Igre 
Bajdenova odluka da pošalje kasetnu municiju Ukrajini izazvala lavinu reakcija: Zašto je baš to potrebno Kijevu?
Komentari11/07/2023
-13:14
Zapadni saveznici Ukrajine i dalje su spremni da je podržavaju slanjem vojne pomoći. Mada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije dobio obećanje od Vašingtona za toliko željene F-16 borbene avione, SAD su, u odluci koja je izazvala brojne reakcije, rekle da će u Ukrajinu poslati nešto drugo - kasetnu municiju.
Primena kasetne municije zabranjena je konvencijom iz Osla koju je potpisalo više od 120 zemalja. Međutim, tu nema ni Ukrajine, ni Rusije, ni SAD, pa mnogi analitičari smatraju da je u pitanju "fer", mada nepopularan, potez Vašingtona i Kijeva, jer postoji veća opasnost od stradanja civila.
Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven rekao je da je američki predsednik Džo Bajden "doneo tešku odluku", ali je dodao i da "Rusija takođe koristi kasetnu municiju za napad na suverenu zemlju i civilne ciljeve", i da je na taj način "prekršila međunarodno pravo".
''Što je najvažnije, postoji velika razlika između municije koju koristi Rusija i one koju bi SAD obezbedile Kijevu'', rekao je. Bajden je naveo da je slanje kasetne municije Ukrajini neophodno, zbog toga što joj ponestaje artiljerijskih projektila.
Kasetne bombe su specifične po tome što obično ispuštaju mnogo manjih bombi koje mogu biti smrtonosne na širokom području. Neeksplodirane bombe mogu da ostanu na zemlji godinama, a zatim da se neselektivno detoniraju. Prvi put su upotrebljene tokom Drugog svetskog rata, a kod nas su naročito poznate, jer ih je koristio NATO u SR Jugoslaviji 1999. godine.
Vojni analitičar Petar Bošković za Euronews Srbija ističe važnost toga što velike sile poput Rusije, Ukrajine i SAD, nisu potpisale konvenciju o nekorišćenju kasetne municije, ali napominje da bi trebalo uzeti u obzir i neke druge faktore.
"Da napomenemo činjenicu da su Rusi, odnosno Ukrajinci, već koristili kasetnu municiju. Primera radi, u Kramatorsku je poginulo više od 50 ljudi usred grada. Kasetna municija je vrlo opasna, sećam se i bombardovanja nad našom zemljom, ali da napomenem i to da ni mi nismo potpisali taj sporazum i posedujemo kasetnu municiju", rekao je Bošković.
Povezane vesti
Institut RUSI: Efikasnost ide u prilog kasetnoj municiji
Britanski Kraljevski institut objedinjene službe (RUSI) piše u svojoj analizi kako je američko slanje kasetne municije Ukrajini logičan izbor.
"Za probijanje linija odbrane, ukrajinska artiljerija je ključna za suzbijanje ruske indirektne i direktne vatre, omogućavajući tako ukrajinskim trupama da napadnu ruske rovove", piše u analizi na njihovom sajtu.
"Ne samo da Ukrajina ima manje artiljerije od ruske vojske, već su ograničene zalihe municije i zamenskih cevi haubica kod njenih partnera glavno ograničenje koliko dugo može da održava visok tempo operacija. Maksimiziranje efikasnosti ukrajinske artiljerijske vatre je, dakle, ključan faktor u određivanju ishoda sukoba", ističe se.
Navodi se da 155mm kasetna municija u velikoj meri povećava efikasnost napada na ukopane trupe.
"Na primer, prema podacima američke vojske o angažovanjima tokom rata u Vijetnamu, broj konvencionalnih visokoeksplozivnih 155mm projektila ispaljenih na svakog neprijateljskog vojnika koji je ubijen u borbi bio je 13,6, u poređenju sa samo 1,7 za kasetne bombe", piše u tekstu.
profimedia
"Kada se ispali na ruska odbrambena utvrđenja u Ukrajini, konvencionalna artiljerijska granata ima veoma malu verovatnoću da ubije vojnike osim ako ne padne direktno u rov, a čak i onda će samo raširiti gelere u sektoru rova. Kasetna bomba, međutim, povećava šanse da višestruke eksplozije direktno utiču na trupe u rovovima", navodi se u analizi.
