Manastir Prohor Pčinjski obeležava 950 godina postojanja

Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog sutra obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.

Ovaj manastir nalazi se 30 kilometara južno od Vranja.

Tim povodom će u toj, i od Hilandara starijoj svetinji, biti održana i svečana akademija.

"Manastir je u 1070. godine izgradio vizantijski car Roman Diogen IV u znak zahvalnosti što mu je starac Prohor, tokom lova u dolini Pčinje, prorekao da će postati car", ispričao je deo predanja portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović.

On je za Tanjug naveo da će manastir, koji je spreman za obeležavanje velikog jubileja, za godinu dana pomerenog zbog pandemije, sutra posetiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Porfirije, kao i 15 arhijereja SPC i ostalih pomesnih crkava.

 

 

Kako je rečeno u Eparhiji, arhijerejsku liturgiju od 9:00 služiće patrijarh Porfirije, dok će svečana akademija početi u podne.

Svečanost bi trebalo da bude prilika i da predsedniku Srbije bude dodeljen orden Eparhije vranjske Prepodobni Prohor Pčinjski.

Manastir, koji se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali gornjeg toka Pčinje, u blizini sela Klenike, na 375 kilometara od Beograda, bio je u okviru vizantijske države sve do Nemanjinih osvajanja između 1180. i 1190. godine. U sastav Srbije ulazi tek krajem XII veka, u vreme velikog župana Stefana Nemanje.

U istorijskim izvorima, kako navode u Eparhiji, manastir se ne pominje se sve do dolaska na vlast srpskog kralja Milutina (1282-1321).

Razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države, završen je dolaskom Turaka.

Kako neki izvori navode, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru. Predanje, kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

Od 1950. godine spomenik kulture

U Eparhiji podsećaju i da nekoliko zapisa svedoči o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i na reči Vuka Karadžića: "Ali, manastir odoleva svemu, kao jedan od mnogih manastira koji su u ta vremena bili pravi i jedini stubovi i čuvari zakona ''ršćanskoga'' i imena srpskoga".

U srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine, manastir je bio jedan od važnih centara ustanka.

Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata - 1915. i 1941. godine.

Stavljen je pod zaštitu Zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Sveobihvatna revitalizacija manastira, čij je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.

Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljucujuci i staru vodenicu. Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i minihidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.

Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, izgoreo u požaru 2014. godina.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

Manastir je i kulturno-prosvetni centar u kojem su bogoslovska škola, prepisivacko-iluminatorska radionica, a uči se ikonopisacki zanat.

Mošti Sv. Prohora nalaze se u maloj pokloničkoj kapeli u unutrašnjosti manastira, iz kojih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.