Igre 
Od "Vrućeg vetra" do "Bele lađe": Dela po kojima ćemo pamtiti Sinišu Pavića
Komentari16/08/2024
-18:59
Svet je u 92. godini života napustio najplodonosniji scenarista domaćeg televizijskog programa - Siniša Pavić, koji potpisuje gotovo sve kultne naslove koji se i posle više decenija citiraju.
Umeo je da izgradi likove čija su imena postajala nadimci glumcima koji su ih igrali, pa je tako zbog njega Danilo Bata Stojković dugo poistovećivan s Bubulejom, Marko Nikolić sa Gigom Moravcem, Josif Tatić sa Jatagancem, a Bogoljub Mitić sa Đošom.
Velikan televizije zapravo je bio pravnik i pre scenarističke i književničke karijere bio je sudija.
Ipak, njegov talenat i ljubav prema pisanju je na kraju prevladala i zaslužan je za neka od najvažnijih televizijskih i filmskih ostvarenja. Predstavljamo vam najistaknutija:
"Višnja na Tašmajdanu"
Imajući u vidu koliko često se njegovo ime moglo videti u uvodnim špicama domaćih serija, mnogi su zaboravili da je Siniša Pavić u kreativne vode uplovio napisavši najpre jedan roman.
Reč je o "Višnji na Tašmajdanu", delu koje je prevedeno na poljski, nemački, češki i rumunski jezik, višestruko nagrađivano i na posletku, adaptirano za pozornicu, radio, pa i film.
Roman govori o rađanju jedne ljubavi između dvoje mladih, o njenom trajanju, sa svim teškoćama i lepotama koje ona nosi sa sobom u savremenom životu, a koju su na velikom platnu oslikali Neda Arnerić i Gojko Drulović.
Povezane vesti
"Taj rukopis mi je tri godine stajao po raznim fiokama dok nije došao do Vaska Pope koji je tada bio urednik u Nolitu i odlučio da ga objavi. I tada mi je rekao: 'Nemojte nikada pisati drugačije. Vi ste samonikli pisac i to je dobro'. Ta knjiga je bila hit, prevedena je na nekoliko jezika. Posle je Stole Janković snimio film koji nikada nisam voleo i posle toliko godina molim boga da ga ne emituju na televiziji", ispričao je jednom scenarista.
Knjiga je bila veliki hit u knjižarama, pa su izdavači vršili pritisak na Pavića da počne da piše drugi roman. Međutim, na nagovor supruge Ljiljane, oprobao se u pisanju za televiziju, ali je žalio što se nije vratio književnosti.
"Pokajao sam se mnogo puta, jer nešto čovek gubi svakako, čak i od svog talenta, jer u knjizi može da kaže više i potpunije nego na televiziji. Ali da nisam pisao na televiziji nikad ne bih napisao sve to što sam napisao", rekao je jednom.
"Diplomci"
Serija "Diplomci" (1971), koja prati život grupe studenata na periferiji Beograda, "razbila je kalup" dotadašnjeg televizijskog programa. Jedan od glavnih junaka je Buda, koji ne uspeva da položi poslednji ispit, ali uz pomoć oca Sime Bumbe uspeva da dobije posao.
Bloistave uloge tumačili su Mija Aleksić, Bora Todorović, Vlastimir Đuza Stojiljković, Dragoljub Gula Milosavljević, Petar Kralj, Severin Bijelić i drugi.
Povezane vesti
Televizijski urednici su bili oduševljeni, ali Pavić nije bio zadovoljan realizacijom.
"Bila je to, kako se tada zvalo, vrlo uspešna serija, koja je stvorila jedan lik koji je postao prvi moj takozvani 'opštenacionalni junak', Bubuleja. Ali moj nepogrešivi utisak je bio da je realizacija iskoristila otprilike samo 20 odsto mogućnosti i vrednosti teksta", izjavio je jednom scenarista.
Zbog uspeha serije, postao je vrlo tražen, ali još nije imao adekvatno iskustvo u turbulentnom svetu televizije.
"Bio sam pomalo kao Pinokio naivan, još nisam shvatao da treba da razvijam vlastiti rukopis, već sam ga pozajmljivao drugima", rekao je Pavić.
