Igre 
"Rokovi prema ambiciji, a ne ugovoru": Momirović za Euronews Srbija o tome što se kasnilo i hoće li i Požega probiti rok
Komentari07/02/2022
-22:31
Ministar građevinarstva Tomislav Momirović izjavio je da je rok za izgradnju cele deonice auto-puta "Miloš Veliki" do Požege polovina 2023. godine, ali da je namera da se izgradi infrastruktura u Srbiji i da nadležni šalju signale da se to završi pre projektovanih. Momirović je, gostujući u emisiji Euronews veče, govorio o rokovima koji su probijeni, ali i šta su planovi i očekivanja za projekte čiji se finiš tek očekuje. Prema njegovim rečima, po prvi put u istoriji ove zemlje izgradnja infrastrukture ne kasni, već se realizuju "istorijski projekti na koje smo čekali decenijama".
"Mi smo naše interne rokove, prilagodili našoj ambiciji, a ne ugovoru. Nas ugovoreni rokovi, koji su ambiciozno postavljeni, ne zadovoljavaju i mi želimo da do kraja ove godine završimo deo do Požege. Trenutno projektujemo i gradimo više od 1.200 kilometara. Za ekonomiju i građane je ključno da auto-putevi budu završeni, a da je neko razmišljao ranije, bili bi završeni još pre deset godina ili ranije", rekao je Momirović.
Srbija bi ove godine trebalo da dobije 130 kilometara novih puteva. Između ostalih završiće se deonica auto-puta do Požege, obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka, brza saobraćajnica od Valjeva do Lajkovca. Za mesec dana putovaće se brzom železnicom do Novog Sada. Proteklog vikenda je otvorena obilaznica oko Čačka, a ministar kaže da je to svega 11 kilometara, ali ne običnih već da je to ključna deonica na Auto-putu "Miloš Veliki".
"Vozio sam od aerodroma do Pakovraće i za sat vremena i pet minuta sam stigao, poštujući sve propise. Za tri do sedam minuta će i svi koji putuju dalje proći pored Čačka. I u urbanističkom, saobraćajnom i ekološkom smislu ta saobraćajnica je važna za Čačak i mislim da su ljudi videli benefite već u ovih prvim danima", rekao je ministar.
On je podsetio da su bile ogromne gužve tokom praznika na izlaznoj rampi kod Preljine i poručio da ih ubuduće sigurno neće biti. Obilaznica je trebalo da bude otvorena krajem prošle godine, a i ceo put do Požege, ali je otvaranje ove deonice za saobraćaj prolongirano.
Tanjug/Miloš Milivojević
"Ako mene pitate, taj put je trebalo da bude otvoren pre 30 godina. Mi danas gradimo puteve čija izgradnja je propuštena decenijama. Po ugovoru, cela geonica bi trebalo u leto 2023. godine da bude okončana. Mi i na ovom i na svim drugim koridorima idemo ispred dinamike. Podelili smo projekat da bismo ga što pre pustili i da bismo olakšali ljudima u Čačku i svim drugim građanima koji prolaze tuda. Istina je, mi smo rekli da ćemo ga završiti do Svetog Nikole, u decembru, a pustili smo ga u januaru", rekao je Momirović.
On je rekao da, ako gledamo striktno, postoji određeno kašnjenje od mesec dana, ali je istakao da ne može da zameri ljudima koji rade na ovom projektu. Naveo je da je njih 1.200 radilo u tri smene u novembru i decembru.
Povezane vesti
"To zaista nije uobičajeno za građevinske radove, naročito u infrastrukturi. Tehnički prijem je trajao malo duže, poštujemo sve evropske standarde i zato smo uslovno rečeno zakasnili nekoliko nedelja", rekao je ministar.
Da li su Čačani oštećeni kroz eksproprijaciju?
Na pitanje da li se država ogrešila o Čačane i da li je tačno da im je davala manje naknade nego Kruševljanima, ministar je odgovorio da cena ne može da bude jednaka za sve, jer se neke lokacije nalaze u Vojvodini, na Jugu Srbije, u Zapadnoj Srbiji ili oko Loznice. Čačani kažu da im se nudi 150 evra po aru da to nije tržišna vrednost i navode da će zemlja biti mnogo vrednija kada se auto-put otvori.
