Igre 
Šta je nateralo SAD da uprkos protivljenju saveznika Kijevu pošalje kasetne bombe: Opasan korak ili pragmatična odluka
Komentari09/07/2023
-13:28
Kontroverzna odluka Sjedinjenih Američkih Države o slanju kasetne municije Ukrajini izazvala je brojne negativne reakcije, pa i država koje su saveznice SAD i Ukrajine. Odluka je, tvrdi Vašington, doneta nakon pisanih garancija da će se koristiti tako da rizik za civile bude sveden na najmanju moguću meru, dok je ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov obećao da se ta municija neće koristiti u Rusiji.
"Reč je o teškoj odluci", rekao je juče američki predsednik Džo Bajden, dodajući da je doneta zato što Ukrajina ostaje bez municije.
Međutim, ova odluka izazvala je burne reakcije u svetu i brojni saveznici Amerikanaca osudili su ovaj potez. Oni smatraju da je odluka pogrešna i da protivi Konveciji o kasetnoj municiji iz 2008. godine koju su prihvatile 123 zemlje među kojima nisu i SAD, Rusija i Ukrajina.
Kasetne bombe su specifične po tome što obično ispuštaju mnogo manjih bombi koje mogu biti smrtonosne na širokom području. Neeksplodirane bombe mogu da ostanu na zemlji godinama, a zatim da se neselektivno detoniraju. Prvi put su upotrebljene tokom Drugog svetskog rata, a kod nas su naročito poznate, jer su korišćene u NATO intervenciji na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven potvrdio je da je amerčki predsednik "doneo tešku odluku", ali je dodao i da je Rusija takođe koristi kasetnu municiju za napad na suverenu zemlju i civilne ciljeve kao i da je na taj način prekršila međunarodno pravo, prenosi Gardijan.
''Što je najvažnije, postoji velika razlika između municije koju koristi Rusija i one koju bi SAD obezbedile Kijevu'', rekao je.
Tanjug/AP/Andrew Harnik
Saliven je istakao da je Rusija već upotrebila desetine miliona tog oružja širom ukrajinske teritorije.
Povezane vesti
''Moramo da se zapitamo, da li je ukrajinska upotreba kasetne municije na toj istoj zemlji zapravo toliki dodatak civilnoj šteti, s obzirom na to da će to područje bez obzira na to morati da se deminira?'', dodao je.
Zbog čega je SAD doneo ovakvu odluku i kako će ona da se realizuje?
Iz Amerike je stiglo i objašnjenje zbog čega su se odlučili na ovaj potez. Podsekretar Pentagona Kolin Kal saopštio je da je SAD šalju kasetnu municiju Kijevu jer ukrajinska kontraofanziva ''ide sporije nego što se očekivalo''.
Kako prenosi Gardijan, on je istakao da postoje dva osnovna razloga zbog kojih je odlučeno da se kasetna municija uključi u najnoviji paket pomoći u vidu oružja Ukrajini, a da je jedan od njih taj da je Ukrajina u jeku kontraofanzive, koja je teška, jer su Rusi imali šest meseci da ukopaju odbrambene pojaseve na istoku i jugu Ukrajine.
''Želimo da budemo sigurni da Ukrajinci imaju dovoljno artiljerije da ih održi u borbi u kontekstu trenutne kontraofanzive i zato što stvari idu malo sporije nego što su se neki nadali. Prerano je suditi kako ide ukrajinska kontraofanziva jer smo na početku sredine'', rekao je Kal.
On je dodao da većina ukrajinske borbene moći ''nije dovedena u funkciju''.
''Pravi test će biti kada ukrajinske snage identifikuju slabe tačke ili stvore slabe tačke i naprave proboj, koliko brzo će to moći da iskoriste uz borbenu moć koju imaju u rezervi i koliko brzo će Rusi moći da odgovore'', rekao je Kal.
Više saveznika kritikovalo odluku SAD o isporuci kasetne municije Ukrajini
Međutim, više američkih saveznika, UN i humanitarne organizacije kritikovali su odluku Vašingtona, prenosi BBC. Saveznici Amerikanaca, među kojma su Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i Španija saopštili su danas da se protive upotrebi takvog naoružanja u ratu u Ukrajini.
Povezane vesti
Na pitanje kako komentariše ovu odluku SAD, britanski premijer Riši Sunak je istakao da je Velika Britanija jedna od 123 zemlje koje su potpisale Konvenciju o kasetnoj municiji, koja zabranjuje proizvodnju ili upotrebu tog oružja i obeshrabruje njegovu upotrebu.
Premijer Novog Zelanda Kris Hipkins, jedne od zemalja inicijatora konvencije, saopštio je da je to oružje "neselektivno, potencijalno nanosi ogromnu štetu nedužnim ljudima, a može imati i dugotrajan efekat".
"Bela kuća je obaveštena o protivljenju Novog Zelanda upotrebi kasetnih bombi u Ukrajini", rekao je Hipkins.
Povezane vesti
Španska ministarka odbrane Margarita Robles rekla je novinarima da njena zemlja ima "čvrstu obavezu" da se određeno oružje i bombe ne mogu slati u Ukrajinu.