Jednom je takođe istakao da su "Diplomci", prema njegovom mišljenju bili "skarabudženi", jer se epizoda od 50 minuta snimala za samo jedan dan. Čak je imao planove da napravi rimejk, gde bi imao potpunu autorsku slobodu i veći budžet. Nažalost, taj san mu se nije ostvario.
"Pozorište u kući"
Važna televizijska škola za Pavića bila je serije "Pozorište u kući" na kojoj je radio sa rediteljem Novakom Novakom. Napisao je 23 epizode, a za dobar deo njih Ljiljana mu je dala ideju za zaplet.
"Nisam se pokajao, iako ne volim društvo u pisanju i veliki sam protivnik timskog rada", rekao je scenarista o ovom projektu.
Priča prati život porodice Petrović koju čine - Rodoljub, Olga, njihov sin Borko, tašta Snežana Nikolajević i kućna pomoćnica Tina. Jedan od najupečatljivijih delova serije je odnos zeta i tašte - Rodoljuba Petrovića, pravnika, koji je poreklom sa sela i koji je provincijalac po duhovnom statusu, koji nikada neće shvatiti finese otmenog ponašanja i njegove tašte Snežane Nikolajević, predratne gospođe s poreklom, čiji je jedini problem zet bez porekla.
Serija je, kao i mnoge Pavićeve nakon nje, postigla ogroman uspeh i bila je prva jugoslovenska serija koja je emitovana radnim danima.
Pre pojave ove serije, televizijske serije su se uglavnom emitovale vikendom, kada su gledaoci imali više slobodnog vremena da prate svoje omiljene programe.
Ova promena je doprinela stvaranju novih navika kod gledalaca, koji su sada svakodnevno pratili avanture porodice Petrović. Time je serija postala deo svakodnevnog života mnogih gledalaca i dodatno učvrstila svoju popularnost.
"Otpisani"
Iako nije bio imenovan kao glavni scenarista serije "Otpisani", Siniša Pavić zapravo je napisao najveći deo epizoda ove kultne serije.
"Ja sam uzeo scenario koji je napisao Dragan Marković i praktično ponovo sve napisao. Rekli su mi da ću da budem potpisan kao koautor, ali on to nije dao. Rekoh: 'Potpišite me kao pisca dijaloga' Ni to ne da", prisetio se umetnik jednom prilikom.
Serija je bila bazirana na istoimenoj knjizi i zasnivala se na spoju izmišljenih i istinitih događaja iz vremena ilegalnog otpora okupatoru, tokom okupacije Beograda za vreme Drugog svetskog rata, od 1941. do 1945. godine.
Pored glavnih junaka Prleta i Tihog, kao glavnih protagonista, kod publike se izdvojio i lik negativnog-junaka, majora Krigera, u izuzetnom tumačenju glumca Steve Žigona, koji je tom ulogom postao jedna od glumačkih ikona jugoslovenske kinematografije i postavio stereotip svih likova nemačkih okupatorskih vojnika. Takođe, kultni status i popularnost doživela je i glavna muzička tema serije, kompozitora Milivoja Miće Markovića, koja je popularna od TV džinglova, muzike na utakmicama i svadbama, veseljima do zvona mobilnih telefona.
"Vruć vetar"
Kada je Pavić objavio svoj drugi roman "Vruć vetar", odlučio je da postupi taktičnije i da ima punu kontrolu nad ekranizacijom.
"To je bila moja autobiografija", rekao je jednom prilikom.
Priča o Vlasotinčaninu Šurdi (Ljubiša Samardžić) koji traga za srećom i boljim životom u Beogradu, kao podstanar kod ujaka (Miodrag Petrović Čkalja) i babe (Radmila Savićević), osvojila je srca ogromnog broja gledalaca.
Emitovana je u Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Austriji, a u nekim zemljama je proglašena za najbolju televizijsku seriju ikada prikazanu.
Pavić je svojevremeno ispričao da lik Šurde nije nastao slučajno - inspirisao ga je vlasotinački berberin Didža, koji je pričao vrlo zanimljive priče i pritom dobro pevao.