"Sigurno da smo se negde i ogrešili, ali mislim da su rezultati, koje na kraju sprovodimo kvalitetni, jer mi nemamo ozbiljnijih problema sa ljudima koji se žale na eksproprijaciju. Sve to na kraju rešimo, ali sada su izbori pa se od svake priče pravi tema", rekao je Momirović.
RINA
Oni koji su protestovali navode da je Poreska uprava u tri grada - Kruševcu, Kraljevu i Čačku, koristila različite metode procene vrednosti zemljišta. U Kruševcu je to bilo 200 dinara po kvadratu, u Čačku na osnovu klase zemlje, a u Kraljevu je vrednost zemlje određivana na osnovu kupoprodajnih ugovora.
"Na tom delu je bilo 1.600 katastarskih parcela, a devetoro njih se žali. Sa njima imamo komunikaciju i uvažavamo argumente. Cenu utvrđuje Poreska uprava, na osnovu prethodnog prometa u tom delu i uvek idemo malo iznad te cene. Naravno, svaki čovek ima pravo da kaže da njegovo selo vredi više od imovine u centru Beograda. Gledano iz njegove lične perspektive i doživljaja i istorije njegove porodice ono i jeste toliko važno. Ali, mi moramo da izgradimo ove puteve, to je neophodno za naše građane, za ekonomiju i za nove investicije i za postojeće fabrike. Samo tako možemo da razvijemo našu ekonomiju", kazao je Momirović.
On je rekao da eksproprijacija usporava izgradnju infrastrukturnih projekata i naveo primer da na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice treba da se otkupi više od 20.000 katastarskih parcela i napomenuo da ni da je i 0,001 odsto problematiča, to ne bi bio mali broj.
Sukob sa Zoranom Mihajlović
Upitan da prokomentariše navode ministarke energetike Zorane Mihajlvoić, koja je bila njegova prethodnica u resoru građevinarstva, a koja ga je prozvala zbog kašnjenja infrastrukturnih projekata, Momirović je odgovorio da "generalno nije umesno da članovi Vlade komuniciraju preko medija".
Povezane vesti
"Osetio sam obavezu da ipak pošaljem jedan odgovor, ali želeo bih da se na tome zaustavim i da završimo tu javnu diskusiju, jer je to zaista neumesno. Svi zajedno dajemo sve od sebe da pokrenemo neke stvari, svako u svom sektoru i tako će biti i ubuduće", naveo je on.
Euronews/Printscreen
Rekao je i da smatra da se treba fokusirati na posao i na rezultate, a i na izbornu kampanju koja bi trebalo da počne za koju nedelju.
"Svi moramo da prevaziđemo lični odnos prema kolegi ili ljudima s kojima sarađujemo. Jedino što je bitno je interes zemlje", rekao je Momirović.
Povezane vesti
On je otkrio i da posle javne prozivke i odgovora koji je uputio koleginici, nije više razgovarao sa ministarskom Mihajlović.
Koliko nas košta izgradnja puteva?
Skupština je pre nekoliko dana odobrila nova zaduženja Srbije, među kojima je 203 miliona evra vredan kredit koji će biti uzet od Kine za skupljanje i prečišćavanje otpadnih voda, u okviru projekta "Čista Srbija". Toj državi trenutno dugujemo oko tri milijarde evra za brojne kredite i investicije. Resorni ministar Tomislav Momirović obećava da će Srbija infrastrukturu dovesti na nivo kakav imaju zemlje Zapadne Evrope, dok nam Evropska unija zamera što se veliki infrastrukturni projekti rade kroz direktnu pogodbu umesto preko tendera.
Na pitanje da li znamo koliko nas skošta izgradnja puta, ministar je odgovorio da je to poznato, da je to potpuno javna i transparentna stvar. On je rekao i da se u Valdi Srbije trude da ugovore najbolje i najoptimalnije cene.
"Koliko su one jeftinije od nekih projekata ranije, najbolje govori to da projekat Preljina-Požega koji ima 32 kilometra i dva tunela i na kojem su 40 odsto tuneli i mostovi jeftiniji od jednog mosta na Adi sa priključnim saobraćajnicama. Neki ljudi smatraju da 50 ili možda 80 odsto ovih puteva ne treba da se izgrade. To uglavnom naše nazovi kolege iz opozicije smatraju, zato što oni auto-put gledaju kao biznis šansu", rekao je ministar.
