka i odnose živih ljudi na sceni".

"Digitalizacija može da utiče na našu koncentraciju, strpljenje, mogućnost da se prate neke delikatne, duge priče, ali i dalje je samo iskustvo pozorišnog čina i ono sa čim izlazimo kao gledalci iz pozorišta, nešto čemu ništa drugo ne može da parira", ocenila je rediteljka.