"Uveče u hotelu na obali Vlasine, gde se pevalo svake večeri, Didža bi, kad zatvori radnju, dolazio i uvek je posle jednog špricera uzimao mikrofon i pevao, a pevao je dobro. Tako sam se ja zainteresovao, odlazio sam kod njega i slušao ga", ispričao je scenarista.
Didža, kako je to autor primetio, uprkos vedroj pojavi i duhovitosti, nije bio zadovoljan svojim životom, jer za njega "nema mesta nigde" - ni u Beogradu, ni u Vlasotincu. U potrazi za srećom odlazi i u Nemačku, ali se vraća, stalno menja zanimanja...
"On je tragač za nekim svojim mestom. I padaju mi na pamet svi ti ljudi koji liče na tog čoveka. Mnogi koji nisu zadovoljni onim što rade. A mnogo je takvih koji nisu zadovoljni svojom profesijom i želeli bi da budu nešto drugo", rekao je svojevremeno pisac.
"Tesna koža"
Nezaboravni prvi deo filmskog serijala "Tesna koža" koji je iznedrio čuvenog Šojića nastao je upravo iz pera Siniše Pavića.
Gledaoci su imali priliku da prate nevolje Mite Pantića i njegove porodice koja živi u skučenom stanju i sa neizvesnom budućnošću.
Najmlađeg sina muči škola i snovi o polovnoj hondi, stariji je večiti apsolvent astronomije, a ćerka diplomirani pravnik koja bezuspešno traga za zaposlenjem. Svako traži svoje, a Pantićeva mala plata je nedovoljna za sve porodične prohteve.
Na poslu cveta korupcija i vlada opšti haos zahvaljujući direktoru Šojiću, a sportska prognoza mu je poslednja nada koja bi mu pomogla da se izvuče iz tesne kože.
Film je imao tri nastavka, a Pavić je planirao da snimi i peti i šesti deo, ali zbog spora oko autorskih prava nikad nije došlo do realizacije tog projekta. Ipak, Šojić je nastavio da živi u jednoj vrsti spinofa - "Bela lađa", o kojoj će kasnije biti više reči.
"Bolji život"
"Bolji život" jedna je od najpopularnijih jugoslovenskih serija svih vremena, koja je i nebrojeno puta reprizirana.
Kroz 82 epizode publika je uz male ekrane pratila petočlanu beogradsku porodicu Popadić i njihove zgode i nezgode s kojima su mnogli da se poistovete mnogi stanovnici našeg podneblja u vreme neposredno pre raspada bivše Jugoslavije.
Popularnost je bila tolika, da je 2009. tadašnji direktor RTS-a Aleksandar Tijanić predložio Siniši Paviću, da napiše novih 100 epizoda, koje bi pratile živote glavnih glumaca dvadeset godina kasnije.
On ga je ipak odbio.
"Teško je okupiti ljude oko bilo čega, a i ne može danas da se pravi “Bolji život”. Lepo je što su svi Popadići zajedno proslavili taj jubilej. Oni jesu glavni akteri priče, ali mnogo je drugih, sjajnih glumaca koji su obeležili tu seriju, a nisu više živi. Kada se radi tako velika priča, nijedna uloga nije mala. Ukoliko bismo sastavili sve što je Bata Živojinović odigrao kao Macola, dobili bismo tri igrana filma. Bio je tu i Mihajlo Vitorović, Danilo Lazović, Radmila Savićević, Miloš Žutić, pa Dušan Poček, kome je hipohondar Jezdimir Uskoković bila životna uloga. Ne može se reći da su to epizodne uloge, velike su bile i po obimu i sjajno su odigrane", objasnio je Siniša Pavić jednom prilikom.
U jednom intervjuu ispričao je da je u početku razmišljao da odustane od serije, jer su mu naručili 50 epizoda.
"Rekao da neću jer je to previše. Međutim, kada je posle nekoliko epizoda publika prihvatila seriju, nisu mi dali da prestanem s pisanjem. Bio sam u punoj formi i izdržavao sam taj tempo rada. Bio je to interesantan period našeg društva, ali nema razloga za nostalgijom", rekao je jednom.
