Igre 
NATO samit u Vilnjusu s velikim ulozima: Erdogan diže rampu za Švedsku, kandidatura Ukrajine ostaje "vruća tema"
Komentari11/07/2023
-07:08
Lideri NATO zemalja sastaće se u Vilnjusu na dvodnevnom samitu 11. i 12. jula kako bi razgovarali o najvažnijim pitanjima za Alijansu, a očekivalo se da u fokusu susreta svetskih zvaničnika očekivalo budu dve ključne teme. Jedna od njih, međutim, veče uoči početka samita, počela je da dobija svoj epilog.
Glavne teme samita biće podrška Ukrajini i njena želja za članstvom, kao i aplikacija Švedske da postane NATO zemlja. Posle sinoćne konferencije za novinare generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga čini se da je i najčvršnja prepreka na tom putu srušena. Naime, kako je objavio Stoltenberg, turski predsednik Režep Tajip Erdogan pristao je da prosledi turskom parlamentu švedsku kandidaturu za pristup Alijansi.
S obzirom na to da se samit održava u blizini Ukrajine, gde rat i dalje besni, lidere zemalja Alijanse će čuvati raketni sistemi Patriot iz Nemačke, a na oprezu će biti i borbeni avioni i oružane snage iz 17 zemalja.
Američki predsednik Džo Bajden, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Riši Sunak biće među 31 liderom koji će prisustvovati sastancima u ovoj maloj baltičkoj državi. Učešće je potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji će, sasvim sigurno, tražiti da Ukrajina bude primljena u NATO.
Zelenski je u video obraćanju najavio da će u Vilnjusu imati bilateralne sastanke različitih nivoa, uključujući i susrete sa predstavnicima evropskih zemalja, Amerike, Kanade i Japana, prenosi Ukrinform.
Članice NATO u istočnoj Evropi izrazile su snažnu podršku ukrajinskom članstvu, tvrdeći da je stavljanje Kijeva pod okrilje kolektivne bezbednosti Alijanse najbolji način da se spreči novi rat, jer bi se tako Rusija odvratila od nekog sledećeg napada, preneo je Rojters.
Međutim, neke druge zemlje poput SAD i Nemačke, dosta su opreznije u svojim prognozama za ukrajinsko članstvo. One se, naime, plaše da bi takav potez mogao da uvuče NATO u direktan sukob sa Rusijom, što bi potencijalno izazvalo globalni rat.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Povezane vesti
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da su "svi saveznici Alijanse saglasni da će Ukrajina postati članica NATO-a, ali da prvo mora da pobedi".
"Naravno, konačne odluke će biti donete kada se svi saveznici slože i kada se sutra sastanu svi lideri. Još je rano govoriti o konkretnim rešenjima. Veoma je važno naglasiti da su svi saveznici saglasni da će Ukrajina postati članica NATO, svi smo saglasni da su vrata otvorena", rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom.
Iz Kremlja su juče saopštili da bi "članstvo Ukrajine u NATO imalo veoma negativne posledice po evropsku bezbednosnu arhitekturu i predstavljalo opasnost i bezbednost po Moskvu, što bi zahtevalo jasan i snažan odgovor", kao i da "Ukrajina pokušava da izvrši pritisak na zemlje NATO kako bi dobila poziv za pridruženje Alijansi".
Kuleba: Vilnjus predstavlja jedinstven trenutak
Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, rekao je pre neki dan da "nedostaje odluka da se put zemlje ka članstvu u NATO učini još bržim uz pomoć jasnog poziva", i da je Vilnjus "jedinstven trenutak za to".
Međutim, američki predsednik Džo Bajden rekao je u nedelju za CNN da Ukrajina "još nije spremna za članstvo u NATO, jer je za to potreban proces koji iziskuje vreme za ispunjenje svih uslova", preneo je Gardijan.
Tanjug AP/Susan Walsh
Kijev veruje da je članstvo u NATO, koje sa sobom nosi odbrambenu perspektivu "zapadnog nuklearnog kišobrana", jedina realna dugoročna garancija njegove bezbednosti.
"Ako NATO obeća Ukrajini članstvo kada se rat završi, to će na neki način omogućiti Rusiji da odugovlači u ratu. Alternativna formulacija, koja sugeriše da bi se Ukrajina mogla pridružiti kada bezbednosna situacija dozvoli, mogla bi pomoći", rekla je Orisija Licevič iz Četam hausa.
Povezane vesti
U srcu Alijanse je član 5 njene osnivačke povelje, koji kaže da je svaka članica saglasna "da se oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatra napadom na sve". Od država članica se zahteva da se pridruže u odbrani zemlje koja je napadnuta.
Šta Ukrajina može da dobije?
Mada je nekoliko puta rečeno da će Ukrajina morati da sačeka bar kraj rata da postane NATO članica, ovaj samit ipak neće proći a da ne dobije baš ništa.
