RAT U UKRAJINI Ukrajinski tužilac tvrdi da je u ratu poginulo gotovo 500 dece: "Ovi brojevi nisu konačni"

Danas je 501. dan rata u Ukrajini. Borci fabrike Azovstavl vratili su se kući iz Turske gde su boravili nakon razmene zarobljenika između Ukrajine i Rusije, saopšteno je iz kabineta predsednika Volodimira Zelenskog. Međutim, iz Kremlja poručuju da podvratak oficira Azova predstavlja kršenje uslova postojećih sporazuma i da ga je, osim Ukrajine, prekršila i Turska. Iz Kremlja takođe stižu reakcije i na odluku SAD da pošalju kasetnu municiju u Ukrajinu, pa tako portparolka MSP-a Marija Zaharova kaže da je to "primer agresivne politike". U međuvremenu, najteže borbe odvijaju se u oblasti Bahmuta, dok je juče šest civila poginulo u granatiranju Limana.

Kako je protekao prethodni dan u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

23.23 Kadirov: Jedinica specijalnih čečenskih snaga "Ahmat" prebačena u oblast Bahmuta

Jedinica specijalnih čečenskih snaga "Ahmat" kojom komanduje zamenik komandanta Drugog armijskog korpusa Apti Alaudinov, prebačena je u oblast Bahmuta, izjavio je danas čečenski lider Ramzan Kadirov.

"Komanda specijalne operacije premestila je jedinicu specijalnih snaga "Ahmat" kojom komanduje Apti Alaudinov u tešku oblast Bahmuta. Ova odluka govori o poverenju Generalštaba i dokazuje visoku borbenu sposobnost jedinica", napisao je Kadirov na Telegramu, preneo je TASS.

Ruska paravojna formacija "Vagner" zauzela je Bahmmut krajem maja, posle 10 meseci žestokih borbi sa ukrajinskim snagama, a borci "Vagnera" napustili su taj grad između 25. maja i 1. juna i predali su kontrolu ruskoj vojsci.

22.59 Politiko: U toku finalizacija deklaracije o davanju bezbednosnih garancija Kijev

Mala grupa zapadnih saveznika uključena je u pregovore u poslednjem trenutku o finalizaciji deklaracije o davanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu uoči samita NATO-a u Litvaniji, rekla su četiri neimenovana zvaničnika upoznata sa razgovorima.

SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka već sedmicama razgovaraju o tom pitanju sa Kijevom, a takođe su se obratile i drugim saveznicima u NATO-u, EU i G7, objavio je "Politiko".

Kako se navodi, napori su deo širih pregovora u NATO-u o tome kako zapadni saveznici treba da pokažu dugoročnu podršku Ukrajini.

21.36 Kuleba razgovarao telefonski sa Blinkenom uoči samita NATO

Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je danas da je razgovarao telefonski sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom uoči samita NATO-a u Viljnusu.

"Imao sam produktivan razgovor sa državnim sekretarom Blinkenom uoči Viljnusa. Ostalo je 48 sati i radimo na tome da njegove konačne odluke budu od koristi za sve: Ukrajinu, NATO i globalnu bezbednost", napisao je Kuleba na Tviteru.

Kuleba je naveo da je zahvalio Blinkenu na novom paketu američke vojne pomoći Ukrajini, prenele su RIA Novosti.

21.34 Lavrov: Ankara bi mogla da se suoči sa negativnim posledicama

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je danas u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom Hakanom Fidanom da bi Ankara mogla da se suoči sa "negativnim posledicama" zbog pružanja vojne pomoći Kijevu i zbog omogućavanja povratka lidera neonacističke jedinice "Azov" u Ukrajinu. Lavrov je istakao da Turska sprovodi "destruktivan kurs" nastavljajući da pruža vojnu pomoć Kijevu, objavljeno je na sajtu ruskog MIP-a. Opširnije u posebnoj vesti.