Dodaje se da je, pored efikasnosti, i mogućnost da se ukrajinske trupe što duže održe na visokom nivou delovanja jer moraju ispaliti manje municije nego sa konvencionalnim naoružanjem, takođe "logičan razlog" za slanje kasetne municije Kijevu.
Povezane vesti
Bošković: Potpisnice konvencije "ne mogu ništa Americi"
Saveznici SAD i Ukrajine koji su potpisnici konvencije, nisu baš srećni zbog ovakve odluke, ali neki, kao oni u Berlinu, kažu da "razumeju" poziciju Vašingtona.
"Sigurni smo da naši američki prijatelji nisu olako doneli odluku o snabdevanju takvom municijom", rekao je portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt novinarima u Berlinu.
Povezane vesti
Premijer Novog Zelanda Kris Hipkins, je naveo da je kasetna municija "neselektivna i može imati dugotrajan efekat", dok je španska ministarka odbrane istakla da "njena zemlja ima čvrstu obavezu da se određeno oružje i bombe ne mogu slati u Ukrajinu".
Bošković kaže da, bez obzira na to što su zemlje poput Francuske ili Nemačke potpisnice konvencije, u ovom konkretnom slučaju "Americi ne mogu ništa".
"Ona je odlučila da to pošalje Ukrajini, jer joj nedostaje artiljerijske municije. Ovde je reč o kalibrima 155mm i kasetnom punjenju, jer se Rusija jako dobro ukopala na ovim pozicijama sada koje ima na frontu, i ako Ukrajina želi da probije te utvrde, mora da se koristi ova municija. Ti izgovori vezani za civile, to je nešto što je, u ovom trenutku, nažalost, sporedno", rekao je Bošković.
Tanjug/AP/Susan Walsh
Bajdenovu odluku kritikovao je ruski ambasador u SAD, koji je rekao da je Vašington "okrutan i ciničan", i da će sada, "greškom SAD, godinama postojati rizik da nedužni civili budu razneti neeksplodiranom municijom".
Bošković pojašnjava da postoji rizik od neeksplodirane municije, ali i da postoji razlika između ruskih i američkih kasetnih bombi.
"To je punjenje u kojima je niz manjih bombi. Problem je procenat neeksplodiranih, koji može, kao što smo i mi bili svedoci na Kopaoniku ili Kosovu, da bude zanimljiv nažalost za decu, i mnogo ljudi je stradalo pokušavajući to da deminira", kaže Bošković.
"Kod ruskih kasetnih bombi je procenat neeksplodiranih oko 30-40 odsto, doduše kod ovih američkih je oko 3 odsto. Bez obzira na to, one su jako opasne, i najviše stradaju civili. Međutim, rat ne bira sredstva, i zato je doneta odluka da ih SAD isporuči jer Kijev nema artiljerijske municije, jer ne treba zaboraviti da je više od 50 odsto stradalih i sa jedne i sa druge strane, stradalo od artiljerije", navodi Bošković.
Da li je u pitanju ratni zločin?
Na pitanje da li je korišćenje kasetne municije ratni zločin, Bošković odgovara da "po mnogima jeste, ali misli da se to neće računati u ratne zločine, jer velike sile nisu potpisnice sporazuma".
"Zbog toga se sigurno neće voditi polemika, što govori i (NATO) sastanak u Vilnjusu. Sve članice su odobrile prećutno tu isporuku, čak i one koje su potpisnice sporazuma. Vilnjus je prelomni trenutak koji definitivno uvodi Ukrajinu u NATO, jer Zapad neće propustiti ovu priliku. Pitanje je vremena i načina", rekao je Bošković.
Slično smatra i vojni analitičar Aleksandar Radić, koji je nedavno za Euronews Srbija rekao da kasetne bombe nisu zabranjene, već su ih se zemlje potpisnice sporazuma dobrovoljno odrekle.
"Ako gledate pravno, kasetna punjenja nisu zabranjena, jer to je konvencionalno sredstvo naoružanja koje je korišćeno u svim ratovima zadnjih dekada, a korišćeno je i kod nas", navodi Radić.
Zelenski je pozdravio ovu odluku SAD, i sasvim sigurno se nada da će to makar malo "pojačati" ukrajinsku kontraofanzivu koja, iako traje već nekoliko nedelja, nije donela neke velike rezultate.
Sa druge strane, u Vašingtonu se o ovoj odluci raspravljalo šest meseci i duboko je nepopularna kod mnogih demokrata i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Komentari (0)