Ključna pitanja na 500 dana rata: Kako teče ukrajinska kontraofanziva, da li će Kijev u NATO i šta je s Prigožinom

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/07/2023

08:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Danas se navršava tačno 500 dana od početka rata u Ukrajini, a događaji se i dalje smenjuju neviđenom brzinom. Oružje i municija se i dalje slivaju u Ukrajinu, EU nastavlja sa sankcijama Rusiji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sve češće podršku traži putovanjima van zemlje. U Rusiji je izbila i pobuna kratkog daha, a Ukrajina 500 dana od početka rata i dalje traži jasan poziv za prijem u NATO.

Kako je rat ulazio u drugu godinu, niz zbivanja je učinio da situacija postane dodatno zamršena. Pojavio se kineski mirovni plan koji su sa oprezom primile i Rusija i Ukrajina, dok ga je Zapad okarakterisao kao "skup opštih mesta", i od Pekinga zatražio da nedvosmisleno osudi Rusiju.

Već u martu, ruski predsednik Vladimir Putin i komesarka za prava deteta Marija Lvova Belova, suočili su se sa nalozima za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud u Hagu, zbog ratnih zločina i deportacije ukrajinske dece u Rusiju.

"Ključni sledeći korak je uspostavljanje Centra za procesuiranje zločina agresije. To je jedinstvena međunarodna platforma bez presedana u pravnoj istoriji", rekao je Ladislav Hamran, predsednik Evrodžasta.

Na frontu, nastavile su se borbe za svaki pedalj teritorije - posebno oko Bahmuta koji Ukrajinci i danas pokušavaju da povrate. Najveća tragedija desila se kada je uništena brana Kahovka od posledica eksplozije, što je dovelo do raseljavanja ljudi i velikih ekoloških problema.

Tenkovi su stigli u Ukrajinu, a sa istoka Evrope i Mig-29 avioni, dok se još čekaju letelice F-16, mada ukrajinski piloti prolaze obuku. Evropska unija je obećala milion komada municije, dok ukrajinske oružane snage neretko dronovima napadaju Krim, ali i Belgorod i Moskvu.

Dugoočekivana kontraofanziva Kijeva je počela, ali ne daje brze rezultate.

"U nekim oblastima, naše snage napreduju, a negde se i brane. Nema izgubljenih položaja. Oni beleže gubitke. Pritisak je veliki, a ofanziva ne može da ide tako brzo", rekao je nedavno ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Kako bi dobio što veću podršku, Zelenski sve češće napušta Ukrajinu, pa se tako našao u evropskim prestonicama, ali i Hirošimi, na sastanku G7. Moskva i Minsk postigli su dogovor o raspoređivanju ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, a EU je usvojila 11. paket sankcija kako bi se onemogućilo njihovo zaobilaženje.

Najveće iznenađenje je, kako Rusiji, tako i Evropi i celom svetu, priredio krajem juna Jevgenij Prigožin, šef plaćeničke grupe Vagner, kada je krenuo na tzv. "marš na Moskvu", tražeći smenu vojnog vrha. Sve se završilo za manje od 24 sata, uz posredovanje beloruskog predsednika. Ipak, mnogi analitičari smatraju da se Prigožin neće tek tako povući.

"Odbranili ste ustavni poredak, živote, bezbednost i slobodu naših građan. Sačuvali ste otadžbinu od pobune i zaustavili građanski rat", rekao je Vladimir Putin u obraćanju vojsci.

Ono što Ukrajina već mesecima traži, posebno pred NATO samit u Litvaniji sledeće nedelje, jeste pozivnica za prijem u taj savez. Kako stvari stoje, na to će još morati da pričeka.

Radulović: Čini mi se da ćemo o ovome govoriti i za 500 dana

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže za Euronews Srbija da je, da se za 500 dana ne bi ponovo govorilo o stanju na frontu i sličnom, neophodno "da se ruske trupe vrate unutar granica Ruske Federacije, i plate ratnu odštetu". Ističe i da je pitanje granica posebna stavka, na koju nije lako odgovoriti.