Očekuje se da će biti predstavljen novi paket podrške Kijevu, uključujući unapređeno telo za saradnju, Savet NATO-Ukrajina, kao i paket pomoći u vidu vojne opreme, kako bi se pomoglo kijevskim oružanim snagama da se reformišu i dostignu standarde NATO.
Povezane vesti
Zelenski je, međutim, insistirao da Ukrajina želi da bude uverena u članstvo, i da je za to potrebno nešto više od "nejasnog obećanja" iz Bukurešta 2008. godine. Tokom vikenda, zvaničnici su radili na pronalaženju formulacije koji je prihvatljiva za sve NATO zemlje, ali tekst deklaracije do danas nije gotov.
Jedna opcija za koju su se odlučile zemlje Alijanse, kako je Dmitro Kuleba rekao, jeste da se proglasi da Ukrajina može preskočiti proceduru koju su morale da prođu mnoge zemlje da postanu članice, poznatu kao Akcioni plan za članstvo (MAP).
Neke velike zemlje NATO-a, poput SAD, Nemačke, Francuske i Britanije, vode paralelne razgovore o obezbeđivanju dugoročnih bezbednosnih obaveza Ukrajini, fokusirajući se na obećanja da će nastaviti da isporučuju oružje i municiju.
Nije bilo jasno da li će deklaracija koja treba da posluži kao osnova za ova uveravanja biti dogovorena pre samita.
Pitanje Švedske
Druga važna tema koja je na dnevnom redu bila i veče uoči početka samita jeste pitanje članstva Švedske. Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je ovu skandinavsku zemlju, kao i Finsku, da podnesu zahteve za članstvo, i dok je Finska primljena u NATO, Stokholmu je na put, barem do juče, stajala Turska.
Da bi neka zemlja mogla da postane članica NATO, neophodno je da se sa tim saglase sve članice. Zbog toga, svaka ima podjednaku moć veta, što je u slučaju Švedske, Turska izabrala da iskoristi dok se ne ispune uslovi koje smatra bitnim.
Iz Ankare su, naime, smatrali da Švedska nije učinila dovoljno na suzbijanju kurdskih militanata, dok iz Stokholma tvrde da su ispunili sve obaveze iz sporazuma sa Turskom, što kaže i Stoltenberg.
U nedelju, Erdogan je u telefonskom razgovoru rekao Bajdenu da "Turska ne vidi kako je Švedska učinila dovoljno da podrži njen zahtev za članstvo", kako je naveo Politiko.
profimedia
"Erdogan je naveo da je Švedska preduzela neke korake u pravom smeru unoseći izmene u antiterorističko zakonodavstvo, ali pristalice terorističkih organizacija (prokurdske grupe, uključujući PKK i YPG, koje su zabranjene u Turskoj), nastavljaju da održavaju demonstracije u Švedskoj. Ovo poništava preduzete korake", navodi se u saopštenju turskog direktorata za komunikacije.
Samo dan kasnije situacija se promenila. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objavio je da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pristao da prosledi turskom parlamentu švedsku kandidaturu za članstvo u NATO.
"Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je jasno stavio do znanja da je Turska spremna da ratifikuje članstvo Švedske", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare.
On je dodao da je Švedska promenila svoj Ustav i pojačala mere protiv terorizma.
"Sa Švedskom kao članicom, ovo je istorijski korak kojim NATO postaje jači i sigurniji", poručio je Stoltenberg nakon sastanka sa Erdoganom i švedskim premijerom Ulfom Kristersonom.
Kako je saopštio NATO, Turska će proslediti Protokol o pristupanju Švedske Velikoj narodnoj skupštini i blisko sarađivati sa Skupštinom kako bi obezbedila ratifikaciju. Dodaje se da su se Švedska i Turska saglasile da je saradnja u borbi protiv terorizma dugoročan napor, koji će se nastaviti i nakon prijema Švedske u NATO.
Ankara "cilja" na proces pridruženja EU
Inače, uoči početka samita Erdogan je u razgovoru sa američkim kolegom pokrenuo još jedno pitanje - potencijalno članstvo Turske u Evropskoj uniji. On je rekao da Ankara "želi da obnovi proces za pristupanje EU", i da bi želeo da od EU članica "vidi jaku i jasnu poruku" o tome.
Tanjug/AP/Ali Unal
Pre polaska u Vilnjus, Erdogan je još jednom rekao novinarima da bi "EU trebalo da otvori put za pristupanje Ankare tom bloku, pre nego što turski parlament odobri kandidaturu Švedske za pridruživanje NATO vojnom savezu".
Dodao je da pristupanje Švedske Alijansi zavisi od sprovođenja sporazuma postignutog prošlog leta tokom samita u Madridu, dodajući da niko ne treba da očekuje kompromise od Ankare.
Dok je Turska postala kandidat za punopravno članstvo u EU 1999. godine, razgovori su praktično zaustavljeni tokom protekle decenije. Zemlja se nije obavezala da sprovede reforme potrebne da bi ispunila kriterijume koje je postavio Brisel.
Nije poznato da li je o članstvu Turske u EU bilo reči uoči početka samita u Vilnjusu.
Komentari (0)