Mesto gde je "Bog poljubio zemlju": Priča o manastiru Savina, svetinji Boke Kotorske
Komentari19/04/2025
-22:21
"Sva je Boka lepa, svaki je kutić njen za divljenje, ali jedno je mesto najlepše, jedno je utočište najsvetije, na jednome negolemom prostoru usredsredio je Tvorac Sveta sve lepote prirodne. To mesto, taj mali Edem, jeste manastir Savina", tako o ovom delu primorja pisao vladika Nikolaj Velimirović, kada je posetio manastir početkom 20. veka i beleži da je na tom mestu "Bog poljubio zemlju".
Smešten u bujnoj mediteranskoj dubravi, manastir Savina dominira pejzažom na ulazu u Boku Kotorsku. U pitanju je složena arhitektonsko-urbanistička celina koja se sastoji od tri sakralna objekta.
"Postoje dve crkve ovde koje su posvećene istom prazniku - Uspenju Presvete Bogorodice - što mislim da nije zabeleženo nigde drugde. Jedna je iz 11, a druga iz 18. veka, a postoji i treća crkva u okviru manastirskog kompleksa, koja je posvećena Svetom Savi Srpskom", kaže za Euronews Srbija arhimandrit Makarije, iguman ovog manastira.
Crkva Svetog Save nalazi se na brežuljku iznad manastirske porte, a njene temelje je, prema predanju, osveštao sam Sveti Sava, posvetivši je Svetom Savi Osvećenom. Obnovljena je u 15. veku za vreme Kosača, a u 19. veku dozidana je priprata. Oslikana je tek početkom ovog veka.
Mala Uspenjska crkva potiče iz 1030. godine, odnosno iz 11. veka. Obnovljena je u vreme Hercega Stefana Vukčića Kosače, kada je i delimično freskopisana. Za njen današnji freskopis, koji i danas privlači pažnju, zaslužna je Jelena Balšić, koja je unajmila najbolje freskopisce tog vremena.
Manastir Savina je od izuzetne arhitektonske vrednosti, a njegova unikatnost u prostoru kompletne crnogorske kulturne baštine daje manastiru posebno mesto. Barokna kompozicija i obrada zvonika, te romanička logika zidanja, pokazatelji su inženjerske genijalnosti graditelja crkve.
Euronews Srbija
"Ono po čemu je ova crkva posebno poznata jeste njena bogata fasadna plastika, a moram napomenuti da u tom trenutku kada se zida manastirska celina, kod nas je bio aktuelan pozni barok", objašnjava Srđan Marlović, hroničar Herceg Novog.
Povezane vesti
Spone Tvrdoša i Savine
Polovinom 17. veka u Hercegovini je u Mletačko-turskom ratu porušen Manastir Tvrdoš. Njegovi monasi sa mitropolitom Savatijem Ljubibratićem od Mletačke Republike dobili su pravo da se nasele na njenu teritoriju. Tako su se hercegovački monasi, pokupivši dragocenosti zavičajnog manastira, obreli u Savini, gde su zatekli malu crkvu Uspenja.
"Bilo ih je puno. Mala crkva nije mogla da podmiri sve njihove potrebe za molitvu i onda su rešili da zidaju Veliku crkvu. Ali ovde je tada bila Mletačka Republika", objašnjava arhimandrit Makarije.
Mleci su više puta napadali svetinju, a jednom prilikom su prema predanju, želeli da je sruše udarima brodskih topova.
Monasi su tada počeli da se mole pred ikonom Bogorodice Savinske, jednom od šest kanonizovanih čudotvornih ikona u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Euronews Srbija
"Tada se po predanju desilo čudo — možda i po vedrom danu pojavio se oblak iz kog je sevnuo grom i zapalio barutanu na jednom od brodova, koji se raspao", kaže iguman manastira.
Pored dragocene ikone, Savina poseduje i jednu od najbogatijih i najvrednijih riznica u Crnoj Gori. Kada su monasi Tvrdoša došli u Savinu, sa sobom su doneli riznične predmete svog manastira i manastira Mileševa.
U izuzetno bogatom fondu riznice posebno mesto zauzimaju rukopisi i zbirka starih povelja. U Savinskoj riznici je i bogata kolekcija ikona.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Sve je značajno, nema nijedne stvari koja nije vredna, ali možda bismo mogli da izdvojimo samo Krst Svetog Save, koji se čuva ovde i koji je vezan za istorijat manastira. On je iz 1219. godine i autentičan je krst iz vremena kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Ostalo je predanje da je taj krst doneo sam Sveti Sava ovde, tako u prolazu kroz ove krajeve", objašnjava arhimandrit Makarije.
Euronews Srbija
Mnoge ličnosti važne za kulturnu i ratničku istoriju Crne Gore dolazile su u Herceg Novi. Oni su bili gosti i gostoljubive manastirske bratije u Savini. Priča koja je postala neizostavni deo istorije manastira jeste i poslednja poseta kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je boravio u Savini neposredno pre putovanja u Marsej.
Bajkoviti manastir, koji je dobio ime po svetitelju Savi, odigrao je važnu ulogu u očuvanju identiteta naroda Boke Kotorske, naročito u teškim istorijskim vremenima. Svojom nesvakidašnjom lepotom, u koju su uzidani trud i molitva mnogih pobožnih Bokelja, zauzima posebno mesto u nizu manastira u Crnoj Gori.
Povezane vesti
Komentari (0)