I Kanada je saopštila da je protiv upotrebe kasetnih bombi i da ostaje u potpunosti u skladu sa Konvencijom o kasetnoj municiji. Posebno je izrazila zabrinutost zbog potencijalnog uticaja bombi, koje ponekad leže nedetonirane niz godina, na decu.
Kancelarija UN za ljudska prava je kritikovala odluku, a jedan predstavnik je saopštio da sa "upotrebom takve municije treba odmah prestati i da je ne treba koristiti ni na jednom mestu".
Portparol ruskog ministarstva odbrane opisao je ovaj potez kao "čin očaja" i "dokaz nemoći pred neuspehom ukrajinske 'kontraofanzive' koja je mnogo najavljivana".
AP/Bernat Armangue
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je saopštila da uveravanja Ukrajine da će koristiti kasetnu municiju odgovorno, "nemaju nikakvu vrednost".
Bajdenovu odluku kritikovao je i ruski ambasador u SAD.
"Okrutnost i cinizam sa kojima je Vašington pristupio pitanju slanja smrtonosnog oružja Kijevu su više nego očigledni. Sada će, greškom SAD, godinama postojati rizik da nedužni civili budu razneseni neeksplodiranom municijom", rekao je Anatolij Antonov, a prenosi agencija TASS.
Odluku Vašingtona kritikovale su organizacije za ljudska prava, a Amnesti internešenel je saopštio da kasetna municija predstavlja "ozbiljnu pretnju životima civila, čak i dugo nakon što se sukob okonča".
Nemačka neće obezbediti oružje, ali razume američku poziciju
Međutim, Konvencija iz 2008. godine ne može da spreči SAD u svojoj nameri, jer pored Ukrajine i Rusije, one se ne vode kao potpisnice konvencije koja brani korišćenje kasetnih bombi tokom rata, piše BBC.
U međuvremenu, zvaničnici Nemačke koja je potpisnica ovo sporazuma, poručili su da, iako neće obezbediti takvo oružje Ukrajini, razume američku poziciju.
"Sigurni smo da naši američki prijatelji nisu olako doneli odluku o snabdevanju takvom municijom", rekao je portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt novinarima u Berlinu.
Oglasio se i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji je pozdravio odluku SAD. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov dao je uveravanja da će kasetne bombe biti korišćene samo za probijanje neprijateljskih odbrambenih linija, a ne u urbanim sredinama, prenosi BBC.
Prema pisanju britanskog javnog serivisa, ukrajinskim snagama uveliko nedostaje oružje, a zapadni saveznici ne mogu da im ga dopreme dvoljno brzo. U ovom trenutku Ukrajinci se suočavaju sa zastrašujućim zadatkom koji podrazumeva proterivanje Rusa.
Prema procenama analitičara, ukrajinska kontraofanziva, koja je počela prošlog meseca, nije donela nikakve opipljive rezultate. U nedostatku artiljerijskih granata, Ukrajina je zatražila od SAD da popuni zalihe kasetne municije za gađanje ruske pešadije koja je ušančena u odbrambenim rovovima.
Sa druge strane, u Vašingtonu se o ovoj odluci raspravljalo šest meseci i duboko je nepopularna kod mnogih demokrata i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Radić: "Pragmatična odluka Amerike"
Vojni analitičar Aleksandar Radić objasnio je za Euronews Srbija da se Konvecijom iz 2008. godine ne zabranjuje korišćenje kasetnih bobmbi, već da su se njome zemlje potpisnice odrekle ovog tipa oružja.
"Problem je u tome da kasetne bombe nisu zabranjene, već je u pitanju konvencija kojom se zemlje potpisnice odriču ovog odružja. Ako gledate pravno, kasetna punjenja nisu zabranjena, jer to je konvencionalno sredstvo naoružanja koje je korišćeno u svim ratovma zadnjih dekada, a korišćeno je i kod nas", kaže on.
Radić je objasnio da je to stariji tip naoružnja koji je pre svega skrajnut zbog tehnološkog napretka u ratovanjima.
"Kasetno punjenje je bio vrlo važan deo ratovanja kada se računalo da treba zaustaviti masovne protivničke napade, ali vremenom je tehnološki situacija evoluirala jer su Amerikaci došli do mogućnosti da naprave efikasne sisteme navođenja za male projektile. Onda su kasetne bombe izgubile smisao, koristile su se rutinski. Za onoga ko ima tehnologiju i novac, one više nisu prioritet", rekao je on.
Odluku SAD da Ukrajincima isporuči kasetne bombe, Radić gleda isključivo kao pragmatičnu odluku.
"To je u uobičajeno za bilo koju veliku silu, oni se ponašaju pragmatično. Imaju velike rezerve sredstava koje nisu uništene, i oni postupaju tako. Povod za to je i taj što je dosta municije potrošeno na ratištu u Ukrajni. Problem je što SAD sada želi da to neko javno opravda", rekao je on.
Komentari (1)
str
10.07.2023 07:11
Ni Srbija nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji. Ali, to nas nesprecava da budemo najpametniji...