Tanjug/AP/Tanjug/Maxim Shipenkov

20.40 Bajden i Erdogan sastaće se na marginama samita NATO-a u Viljnusu

Američki predsednik Džozef Bajden i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastaće se na marginama samita NATO-a u Viljnusu, saopštila je danas kancelarija turskog lidera.

U saopštenju se navodi da su se Bajden i Erdogan dogovorili da se lično sastanu u Viljnusu i detaljno razgovaraju o bilateralnim odnosima i regionalnim pitanjima.

Bajden i Erdogan razgovarali su telefonski o situaciji u vezi sa članstvom Ukrajine i Švedske u NATO-u i pitanju snabdevanja Turske avionima F-16, kao i o članstvu Turske u EU, saopštila je Erdoganova kancelarija.

20.14 Medvedev: Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja

Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja u istočnoj Evropi ukoliko se potvrdi informacija o pokušaju napada na Smolensku nuklearnu elektranu NATO projektilima, izjavio je danas zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev.

"Ukoliko se potvrdi da je bilo pokušaja napada na nuklearnu elektranu Smolensk Desnogorsk raketama NATO-a, biće neophodno razmotriti scenario istovremenog udara Rusije na nuklearne elektrane u južnoj Ukrajini, Rovno i Hmeljnicki, kao i ukrajinska nuklearna postrojenja u istočnoj Evropi", napisao je Medvedev na Telegramu.

Prema objavama na nekoliko Telegram kanala ranije danas, ukrajinske trupe pokušale su da izvedu raketni napad na nuklearnu elektranu Smolensk. Nuklearna elektrana nalazi se tri kilometra od grada Desnogorska u Smolenskoj oblasti i oko 150 kilometara od grada Smolenska.

19.57 Zelenski još nije doneo odluku da li će prisustvovati samitu NATO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još nije doneo konačnu odluku da li će ići na samit NATO-a u Viljnusu, izjavila je potpredsednica ukrajinske vlade za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina.

Ona je za ukrajinske medije rekla da će konačna odluka Zelenskog o prisustvu samitu NATO biti doneta u zavisnosti od završnih dokumenata tog skupa na kojima se još radi, preneo je TASS.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je ranije da će Zelenski prisustvovati prvom sastanku Saveta Ukrajina-NATO na marginama samita.

Stoltenberg, međutim, nije obećao da će tokom samita u Viljnusu Ukrajina biti pozvana da se pridruži NATO-u nakon što se neprijateljstva u zemlji završe.

18.00 Američki demokratski kongresmeni zabrinuti zbog slanja kasetnih bombi Ukrajini

Američki demokratski senator Tim Kejn i kongresmenka Barbara Li izrazili su danas zabrinutost zbog odluke administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena da pošalje kasetne bombe Ukrajini.

Kejn je rekao za Foks njuz da bi odluka SAD da pošalje kasetne bombe Ukrajini mogla da "inspiriše" druge zemlje da zaobiđu međunarodnu konvenciju koja zabranjuje takvu vrstu municije. Kejn je, međutim, istakao da je Bajdenova administracija verovatno uzela u obzir sve rizike koje ta odluka donosi, navodeći da Ukrajina neće koristiti kasetnu municiju protiv ruskih civila, preneo je Rojters. Kejn je član Odbora Senata za oružane snage.

Li je pozvala Bajdenovu administraciju da preispita slanje kasetnih bombi Ukrajini. "Kasetne bombe nikada ne bi trebalo da se koriste", istakla je demokratska kongresmenka za Si-En-En (CNN).

17.20 Fidan i Lavrov razgovarali telefonom o Ukrajini i sporazumu o žitu

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan razgovarao je telefonom sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, izjavio je danas za TASS izvor u turskom Ministarstvu spoljnih poslova.

"Ministri su razgovarali o Ukrajini i nedavnim dešavanjima oko Istanbulskog sporazuma o žitu", rekao je neimenovani izvor.

Nakon razgovora sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan istakao je u petak da bi Ankara želela da se produži sporazum o žitu. Moskva ne vidi razlog da nastavi sprovođenje prehrambenog sporazuma, koji ističe 17. jula, saopštilo je u utorak rusko Ministarstvo spoljnih poslova, preneo je Sputnjik.