"Srećni ljudi"
Uspeh je ponovio sa "Srećnim ljudima", ali u daleko nepovoljnijoj društvenoj klimi. Snalaženje porodice Golubović i stanovnika "Ranča prokletih" bila je stvarnost mnogih stanovnika Srbije u periodu između 1993. i 1996. godine, pa i ekipe serije.
"Tih devedesetih vladali su nemaština, sankcije, raspad države, rađanje tajkuna i mafije. Neverovatno je da smo uopšte i uspeli da snimimo "Srećne ljude", jer nije bilo para. Glumci i cela ekipa radili su za bedne pare. Dok bi otrčali do menjačnice da razmene novac, ostala bi im petina honorara jer je inflacija bila velika", prisećao se Pavić svojevremeno.
"Porodično blago"
Ništa lakše okolnosti nisu bile ni tokom nastanka "Porodičnog blaga", još jednog velikog Pavićevog hita.
Snimanje je prekinuto NATO bombardovanjem 1999.
"Nakon završetka snimanja 21. epizode, prve sezone koju smo radili na leto 1998. godine, rad na drugoj smo morali da prekinemo zbog ratnog stanja u zemlji. Posle smo nastavili da radimo tek 2000. godine. Uprkos svim nedaćama uspeli smo da seriju uradimo do kraja i snimimo svih 60 epizoda", ispričao je Pavić.
Ipak, kada je jednom prilikom upitan kojom od serija je najzadovoljniji odgovorio je: "Ima ljudi koji smatraju da je „Porodično blago“ najbolje napisano. Ja imam tu neke likove koji su stvarno izuzetno uspeli i postali popularni, Đoša, Tika Špic, cela porodica Stojković".
"Bela lađa"
Iako je pisao i nakon "Porodičnog blaga" (najznačajnija je svakako serija 'Stižu dolari'), uspeh nijednog od projekata ne može se meriti sa "Belom lađom", spinofom "Tesne kože", usredsređenim na Srećka Šojića i njegovu političku karijeru.
Snumljeno je šest sezona, ne bez problema, jer se ansambl neprestano menjao, ali je zbog velike gledanosti uprkos svemu doživela šest sezona.
Publika je prepoznala sličnosti i podudarnosti stvarnih političara i Šojića, ali i mnogim ljudima.
"Šojić je izuzetno negativan lik i nema nijednu pozitivnu osobinu, ali ima to što se zove šarm i izaziva simpatije", govorio je Pavić.
"To je jedan paradoks kakav se retko viđa. Autentičan je u karikiranju komunikacije sa svojom okolinom i nije modeliran dokumentarno. U srpskom parlamentu sede različiti ljudi sa različitim osobinama, obrazovanjem, idejama... Nijedan lik u TV seriji ne može sublimirati osobine nekog kolektiva", ocenio je scenarista.
Šojića je maestralno igrao Lane Gutović, koji je preminuo u avgustu 2021. godine i koji je u ogromnoj meri doprineo karakteru ovog antiheroja.
"Šojić ujedinjuje u sebi mnoge elemente balkanskog političara koji ne zna stvari, pogrešno upotrebljava ne samo padeže već i reči", ocenio je Pavić jednom.
"On, kada god hoće da nabroji tri razloga, pokaže četiri prsta. Kod njega je greška imanentna. On ne zna ono što bi trebalo da zna, zna ono što ne bi trebalo da zna. I sa onim što ne bi trebalo da zna, uspeva, iako ne zna ono što bi trebalo da zna. Svi koji bi trebalo da se prepoznaju u njemu, neće se prepoznati, jer oni o sebi misle veoma pozitivno. Čuvam se da se moji junaci povežu sa bilo kojom konkretnom ličnošću. Nastojim da Šojića niko ne prepozna. On jeste primitivan kao neki političari, on ništa ne zna kao neki političari, on jeste i hohštapler... što znači da bi mnogi mogli da se prepoznaju. A kad mnogi mogu da se prepoznaju, onda sledi ona rečenica – pakao, to su drugi. Ako smo to postigli, ja sam miran", rekao je veliki scenarista.
Komentari (0)