Igre 
"Svaki vojni uspeh znači vetar u leđa": Kako će ishod ukrajinske kontraofanzive uticati na poziciju Zapada prema Kijevu
Komentari05/07/2023
-21:37
"Ovo nije holivudski film" - poručio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, govoreći o tome da kontraofanziva ukrajinskih snaga ide sporije nego što je to očekivano. Iz Kijeva redovno izveštavaju o stabilnim pomacima, ali ukazuju da su Rusi imali mnogo vremena da se pripreme, utvrde formacije i miniraju velika područja.
U međuvremenu, pomoć Ukrajini sa Zapada ne prestaje da stiže, pre svega vojna, a zatim i u drugim oblicima. Uprkos sve većoj zabrinutosti jednog dela javnosti, sagovornici Euronews Srbija ne smatraju da će partneri Kijeva, pre svega SAD koja u pomoći prednjači, uskoro tu pomoć i smanjiti.
"To je tema o kojoj se priča od početka rata - da će se Amerikanci ili Zapad umoriti nakon 'samo još jednog paketa', izbora u SAD... ipak, podrška se samo povećava. Setimo se da je prvih nedelja rata Nemačka slala pancire i šlemove, a sada šalje oklopne transportere. Tu je došlo do napretka, iako verovatno za Ukrajince nedovoljno brzo", rekao je za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.
Zelenski zabrinut zbog "opasnih poruka"
Među onima koji u SAD žele da se smanji slanje vojne podrške Ukrajini, prednjače neki Republikanci, kao i građani koji podržavaju tu partiju. Ipak, čini se da su za sada oni koji imaju takve stavove ipak u manjini.
Prema istraživanju koje su sproveli "Economist" i "YouGov", u SAD je ukupno 53 odsto bilo ispitanika koji su za to da se održava ili poveća vojna pomoć Ukrajini, dok je onih koji su za to da se sa tom praksom potpuno prekine, bilo 20 odsto.
"U Kongresu je svega oko 50 političara za to da se smanji ili ukine podrška Ukrajini. Na osnovu toga, mislim da ni u zakonodavnom telu, ni u javnom mnjenju nije došlo do takve tačke nezadovoljstva", ističe Rašeta.
Tanjug AP/Susan Walsh
"Rusija je tradicionalni neprijatelj SAD, a sa druge strane ovako Vašington može da povrati ugled i prestiž, i da pokaže Kini šta će se desiti ako nešto pokuša sa Tajvanom. Takođe, ako pogledamo da je SAD izdvojila oko 60-70 milijardi dolara ukupne pomoći to je manje od 10 odsto budžeta Pentagona za jednu godinu. Mislim da oni ne mogu da propuste da oslabe neprijatelja za jednu takvu, za njih, zanemarljivu svotu novca", dodao je Rašeta.
Povezane vesti
U pomoć trenutno ne sumnja ni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, mada ne krije da je pomalo zabrinut.
"Imamo podršku obeju stranaka (u SAD). Međutim, u njihovim krugovima postoje različite poruke u vezi sa podrškom Ukrajini. Postoje poruke koje dolaze od nekih republikanaca, ponekad opasne poruke, da će možda biti manje podrške", istakao je Zelenski nedavno, preneo je CNN. Istini za volju, ukrajinski predsednik nije baš objasnio kakve su to "opasne poruke".
U toku su pripreme za veće operacije, smatraju stručnjaci
Da ukrajinska kontraofanziva ide sporo, ne poriču ni ukrajinski zvaničnici ni zapadni partneri. Međutim, iz Kijeva gotovo svakodnevno stižu izveštaji o određenim uspesima, mada se nijedan od njih ne bi mogao nazvati "velikim" u smislu oslobođene teritorije.
"Kontraofanziva je bila posebno plodna u proteklih nekoliko dana", saopštio je juče, 4. jula, predsednik ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Oleksij Danilov, dodajući da "ukrajinska vojska ispunjava svoje glavne zadatke".
"U ovoj fazi aktivnih neprijateljstava, odbrambene snage Ukrajine ispunjavaju zadatak broj jedan - maksimalno uništavanje ljudstva, opreme, skladišta goriva, vojnih vozila, komandnih mesta, artiljerije i snaga protivvazdušne odbrane ruske vojske", naveo je Danilov.