14.52 Ukrajinski tužilac tvrdi da je u ratu poginulo gotovo 500 dece: "Ovi brojevi nisu konačni"

Najmanje 494 dece ubijeno je od početka rata, saopštila je kancelarija glavnog tužioca Ukrajine. Kako se dodaje, ranjeno je više od 1.000 dece.

"Ovi brojevi nisu konačni", napominje se u najnovijem ažuriranju. 

Regija Istočni Donjeck bila je mesto s najvećim brojem dečjih žrtava, s 472 ubijene osobe mlađe od 18 godina. Dodaje se da je evidentirano 97.314 zločina agresije i ratnih zločina.

13.32 Šta je nateralo SAD da uprkos protivljenju saveznika Kijevu pošalje kasetne bombe?

Kontroverzna odluka Sjedinjenih Američkih Države o slanju kasetne municije Ukrajini izazvala je brojne negativne reakcije, pa i država koje su saveznice SAD i Ukrajine. 

Odluka je, tvrdi Vašington, doneta nakon pisanih garancija da će se koristiti tako da rizik za civile bude sveden na najmanju moguću meru, dok je ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov obećao da se ta municija neće koristiti u Rusiji. Detaljnije u posebnoj vesti.

12.48 Kijev: Od početka rata oštećena polovina energetskog sistema

Ukrajinski ministar energetike German Galuščenko, izjavio je da je od početka napada Rusije na Ukrajinu oštećena polovina celokupnog energetskog sistema Ukrajine. Galuščenko je rekao da je do sada potvrđen 271 pogodak na energetskim objektima u Ukrajini i da ima objekata koji su potpuno uništeni i ne mogu biti obnovljeni, prenosi Unian.

Naveo je da se u Ukrajini sprovodi najveća remontna kampanja u istoriji, pošto je neophodno u što većoj meri obnoviti sistem do početka grejne sezone. Svetska banka je procenila gubitke ukrajinske energetike na 11 milijardi dolara, ali je Galu

12.11 Aksjonov: Ruski PVO oborio krstareću raketu iznad Krima

Ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su krstareću raketu u blizini grada Kerča, na poluostrvu Krim, saopštio je danas šef Krima Sergej Aksjonov. Nije bilo povređenih u incidentu, naveo je Aksjonov na Telegramu. 

"U oblasti Kerča, snage PVO oborile su krstareću raketu. Nije bilo štete, ni žrtava", naveo je Aksjanov, a prenose RIA Novosti. 

On nije precizirao odakle je raketa lansirana.  Rusija je pripojila Krim 2014. godine, a Ukrajina želi da ga vrati pod svoju kontrolu. 

11.40 Zelenski i Duda zajedno odali poštu žrtvama Volinskog masakra

Ukrajinski i poljski predsednik Volodimir Zelenski i Andžej Duda, danas su zajedno obeležili godišnjicu masakra Poljaka od strane ukrajinskih nacionalista tokom Drugog svetskog rata, što je zločin koji i dalje predstavlja izvor napetosti između aktuelnih saveznika.

Poljska je jedan od najčvršćih saveznika Ukrajine otkako je Rusija napala zemlju 2022. godine, ali je zločin, u kojem je po istoričarima stradalo više desetine hiljada Poljaka, nastavio da narušava odnose između dve države, navodi Rojters.

Poljski istoričari navode da je i oko 12.000 Ukrajinaca stradalo u poljskim uzvratnim operacijama.

Zelenski i Duda su, prema televizijaskim snimcima, zajedno u crkvi u zapadnom ukrajinskom gradu Lucku danas, uoči 11. jula, godišnjice Volinskog masakra iz 1943. godine odali poštu žrtvama.

"Zajedno odajemo počast svim nevinim žrtvama Volinije! Sećanje nas spaja! Zajedno smo jači ", saopšteno je iz Dudinog kabineta na Tviteru.