On je objasnio da se putevi ne grade da bi se povratio novac i da ne misli da ćemo zaraditi na njima, već da bi dali šansu ljudima koji žive pored koridora i kompanijama da nastave da se razvijaju.
"Naš primarni cilj je da naša ekonomija, da prosečne plate budu veće od 1.000 evra, da prosečna penzija bude 400 evra. Nije infrastruktura suština, ona je preduslov", poručio je ministar.
Ne kritikuje, međutim, samo opozicija već i Fiskalni savet, koji navodi da ne vide taj kost benefit, odnosno isplativost određenog projekta i da bi svaki projekat koji je vredniji od pet miliona evra trebalo da ima analizu isplativosti, koja bi morala da bude obljavljena i da se na osnovu nje utvrdi kakvi su prioriteti gradnje puteva.
"Nema sumnje da su to ljudi koji su profesori i mnogo znaju o teorijskoj ekonomiji, ali oni ne mogu adekvatno da sagledaju, prvo biznis analize. Pod dva, ja i kažem, gradnja auto-puta nije biznis poduhvat. Mi ne gradimo auto-put da bismo zaradili na njemu, da bi on povratio novac sam po sebi, već da bi do Čačka, Rume ili Loznice došle nove kompanije i da bi postojeće imale bolju perspektivu", rekao je Momirović.
"Otkup zemlje od Al Dahre zavisi od Prostornog plana"
Na pitanje zašto je odlučeno da se umesto brze saobraćajnice između Beograda i Zrenjanina ipak gradi auto-put, Momirović je rekao da je razlog za tu odluku želja da Zrenjanin postane motor razvoja Vojvodine i industrijski centar.
"Naš cilj je da se auto-put nasloni na veliki industrijski grad i ekonomski centar. Ako to ne ostvarimo u Zrenjaninu, pogrešićemo. Uveren sam da za godinu dana taj grad neće moći da se prepozna. Broj kompanija, prosečna plata i atraktivnost će privući druge ljude", rekao je Momirović.
Ministar je izjavio da je u toku projektovanje ovog auto-puta i da su u toku pripreme, ali da nije cilj da radovi počnu za mesec dana ili za pola godine, kao i da izbori nisu imperativ da se započnu svi projekti, već da su projekti mnogo važniji od bilokog izbornog procesa. On je odgovarajući na navode da će Srbija da bi izgradila ovaj put, sada morati da otkupi zemlju koju je prethodno prodala Al Dahri, rekao da "ćemo to videti zavisno od Prostornog plana".
"Ne možemo se fokusirati na nekoliko parcela kad gradimo tako važne infrastrukturne projekte. Taj projekat će koštati milijardu evra. Važno je najoptimalinije ga sagledati kako bismo izvukli maksimalne benefite za građane na trasi celog koridora". rekao je ministar.
"Ne smemo zaboraviti da je naš cilj Evropa"
EU je u izveštaju o napretku prošle godine pohvalila transportnu infrastrukturu, ali je navela da je potrebna nova saobraćajna odnosno transportna strategija Srbije, koja bi bila u skladu sa evropskom politikom, ali i naglasila da značajan broj invetsiciji u Srbiji i dalje nije u skladu sa EU.
"Apsolutno smo razumeli poruku i radimo na saobraćajnoj strategiji. To je ozbiljan poduhvat, očekujemo da završimo za nekoliko meseci. Moramo da izgradimo sve ove saobraćajnice, a ako se budemo pridržavali njihovih uputstava to ćemo uraditi u narednih 20 ili 25 godina. Pitanje je da li naši građani to mogu da čekaju. Mi smatramo da mi tu priču moramo da završimo u naredne tri do četiri godine", rekao je ministar.
On je potvrdi da se zato ide na međudržavne sporazume, a ne na međunarodne tendere, kao što traži EU.
"Ne radimo samo sa Kinezima, već i sa Amerikancima. To je mnogo brže, a u našem slučaju i rentabilnije", smatra ministar.
Bez izmena ozakonjenja do 2023. godine
Najavljivane su izmene Zakona o ozakonjenu, a kao rešenje je spominjano da bi svi objekti izgrađeni bez dozvole mogli biti upisani u katastar. Ministar je naveo da je po postojećem zakonu iz 2015. ozakonjeno 30 odsto nelegalnih objekata.