Upravo ove ciljeve ukrajinske vojske kao važne podvlači i istoričar Aleksandar Životić, koji je za Euronews Srbija rekao da smatra kako "kontraofanziva još nije ni počela, već se vrše operacije koje su uvod u veću ofanzivu".
profimedia
"Jasno je da na ključnim pravcima ukrajinske snage angažovanjem manjih grupa stvaraju prostor na prednjem kraju. Na svakom od tih pravaca se stvara prostor za uvođenje jačih snaga, koje se neće 'nasaditi' na minska polja i utvrđenja", kaže Životić.
Povezane vesti
"Očigledno, po savetu svojih saveznika su se opredelili na to da idu na iznurivanje protivničke strane. Vrlo precizno se udara po rejonima, skladištima, magacinima, komandnim mestima, centrima veze, prikupljenog ljudstva i tehnike... što svakako treba da omekša rusku odbranu. Najrealnije je da od polovine avgusta pa nadalje da očekujemo neki jači udar Ukrajine", dodao je Životić.
Šta znači "uspeh" za Kijev i saveznike?
O tome šta se smatra "uspehom" ukrajinske kontraofanzive, i generalno, "pobedom" Ukrajine u ratu, bilo je mnogo različitih mišljenja u javnosti.
Dok ukrajinski zvaničnici, pre svega predsednik Zelenski, ni za trenutak ne odstupaju od želje da se vrati kontrola nad teritorijama iz 1991. godine, što bi uključivalo i Krim, neki posmatrači smatraju da bi zapadni partneri ipak mogli da budu "mekšeg" stava po pitanju eventualnih pregovora.
Povezane vesti
Mnogo toga će zavisiti od uspeha ove kontraofanzive, čije bismo glavne rezultate mogli da vidimo tek u narednim nedeljama ili mesecima, a Rašeta iz Novog trećeg puta smatra da postoji mogućnost pregovora o Krimu.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
"Mislim da je plan Ukrajine da izbije na more negde na jugu, i tako preseče front na dva dela. Ako to učini, sam opstanak ruske vojske u Ukrajini na duže staze postaje neodrživ. Sa te pozicije mogu da uđu u pregovore, da kažu da su spremni da se odreknu Krima ali da Rusija mora da se povuče sa svih drugih ukrajinskih teritorija", kaže Rašeta.
"Mislim da bi u tom slučaju Putin morao da razmotri tu opciju, jer ako se preseče front, za šta postoje realne šanse, Krim bi ostao izolovan. I da se Ukrajinci ne opredele da predaju Krim, mogu da ga bombarduju sve dok ne nateraju Rusiju na neke veće ustupke u budućnosti, ali mislim da je cilj ovog leta da se preseče front i izađe na Crno more", dodao je.
"Vidljivi uspesi bi Kijevu pojačali poziciju"
Životić navodi da bi uspeh ukrajinske kontraofanzive za zapadne saveznike podrazumevao, pored štete Rusiji u ljudstvu i tehnici, i povratak značajnog dela teritorije pod kontrolu Ukrajine. Ukoliko se to desi, navodi, Ukrajina bi imala još jaču poziciju i ne bi odustala ni od Krima.
"Ako bi uspesi bili vidljivi, to bi njima (Ukrajini) samo pojačalo poziciju. Oni se ponašaju tako da im je svaki vojni uspeh davao vetar u leđa. Zapadu ne odgovara u ovom trenutku, kao ni Ukrajini, priznanje ruskog prava na aneksiju jednog kvadrata ukrajinske teritorije, a kamoli više od toga. Dokle god ima raspoloženja i resursa da se vodi rat na liniju iz 1991. dotle će se ovo voditi. Resursa ima, a i volje", ističe Životić.
EPA-EFE/ATEF SAFADI
Rašeta smatra da svakako od stanja ukrajinske vojske zavisi kako bi se stvari dalje odvijale, u slučaju nekih većih uspeha u kontraofanzivi, kao i od drugih faktora poput koje je doba godine, i slično. On navodi i različite stavove SAD i evropskih partnera Kijeva po pitanju rata u Ukrajini.
"Čini mi se da su Evropljani - pre svega Poljska, Nemačka i Francuska, čak i više zainteresovani za potpunu pobedu Ukrajine nego sama SAD, koja smatra da je važnije da Rusija bude poražena kako ne bi mogla da naškodi njihovim interesima, nego da Ukrajina povrati baš svu svoju teritoriju", ističe Rašeta.
"Mislim da su se Evropljani malo trgli zbog posledica koje bi mogle da se dese ako Rusija ne bude izbačena sa svih teritorija koje okupira. Mislim da postoji i dalje politička volja, a ekonomska snaga nikada nije bila dovedena u pitanje", zaključio je Rašeta.
Preporuka za vas
Komentari (0)