 

 

10.00 Kijev: Prethodnog dana ana bilo je više od 30 sukoba

Generalštab oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da ruske snage koncentrišu svoje glavne napore na pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke i Marinke.

Kako je navedeno, proteklog dana bilo je više od 30 sukoba, ali su ukrajinske snage odbile napade, prenosi Unian.

09.14 Ukrajinski ministar:Pronađen mehanizam nadoknade štete koju je uzrokovala Rusija

Pronađen je mehanizam nadoknade štete izazvane oružanom agresijom Rusije na Ukrajinu, izjavio je ukrajinski ministar pravde Denis Maliuska. Dodao je da je u petak je u Tokiju održan sastanak ministara pravde G7, gde je ključna tema razgovora bio pravni odgovor na agresiju Ruske Federacije. 

"Prvo, izrada Registra štete, koji će uključivati sve foto i video dokaze, izjave svedoka itd, a polovina toga je već sprovedeno. Stvorena je međunarodna organizacija pod nazivom Međunarodni registar štete“, rekao je ministar.

Kako je naveo, 40 zemalja pristupilo je mehanizmu i obezbeđuje njegovo finansiranje i funkcionisanje. Kao drugi element, predviđeno je osnivanje komisije za obeštećenje koja će razmatrati potraživanja i utvrditi visinu naknade, precizirao je Maliuske. Što se tiče finansiranja, sva imovina koja je sada zaplenjena i koja se nacionalizuje biće prebačena u relevantne fondove radi isplate obeštećenja, istakao je on.

09.11 Ukrajinska zvaničnica: 273 dana otkako smo zadali prvi udarac na Krimskom mostu

Ukrajina je prvi put priznala da je odgovorna za napad na Krimski most u oktobru prošle godine, prenosi agencija RIA Novosti.

„273 dana otkako smo zadali prvi udarac na Krimskom mostu kako bi poremetili rusku logistiku“, napisala je, između ostalog, zamenica ministra odbrane Ukrajine Hana Malijar na Telegramu.

Načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov je negirao da ukrajinske obaveštajne službe stoje iza napada na most. Rano ujutru 8. oktobra prošle godine kamion je dignut u vazduh na Krimskom mostu, zbog čega se zapalilo sedam železničkih cisterni sa gorivom iz voza koji se kretao železničkim delom prelaza. Eksplozija na mostu delimično je uništila drumski deo mosta, zbog čega je privremeno zaustavljen saobraćaj.

08.29 Ukrajinski ministar: Ruska invazija nanela 56 milijardi dolara ekološke štete

Ukrajinska državna inspekcija za životnu sredinu saopštila je da je ruska invazija u punom obimu izazvala ekološku štetu od 55,9 milijardi dolara, izjavio je ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ukrajine Ruslan Strilets.Prema njegovim rečima, jedan dan rata uzrokuje 111 miliona dolara ekološke štete, prenosi Kijev independent. 

"Rusija će platiti svaki dan ovog rata. Za svako izgorelo drvo. Za svako oskvrnjeno parče ukrajinske zemlje. Zato se ujedinjujemo sa celim civilizovanim svetom i radimo na priznavanju ekocida u međunarodnom pravu", rekao je Strilets.

08.14 Neki od saveznika SAD protiv odluke o slanju kasetnih bombi u Ukrajinu

Nekoliko saveznika SAD izrazilo je zabrinutost zbog odluke Vašingtona da Ukrajini isporuči kasetne bombe. U petak su SAD potvrdile da šalju kontroverzno oružje Ukrajini, a predsednik Džo Bajden je to nazvao "veoma teškom odlukom".

Kao odgovor, Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i Španija su rekle da se protive upotrebi oružja, navoi BBC. Kasetne bombe zabranjene su u više od 100 zemalja zbog opasnosti koje predstavljaju za civile. Obično ispuštaju mnogo manjih bombi koje mogu da ubiju neselektivno na širokom području. Neeksplodirane bombe mogu ostati na zemlji godinama, a zatim neselektivno detonirati. Kasetne bombe korišćene su i u NATO agresiji na Srbiju.

