Novi predsednički izbori u Rumuniji zakazani za 4. maj, ali preti li im ista sudbina kao na nedavno održanim?
Komentari09/01/2025
-20:55
Rumunija je odredila datum za ponovljene predsedničke izbore, a prema planu prvi krug bi trebalo da bude održan 4. maja. Ukoliko sve prođe u redu, a nijedan kandidat ne dobije više od 50 odsto glasova, drugi krug biće zakazan za 18. maj.
Ustavni sud Rumunije, podsetimo, poništio je u decembru pobedu nezavisnog desničarskog kandidata Kalina Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora. Sud je poništio rezultate zbog toga što je našao da je Đorđesku prekršio pravila o finansiranju kampanje pošto je izbornoj komisiji prijavio da nije utrošio nikakva sredstva za nju, a utvrđeno je da je njegovu kampanju na TikToku finansirao Bogdan Pesčir iznosom od milion evra. Takođe, objavljeni su dokumenti prema kojima je izborni proces bio pod uticajem snažne ruske kampanje hibridnih napada.
Iako je pobeda Đorđeskua, sa 23 odsto osvojenih glasova u prvom krugu, izazvala paniku koja je na kraju dovela do poništenja glasanja, čini se da je on i dalje u konkurenciji. Mnogo će sada, međutim, zavisiti od toga da li će ga Ustavni sud diskvalifikovati zbog optužbi za neprijavljeno finansiranje, piše Politico.
Njegova stalna, a verovatno čak i rastuća popularnost delom je posledica duboke sumnje u kronizam i nepotizam tradicionalnih starih partija, na koje mnogi Rumuni gledaju kao na nekog ko je vukao konce u poništavanju glasanja.
Đorđesku je posmatran kao neko ko je pretnja za poziciju Bukurešta u EU i NATO, iako bi ga (u izvesnoj meri) "zauzdavali" parlament i vlada ukoliko bi pobedio.
U obaveštajnim dokumentima sa kojih je skinuta tajnost navodi se da su plaćeni influenseri, zajedno sa članovima ekstremističkih, desničarskih grupa i ljudima povezanim sa organizovanim kriminalom, promovisali Đorđeskovu kandidaturu na internetu pre novembarskih izbora. Dok se u dokumentima navodi da Rusija u velikoj meri pokušava da potkopa izbore, u njima nije direktno navedeno da je Moskva posebno uticala na Đorđeskuovu kampanju.
Kontroverzno poništavanje izbora
Uprkos ovom navodnom stranom mešanju, većina Rumuna i dalje misli da je bila loša odluka da se ponište izbori, prema anketi sa 1.000 ispitanika Rumunskog instituta za evaluaciju i strategiju, istraživačkog centra. Đorđesku bi pobedio u drugom krugu da nije otkazan, pokazuje anketa.
U prošlogodišnjoj trci, Đorđesku je trebalo da se suoči sa reformističkom kandidatkinjom Elenom Laskoni iz stranke desnog centra "Save Romania Union". Ona je takođe kritikovala odluku suda da poništi izbore i naredi ponavljanje glasanja.
Laskoni je u sredu ponovo optužila lidere mejnstrim partija da su šest puta pokušali da je izvuku iz predsedničke trke i obećala da će se ponovo kandidovati.
"Da bismo povratili moć ozbiljne zemlje, potrebna nam je ozbiljna istraga o tome šta se dogodilo", rekao je Radu Magdin, rumunski politički analitičar, u vezi sa prvim krugom. Inače, ljudima je veoma teško da idu dalje, kako bi to želele neke stranke u vladajućoj koaliciji, rekao je Magdin.
Đorđesku se bezuspešno žalio na odluku Ustavnog suda o poništenju i takođe je podneo žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.
"Prošlo je mesec dana i još nemamo jasan razlog za otkazivanje izbora; nije bilo dokaza o umešanosti bilo kog državnog ili bilo kog drugog aktera koji bi opravdao događaje kojima prisustvujemo", rekao je njegov portparol.
On je pozvao Rumune da potpišu peticiju Ustavnom sudu tražeći da se drugi krug - u kojem je trebalo da se suoči sa Laskonijem - konačno održi.
"Đorđesku je imao priliku da se predstavi kao žrtva pred svojim biračkim telom", rekao je Magdin.
Ovaj osećaj da ga stari poredak gura u stranu samo će se pojačati ako Ustavni sud odluči da ne može ponovo da se kandiduje na izborima zbog nepravilnosti u njegovoj prvoj predsedničkoj kampanji prošle godine. Đorđesku je odbacio optužbe da nije prijavio sredstva za kampanju, rekavši da je njegov uspeh bio zasluga rumunskog naroda, a ne kampanje na društvenim mrežama iza scene.
Rast popularnosti
Đorđesku zasad ostaje favorit za izbore u maju, prema anketi koju je naručio gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan, koji se takođe kandiduje za predsednika.
Ta anketa je pokazala da najmanje 40 odsto Rumuna planira da glasa za Đorđeskua, rekao je Dan za Digi24, ne precizirajući koliko je ljudi anketirano.
Viktor Ponta, član socijaldemokrata u rumunskom parlamentu i bivši premijer, sugerisao je, međutim, da je anketa gradonačelnika fiktivna.
"Ne pravite ankete tokom praznika - to je izum - gospodin Dan nije čak ni naveo naziv takozvane kompanije za ispitivanje javnog mnjenja", rekao je Ponta za Politico.
Lideri vladajućih rumunskih koalicionih partija — Socijaldemokratske partije, Nacionalno liberalne partije, partije mađarske manjine i predstavnici drugih etničkih manjina — u sredu su potvrdili da je bivši lider Nacionalno-liberalne partije Krin Antonesku bio njihov zajednički kandidat za predsedničke izbore.
Antonesku, koji je oženjen bivšom komesarkom EU za saobraćaj Adinom Valean, bivši je lider Senata. On se neuspešno kandidovao za predsednika 2009. godine, ali nije imao nikakvu političku funkciju u protekloj deceniji. Ponta, njegov bivši saveznik, nazvao ga je "najreprezentativnijim za [rumunski] politički sistem u poslednjih 30 godina".
Ali upravo su to Rumuni odbili u prvom krugu otkazanih predsedničkih izbora prošle godine, kada nijedan od predstavnika mejnstrim partija nije prošao u drugi krug, piše Politico.
Inače, prema pisanju Euroactiv-a, laskoni je potvrdila da će se kandidovati i na izborima 2025. godine, dok kandidatura Antoneskua deluje neizvesno.
Komentari (0)