E-Stock/Dimitrije Goll
"Trudimo se, zbog pravne sigurnosti, da ljudi kroz taj zakon dođu do imovine koja će imati veću vrednost. Ako primetimo da do decembra 2023. godine ne bude rešeno, mi ćemo promeniti zakon, ali želimo da završimo sa tom praksom kontinuirane legalizacije i ozakonjena. Ide sporo, bili smo na korak da ga promenimo, ali smo ipak rešili da damo još jednu šansu, da damo novu kadrovsku snagu i da ubrzamo proces. Mislim da na terenu imamo mnogo bolje rezultate. Ukoliko ne bude po ovom zakonu mogao da se ispuni cilj, odnosno da se u naredne dve godine završi ceo posao, povući ćemo i zakonsku intervenciju", poručio je Momirović.
Objekat na Pančićevom vrhu
Državni revizori su nedavno upozorili da postoji opsanost od urbanizacije u nacionalnim parkovima i pomenuli da su problem i inspekcije koje nisu dobro radile svoj posao, odnosno da nije došlo do rušenja tih objekata.
"Mislim da je ipak malo prestroga ta ocena, ali nema sumnje da smo mi u jednom građevinskom bumu. Sigurno da ima određenih grešaka i propusta u radu, ali imajte u vidu da trenutno imamo oko 90.000 gradilišta", rekao je Momirović.
Kad se izgradi nešto što nije u skladu sa dozvolom trebalo bi da se ruši, ali ministar kaže da je cilj da se ljudima kojima ne mora, da se objekti ne ruše i da se problemu ne pristupa na taj način. Najpoznatiji je primer Pančićevog vrha i ministar je govorio da neće tolerisati bahate investitore, ali deo objekta je srušen, ali je on ipak ostao u manjim gabaritima za koje je prethodno imao dozvolu.
Wikipedia.org/Bobik
"Građani moraju da imaju na umu da taj objekat ima određenu pravnu argumentaciju. On ima određene dozvole da bude tamo gde jeste. Situacija na terenu nije u skladu sa tim dozvolama i to je tačno. Tačno je i da sam rekao da nećemo tolerisati bahate investitore, ali je isto tako tačno i da su ljudi koji su izgradili i bili u javnim preduzećima, i imali aktivnosti u tom slučaju procesuirani i da će oni odgovarati. A da li je taj investitor pametno uradio što je ušao u sve to, da li je sam sebi, ko god da je on, pričinio štetu ili benefite, mogu i građani da procene. U međuvremenu se više desetina objekata sličnog gabarita otvorilo, a da je postupao po nalozima inspekcije i on bi imao svoj objekat, otvoren u skladu sa zakonskom regulativom. Ovako ima objekat koji ne radi i koji je zatvoren", rekao je Momirović.
Od 15. marta do Novog Sada brzim vozom
Momirović je najavio da će prvi brzi voz iz Beograda ka Novom Sadu krenuti 15. marta i naglasio da je to najveći uspeh ministarstva i politike u smislu ulaganja u infrastrukturu.
"Očekujem da će to biti tačka preokreta železnice u našoj zemlji. U naredne tri i po godine ćemo povezati prugu do Budimpešte. Oni su počeli šest meseci posle nas, imaju slabiju dinamiku, ali će nas stići, jer je njihova deonica kraća", rekao je Momirović.
Mesto na izbornoj listi nije prioritet
Ulaskom u Vladu Momirović se učlanio i u Srpsku naprednu stranku, a na pitanje da li će biti na izbornoj listi, odgovorio je da je ušao u politiku zato što veruje u politiku Aleksandra Vučića i da njegov položaj nije najvažniji, kao ni njegovo mesto na listi.
"Najvažnije je da se nastavi ova politika koja je donela neverovatne promene u proteklih pet godina. Nemam taj politički mozak, da pravim te kalkulacije gde bih voleo da budem, gde sebe vidim. Nisam ušao u politiku da bih na taj način razmišljao. Daću sve od sebe, dok sam na ovom položaju da izgradim ove infrastrukturne objekte i to svaki dan radim. Ako budem deo, biće mi čast. Nisam došao da se predajem i da se povlačim. Učestvovaću u kampanji i sto odsto sebe ću dati", zaključio je Momirović.
Preporuka za vas
Komentari (0)