08.10 Jedan od komandanata Azova održao govor nakon povratka u Ukrajinu

Denis Prokopenko, jedan od pet komandanat Azova, bivših zarobljenika, koji su se sinoć uz svečani doček vratili u Ukrajinu se u govoru po povratku u zemlju zahvali rukovodstvu zemlje, ali i svakom vojniku koji je branio zemlju tokom zarobljeništva čelnika Azova.

"Od danas, nastavljamo da se borimo zajedno s vama", rekao je  Prokopenko.

 

 

08.07 Poljska premešta 1.000 vojnika na istočnu granicu zbog bojazni od Vagnera

Poljska je počela da premešta više od 1.000 vojnika na istok zemlje, saopštio je ministar odbrane Mariuš Blaščak, usred sve veće zabrinutosti te članice NATO da bi prisustvo pripadnika Vagnera u Belorusiji moglo bi da dovede do povećanja napetosti na granici, javio je Rojters.  Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da ponudi pripadnicima privatne vojne kompanije Vagner da pređu u Belorusiju, izazvala je bojazan kod istočnih članica NATO da će njihovo prisustvo dovesti do veće nestabilnosti u regionu, navodi agencija. 

"Više od 1.000 vojnika i skoro 200 jedinica tehnike iz 12. i 17. mehanizovane brigade kreće ka istoku zemlje", napisao je Blaščak na Tviteru, ističući da je to demonstracija spremnosti Poljske da odgovori na pokušaje destabilizacije u blizini granice.

08.06 Kijev: Rusija koncentriše napore na pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke i Marinke

Generaštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da ruske snage koncentrišu svoje glavne napore na pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke i Marinke. Kako je navedeno, proteklog dana bilo je više od 30 sukoba, ali su ukrajinske snage odbile napade, prenosi Unian. 

07.30 Peskov: Povratak lidera Azova iz Turske u Ukrajinu predstavlja kršenje dogovora

Povratak ukrajinskih komandanata odreda Azov iz Turske u Ukrajinu predstavlja kršenje uslova postojećih sporazuma, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Uovom slučaju, uslove su prekršile i ukrajinska i turska strana“, naglasio je Peskov za RIA Novosti.

Prema sporazumu, predviđeno je da ukrajinski oficiri koji su branili fabriku Azovstal u Mariupolju, ostanu u Turskoj do okončanja sukoba, precizirao je Peskov. On je napomenuo da niko nije obavestio Rusiju o njihovom prebacivanju. Peskov tvrdi da je Turska ''bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspeha Oružanih snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO u Viljnusu''.

07.11 Branioci Azovstala se vratili iz Turske u Ukrajinu sa Zelenskim

Oficiri koji su branili fabriku Azovstalj u Marijupolju vratili su se kući iz Turske, gde su boravili nakon razmene zarobljenika između Ukrajine i Rusije, saopštio je kabinet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Zelenski se tokom posete Turskoj sastao sa tim oficirima i poveo ih sa sobom nazad u Ukrajinu. On se u Turskoj sastao sa predsednikom te zemlje Redžepom Tajipom Erdoganom i vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, prenosi Kijev independent. Među oficirima su Denis Prokopenko, Sergej Volinski, Svjatoslav Palamar, Denis Šleha i Oleh Homenko, rekao je Zelenski.

 

Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office

07.00 Reznikov: Ukrajina neće koristiti kasetne bombe na teritoriji Rusije

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov pozdravio je sinoć odluku SAD da pošalju kasetne bombe Ukrajini i obećao da se ta municija neće koristiti u Rusiji. Reznikov je napisao na Tviteru da će kasetna municija pomoći da se spasu životi ukrajinskih vojnika, najavljujući da će Ukrajina voditi strogu evidenciju o njenom korišćenju, kao i da će razmeniti informacije sa partnerima. Reznikov je rekao da vojska neće koristiti kasetnu municiju u urbanim sredinama, već samo za probijanje neprijateljskih odbrambenih linija.