"Da li govorimo o Rusiji, plus Krim, plus one četiri (ilegalno anektirane) oblasti, ili o Rusiji samo sa Krimom, ili samo o Rusiji? Ako se pogleda međunarodno pravo, onda se gleda Rusija onako kako je priznata pre 2014. godine", rekao je Radulović.

"Bojim se da je vrlo moguće da za 500 dana opet ovako govorimo, mada ne bih da prognoziram, ali čini mi se da ide u tom smeru. Ukrajinski zvaničnici i narod imaju konsenzus da će se boriti za svaki pedalj teritorije, što uključuje i ono pre 2014. godine", naveo je Radulović.

Ukrajinski zvaničnici svakodnevno govore o napretku svojih trupa u oslobađanju teritorija koje su trenutno pod ruskom okupacijom, mada i pojedini stručnjaci, kao i zvaničnici, smatraju da se stvari po tom pitanje ne odvijaju dovoljno brzo.

Radulović ističe da je Rusija postavila linije odbrane sa mrežama rovova, miniranjem, da su u pozadini zadejstvovani položaji artiljerije, i da se primenjuju dva tipa helikoptera, i da, zbog svega toga, "ako je neko mislio da ćemo gledati reprizu kraja leta i početka jeseni prošle godine, taj se grdno varao".

"Bilo je dovoljno pogledati satelitske snimke, da se vidi mreža linija odbrane koju su Rusi gradili poslednjih godinu dana, naročito u Zaporoškoj pa i Donjeckoj oblasti. Kada vidite da imate dve ili tri linije odbrane u toj operativnoj i strateškoj dubini, i da svaka ima nekoliko nivoa, bilo je neralno očekivati da će biti bržeg tempa", rekao je Radulović.

Zapadni saveznici nastavljaju da šalju pomoć Ukrajini, u čemu prednjači SAD. Mada postoje neki glasovi u okviru američke javnosti, pa i Kongresa, koji smatraju da bi "slavina trebalo da se zavrne", i dalje su u manjini.

Radulović ističe da nema dileme kada je u pitanju nastavak slanja zapadne pomoći Ukrajini, i da se u tome istrajava.

"Videćemo da li će kruna svega biti F-16 avioni ali mislim da je još rano za njih, možda na jesen ili naredne godine", kaže on.

Pojavili su se navodi da bi SAD mogle da pošalju Ukrajini kasetnu municiju, koja je zabranjena konvencijom, ali tu konvenciju nisu potpisali ni SAD, ni Ukrajina ni Rusija, pa prema tome izgleda da nema pravnih prepreka za ovakav potez.

"To nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Druga je stvar ako imamo civilne žrtve ili ratne zločine, onda se nešto drugo gleda. SAD, Rusija i Ukrajina nisu potpisnice konvencije, koliko god ta municija bila strašna. Nešto slično tome je primenjivano već na ukrajinskoj strani, poput daljinskog miniranja, na primer kod Vuhledara. Iz perspektive svega što se dešava na terenu, ne vidim ništa epohalno problematično u tome što će se pojaviti i kasetna municija. Nažalost, biće posledica po civile", rekao je Radulović.

Govoreći o pobuni Prigožina, nakon koje je poslat u Belorusiju ali mu se sada ne zna lokacija s obzirom na to da je beloruski predsednik rekao kako se "vratio u Sankt Peterburg", Radulović ističe da je čitava ta situacija najviše naškodila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Imajte u vidu da se on ne posmatra onim očima kao do tada, bez obzira na teorije zavere da li su oni to organizovali i slično. Vrlo je upitno šta se dešava, imaće određenih posledica i po organizaciju unutar same Rusije. Čini se da će se ojačati i Rosgvardija, koja je direktno pod kontrolom predsednika", zaključio je Radulović.